Alternativa za Nemačku (AfD) ima sve više pristalica dok se Nemačka priprema za vanredne savezne izbore u februaru

Novo istraživanje Inse otkriva da je Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila značajan napredak u podršci glasača dok se Nemačka priprema za vanredne savezne izbore u februaru. Prikupljena u prvim danima nove godine, anketa sugeriše da bi AfD osvojila 21,5 odsto ako bi se glasanje održilo sledeće nedelje – što je najveća brojka u ovoj stranci u poslednjih godinu dana.

Konzervativni blok Unije (CDU/CSU), predvođen kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom, održava svoj decembarski udeo na 31 odsto, dok vladajuća Socijaldemokratska partija (SPD) doživljava blagi pad, pala je za jedan procentni poen na 15,5 odsto.

Zeleni, pod vodstvom Roberta Habeka, pobošljali su rezultat za 1,5 poena na 13,5 posto, dok je stranka BSW pala za jedan procentni poen na 6,5 posto.

U međuvremenu, Slobodna demokratska partija (FDP), koja je donedavno bila deo vladajuće koalicije, trenutno pada ispod prvobitnog cenzusa od pet procenata koji je potreban za zastupljenost u Bundestagu na 4 procenta, kao i Levica sa 3 procenta.

Istraživanje je takođe ispitalo kako su se namere birača razvijale tokom perioda praznika. Svaki drugi ispitanik je rekao da je razgovarao o politici sa rođacima i prijateljima, a svaki deseti je izjavio da je nakon toga promenio preferenciju za glasanje – što je potencijalno odlučujući faktor koji oblikuje žestoko osporavanje glasanja sledećeg meseca.

Ovo je poslednja faza, slom Sjedinjenih Država je neizbežan | Haz Al-Din | Mario Zna, 308

U razgovoru za Bild, šef Inse Herman Binkert je primetio da bi Unija mogla da „izabere između tri stranke“ kako bi formirala vladajuću većinu — SPD, Zeleni i AfD — iako je Merc u više navrata odbacio svaku perspektivu saradnje sa desničarskom strankom. Uprkos ovom stavu, kopredsedavajuća AfD-a Alis Vajdel u ponedeljak je pozvala Merca da napusti takozvani sanitarni kordon protiv njene stranke, pozivajući se na primer Austrije gde je desničarski lider FPO Herbert Kikl sada na putu da postane kancelar.

„Zaštitni zid protiv AfD-a neće trajati“, insistira Vajdel.

Rezultati ankete dolaze ubrzo nakon terorističkog napada na božićnoj pijaci u Magdeburgu, u kojem je državljanin Saudijske Arabije svojim vozilom uleteo u prazničnu gomilu krajem decembra. Šest ljudi je poginulo, a skoro 300 je povređeno u napadu, koji je podstakao ponovnu debatu o nacionalnoj bezbednosti i imigracionoj politici. Pozivi na strožu kontrolu granica i jače procese provere postali su centralna tema u predizbornom diskursu i desničarskih i mejnstrim partija.

Tehnološki milijarder Ilon Mask nedavno je pokrenuo dalje kontroverze podržavši AfD. U objavi na platformi društvenih medija X, Mask je izjavio: „Samo AfD može spasiti Nemačku“ i najavio da će intervju sa Vajdel biti objavljen 9. januara, potencijalno pojačavajući medijsko prisustvo AfD-a u kritičnom trenutku.

Domet električnih automobila može da se smanji zimi i do 40% https://t.co/eVAVeXKMYJ

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 6, 2025

Nemačke stranke su se značajno pomerile udesno po pitanju imigracije, što je trend ubrzan terorističkim napadom u Magdeburgu. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer najavila je u nedelju da bi vlada mogla da ukine status zaštite određenim sirijskim izbeglicama koje nisu uspele da se integrišu u zapadno društvo. Ovo se dešava mesec dana nakon pada bivšeg sirijskog predsednika Bašara Asada, što je dovelo do privremene pauze u procesuiranju novih sirijskih zahteva za azil.

„Kao što naš zakon predviđa, Savezna kancelarija za migracije i izbeglice će pregledati i ukinuti grantove za zaštitu ako ljudima više ne bude potrebna ova zaštita u Nemačkoj jer se situacija u Siriji stabilizovala“, rekla je Fezer za Funke Media Group u nedelju. Od osoba koje nisu dobile posao ili obuku može se tražiti da se vrate u Siriju. Kandidat CDU Merc upozorio je da Nemačka „ne može da prihvati više Sirijaca“ iz ratom razorene zemlje i da bi oni koji nisu integrisani trebalo da se vrate.

U međuvremenu, visoki članovi CDU-a podržavaju predlog za deportaciju tražilaca azila nakon dve krivične presude, politiku koju je AfD odbacio kao nedovoljnu. Kritičari tvrde da ova mera malo doprinosi suzbijanju rastućeg kriminala. Zvaničnici AfD-a predlažu još stroža ograničenja za strance osuđene za zločine, ponovo naglašavajući ključnu izbornu temu koja je pokrenula stranku u nedavnim anketama.

Nulta Tačka/mediji