Americi se smeši blekaut po španskom scenariju: Energetski kolaps sve izvesniji uz “zelene” eksperimente

Nakon katastrofalnog nestanka struje koji je paralisao Španiju, američki sekretar za unutrašnje poslove Dag Burgum upozorio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle doživeti sličnu sudbinu. Razlog? Opasno oslanjanje na nestabilne obnovljive izvore energije i politika koja zanemaruje realnosti elektroenergetske mreže.

Burgum je ukazao da ideološki pogurane klimatske mere, poput zatvaranja termo i nuklearnih elektrana, vode Ameriku ka istom mraku koji je pogodio milione građana u Španiji.

Španski kolaps kao najava američke krize

Katastrofalni nestanak struje 28. aprila u Španiji, koji je blokirao metroe, obustavio letove i poremetio rad bolnica, usledio je samo nekoliko dana nakon što je zemlja proslavila gašenje poslednje termoelektrane na ugalj i dostizanje 100% obnovljive proizvodnje struje tokom radnog dana.

Međutim, euforija je ubrzo pretvorena u kolaps: nagli pad solarne proizvodnje, uz smanjenu „inerciju“ u mreži zbog zatvaranja nuklearnih i gasnih postrojenja, doveo je do urušavanja sistema. Energetski analitičar Majkl Šelenberger istakao je da je Španija „stavila politiku ispred fizike“, što je dovelo do savršene oluje energetskog idealizma i tehničkog neznanja.

„Solarna i vetroenergija su po prirodi nestabilni izvori“, rekao je Burgum.

„Operateri mreže ne mogu da upravljaju kada će Sunce sijati, niti kada će vetar duvati. Potrebna je osnovna, stalna energija kako bi se sprečio kolaps sistema.“

Subvencije umesto stabilnosti

Burgum je posebno kritikovao Bajdenove federalne subvencije za obnovljive izvore i regulatorna ograničenja za tradicionalnu energiju, tvrdeći da SAD ponavljaju greške koje su dovele do španskog kraha.

„Svaki put kada se zatvori termoelektrana a otvori vetropark, mi smo korak bliže ivici“, upozorio je.

Za razliku od toga, Trampova administracija, kako kaže Burgum, zastupala je pragmatičan pristup koji uvažava realne potrebe mreže i rizike po stabilnost snabdevanja. Države poput Kalifornije i Njujorka, koje agresivno promovišu „zelene“ ciljeve, često zatvaraju nuklearne elektrane — iako su one najpouzdaniji izvori niskougljenične energije.

Upozorenja na horizontu

Izveštaj Severnoameričke korporacije za električnu pouzdanost (NERC) iz 2023. godine upozorava na „bez presedana“ rizike od nestašica struje u Teksasu, Novoj Engleskoj i na Jugoistoku SAD-a. Ovi regioni, uključujući i energetski centar Teksas, suočavaju se sa zimskim hladnoćama i letnjim toplotnim talasima koji dodatno opterećuju mrežu.

„Nije preterano reći da bi nestanci struje mogli ugroziti medicinsku opremu i živote“, rekao je jedan zvaničnik NERC-a. Burgum je dodao da je ovo i pitanje nacionalne bezbednosti:

„Dok mi subvencionišemo nepouzdive tehnologije, Kina ubrzano ulaže u nuklearnu i ugaljnu energiju. To je strateški problem, ne samo energetski.“

Stabilnost ili simbolika

Upozorenje američkog sekretara Burguma osvetljava sve dublju ideološku podelu u američkoj energetskoj politici.

Španski kolaps je pokazao koliko su posledice nepromišljenih politika ozbiljne — fizički zakoni mreže ne trpe političku korektnost. Kako zime postaju oštrije, a mreže oslonjene na sunce i vetar sve ranjivije, pitanje ko snosi odgovornost za „upaljeno svetlo“ postaje centralno.

Dok leto 2025. nailazi, Burgum šalje jasnu poruku: bez praktičnih reformi, Amerika bi mogla ponoviti grešku Španije — samo sa većim posledicama.

Nulta Tačka/Mediji