Američka ekonomija pada na kolena- Stručnjaci upozoravaju dok INFLACIJA jede sve pred sobom

Protekle dve i po godine obeležene brojnim poteškoćama, od korona histerije  do rata u Ukrajini i svime između, čini se da uzimaju svoj danak čak i u najmoćnijim ekonomijama sveta kakva je američka. Inflacija se u SAD popela na 8,5 odsto, što je najviše u poslednjih 40 godina, a čini se da se u poslednje vreme problemi izbijaju na površinu jedan za drugim.

Nedavno se, krajem marta, na finansijskom tržištu desio momenat za koji se u krugovima ekonomskih stručnjaka smatra gotovo nepogrešivim pokazateljem recesije, te su strahovi, pesimizam i neizvesnost po pitanju normalnog funkcionisanja najbogatije ekonomije sveta sve veći, kako i u samoj Americi tako i izvan nje.

– Federalne rezerve će se suočiti sa teškim zadatkom da pooštre monetarnu politiku dovoljno da pritom „ohlade“ inflaciju bez izazivanja recesije u Sjedinjenim Američkim Državama, napisao je glavni ekonomista „Goldman Saksa“ Jan Hacius u izveštaju objavljenom u nedelju.

Nedavno se, krajem marta, na finansijskom tržištu desio momenat za koji se u krugovima ekonomskih stručnjaka smatra gotovo nepogrešivim pokazateljem recesije, te su strahovi, pesimizam i neizvesnost po pitanju normalnog funkcionisanja najbogatije ekonomije sveta sve veći, kako i u samoj Americi tako i izvan nje.

– Federalne rezerve će se suočiti sa teškim zadatkom da pooštre monetarnu politiku dovoljno da pritom „ohlade“ inflaciju bez izazivanja recesije u Sjedinjenim Američkim Državama, napisao je glavni ekonomista „Goldman Saksa“ Jan Hacius u izveštaju objavljenom u nedelju.

MARIO ZNA i PREDRAG PETKOVIĆ- Evo šta nas čeka- Sledi potpuna PROMENA SVETA- Tamne sile će IZGUBITI

Ovaj analitičar je prognozirao da će se pod tim okolnostima ekonomija smanjti za oko 35 odsto u naredne dve godine.

Prema objavljenom izveštaju, glavni izazov sa kojim se suočava regulator je da se smanji jaz između ponude poslova i nedostatka radne snage, ali je istakao i da treba usporiti rast plata do nivoa koji je u skladu sa ciljem inflacije od 2 odsto. U suštini, Hacius predlaže da se pooštre finansijski uslovi dovoljno da bi se smanjilo otvaranje radnih mesta bez naglog povećanja nezaposlenosti.

– Šok inflacije se pogoršava, šok stope tek dolaze, šok recesije dolazi, napisao je glavni investicioni strateg ove američke multinacionalne investicione banke i kompanije za finansijske usluge Majkl Hartnet u belešci upućenoj klijentima, prenosi Si-En-En.

Hartnet je primetio da je kretanje cena na finansijskim tržištima bilo veoma „recesivno“, navodeći strmoglav pad za ekonomski osetljive grane kao što je građevinarstvo, proizvodnja poluprovodnika, male kapitaliste, maloprodaju i privatni kapital.

Istraživanje koje je sprovela Banka Amerike, o očekivanjima globalnog rasta, pokazalo je da su ona pala na rekordno niske nivoe. Brojke do kojih su došli sličan je onima koje smo videli ranije, uključujući dot-kom balon iz 2001. godine, i kolaps Leman Bradersa iz 2008. godine.

Balon na tržištu nekretnina u SAD?

Da stvar bude još pipavija, prema podacima do kojih je došla kompanija Blek Najt (Black Knight), koja se bavi hipotekama u SAD, dala je na uvid svoja istraživanja koja je potom objavio Fortune.

Kako piše Fortune, tipično američko domaćinstvo sada troši oko 31 odsto svojih mesečnih primanja kako bi otplatilo ratu za hipoteku. Pre samo mesec dana plaćali su 29 odsto, a u decembru su plaćali oko 24 odsto. Ovaj indikator (odnos primanja i rate hipoteke) nije prešao stopu od 31 odsto od septembra 2007. godine.

Uporedo sa ovim podacima, istraživači FED-a u Dalasu su objavili prošlog meseca istraživanje u kom su došli do zaključka da cene kuća u SAD, koje su porasle za oko 19,2 odsto, ponovo postaju odvojene od ekonomskih fundamenata. Ipak iz ove institucije nisu došli do zaključka da se ponovo ponavlja scenario iz 2008. godine.

Prilog tezi recesije

Nedavno se proširila informacija, za koju brojni stručnjaci tvrde da je neminovan pokazatelj da se Americi bliži recesija. Krajem marta, kriva prinosa američkog trezora se obrnula prvi put od 2019. godine, i taj momenat je do sada bio maltene nepogrešiv pokazatelj predstojeće recesije.

CNN lažne vesti? Bivši direktor Tvitera Džek Dorsi tvrdi da je svedok lažiranja priča na CNN-u

U suštini, investitori posmatraju delove ove krive prinosa kao indikatore recesije, foksuriajući se na raspon između prinosa na tromesečne državne obveznice, dvogodišnje i desetogodišnje državne obveznice. Krajem marta se desilo da se kriva dvogodišnje obveznice zamenila sa desetogodišnjom, tj. da su prinosi na dvogodišnnje obveznice veći od desetogodišnjih.

Ove dve krive na graficima su se obrnule pre svake recesije od 1955. godine, i ona je uvek nastupila između 6 i 24 meseca nakon što bi se obrtanje krivih uočilo. Prema izveštaju iz 2018. godine iz FED-a u San Francisku ovaj pokazatelj je pogrešio samo jednom od 1955. godine.

Šta ako privreda prokliza?

Kombinacija visoke inflacije i sporog privrednog rasta, tj. stagflacija sve je češće tema, a upozorenja o ovom scenariju za koji se sumnja da postaje sve izvesniji je bilo, pa i na vreme.

Nurijel Rubini, poznatiji i kao Dr. Propast je u više navrata u proteklih dve godine istakao da svetu preti stagfalciona kriza nalik onoj 1970.-ih. Kako je on naveo u jednom svom članku: „Ostavljeni smo sa najgorim i iz krize sedamdesetih i krizom posle 2007. godine. Pokazatelji duga su mnogo veći nego 1970-ih, a kombinacija labavih ekonomskih politika i negativnih šokova u ponudi će pre podstaći inflaciju, tako stvarajući uslove za „majku stagflacionih dužničkih kriza“ u narednih nekoliko godina“, i čini se da su svi uslovi makar u slučaju SAD ispunjeni.

Kako je Rubini pisao o scenariju „stagflacija“ , „inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike. Centralne banke, uhvaćene u klopku duga, zbog visokog odnosa javnog i privatnog duga, mučile bi se da normalizuju inflaciju, a da ne dovedu do kraha finansijskog tržišta.“

NultaTačka/Mediji