Američka vojska stvara sopstveni metaverzum
Godinama su različiti vojni programi radili na kombinovanju „modela, simulacija, ljudi i stvarne opreme u zajedničku reprezentaciju sveta“. Američka vojska je uspostavila STE međufunkcionalni tim da razvije „zajedničko sintetičko okruženje“ za simulacije i obuku.
Pete Morrison, CCO u BISim-u, veruje da je ova vojna inovacija mikrokosmos za ono što bi mogao postati metaverzum. „Vojni metaverzum će se fokusirati na obuku, eksperimentisanje i probne misije. Fundamentalna razlika u odnosu na druge komercijalne metaverzume biće u tome što ima za cilj da kreira digitalnog blizanca stvarnog sveta“, kaže on.
BISim, ili Bohemia Interactive Simulations, fokusiran je na razvoj „ispod haube“ vojnog metaverzuma, pomažući različitim tehnologijama sa odvojenim podacima na terenu da lakše komuniciraju. Kompanija je uključena i u STE američke vojske i UK MOD SSE, i čini da njene vojne simulacije rade na novim arhitekturama skalabilnosti. Takođe obezbeđuje svoje vodeće proizvode, VBS4 i VBS Blue IG, za interakciju među polaznicima unutar vojnih metaverzuma.
Dalje, BISim-ova platforma Mantle Enterprise Terrain Management omogućava programerima da uvoze, upravljaju, kombinuju, proceduralno poboljšavaju i strimuju geo-specifičan teren visoke vernosti u vojne ili poslovne metaverzume. Ova nova tehnologija terena je već komercijalno dostupna i rešiće neke od prepreka na putu ka vojnom metaverzumu tako što će pomoći premeštanju proceduralne generacije u oblak.
Dmitrij Svetin: Grandiozni i sistemski planovi globalista, ne treba im oprostiti
Redakcija Technocracy-a upitala je Morisona o tome kako vojska tradicionalno koristi modeliranje i simulacije kao prikaz stvarnog života, šta je vojni metaverzum i koliko se razlikuje od komercijalnog metaverzuma.
Vojska koristi mnogo različitih vrsta simulacija koje pokrivaju kopno, more, vazduh i svemir. Simulatori letenja, simulatori rezervoara, simulatori upravljanja u vazduhu i mnogi drugi su napravljeni tokom godina kako bi obezbedili obuku na bezbedan i ponovljiv način. Decenijama je bilo moguće integrisati ove simulatore za kombinovanu obuku. Na primer, možemo da povežemo simulator leta sa simulatorom kontrole vazduha tako da operateri na zemlji i u vazduhu mogu da vežbaju zajednički rad. Iako su ove vrste integracija postale uobičajene, one imaju velika ograničenja. Na primer, teško je predstaviti gusto urbano okruženje u simulaciji. Predstavljanje više od nekoliko hiljada ljudi i vozila je skupo i dugotrajno. Pored toga, svaka simulacija koristi sopstveni format za podatke o terenu, što čini izazovom izgradnju savršeno koreliranog terena. Iako integrisana federacija sigurno može da funkcioniše, vojni metaverzum će obezbediti veći obim sa većom efikasnošću. Zbog toga američka vojska toliko ulaže u programe poput STE.
Simulacije u STE će raditi kao skalabilne usluge na arhitekturi oblaka i automatski će koristiti sve dostupne resurse za podršku simulaciji miliona entiteta. Centralni server terena će ugostiti digitalnog blizanca Zemlje 1:1, koji će prenositi podatke o terenu u povezane simulacije po potrebi. Korisnički interfejs za pravljenje sadržaja za obuku biće zasnovan na vebu i koristiće mehanizme za prikazivanje na vebu kao što je Cesium. STE će zameniti sve stare programe simulacije američke vojske, što znači da će u budućnosti svaka simulacija američke vojske moći da se poveže sa ovim vojnim metaverzumom za kombinovano oružje ili zajedničku obuku.
Kažete da je vojna inovacija mikrokosmos za ono što bi moglo da postane od metaverzuma. Možete li detaljnije objasniti?
Na kraju, vojsci je potreban digitalni blizanac Zemlje sa vernošću u stvarnom svetu i gustinom stvarnog sveta. Mnoge od istih tehnologija koje se primenjuju na komercijalne metaverzume primenjuju se i na vojni metaverzum, kao što je skalabilnost u oblaku ili VR/XR/AR. Vojni programi poput US Army STE i UK MOD SSE pokreću inovacije u ovoj oblasti, sa dobro definisanim ciljem—da bolje obuče osoblje koje je zaduženo da nas štiti. Iako ne znamo vremenski okvir za komercijalne metaverzume, američka vojska ima jasan raspored za STE i aktivno finansira prototipove kako bi ostvarila svoju viziju. Ako STE američke vojske bude uspešan, oni će biti prvi koji će jasno pokazati da metaverzum nije čisto naučna fantastika ili marketing velike tehnologije. To će biti pravo, zajedničko iskustvo koje donosi opipljive koristi.
Dakle, kako se vojni metaverzum razlikuje od onoga što zamišljamo da je komercijalni metaverzum?
Vojni metaverzum će se fokusirati na obuku, eksperimentisanje i probne misije. Osnovna razlika u odnosu na druge komercijalne metaverzume biće u tome što ima za cilj da isporuči digitalnog blizanca visoke vernosti kao u stvarnom svetu. Za veoma mali broj komercijalnih upotreba biće potreban digitalni blizanac cele zemlje. Na primer, potrošačima neće biti potreban njihov lokalni tržni centar predstavljen u tačnom 3D metaverzumu. Međutim, za probne misije u veoma osetljivom okruženju, precizan 3D prikaz ciljne oblasti je od vitalnog značaja.
🇨🇳 EKSTERNE BATERIJE proizvedene u KINI koriste se za špijunažuhttps://t.co/ytA9kQlvaX
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) August 7, 2022
Po čemu se metaverzum o kome danas pričamo razlikuje od prošlih virtuelnih svetova o kojima smo do sada govorili?
Opis metaverzuma je pomalo zbunjujući jer bi se prošli virtuelni svetovi stvoreni za igranje mogli smatrati metaverzumima. Na primer, u ovom članku, Džoš Lidl iz Game Rant-a je tvrdio da je igra Second Life „u suštini primer metaverzuma sa centralizovanim autoritetom“.
Iako Second Life nije imao za cilj da promeni stvarne živote, on i dalje pokazuje mnoge koncepte prisutne u Metinoj ideji za metaverzum, između ostalog. Second Life je izgradio trajnu zajednicu miliona koji „žive” zajedno u virtuelnim prostorima.
Više se naginjem metaverzumu izgrađenom na novim arhitekturama oblaka sa izvornom podrškom za skalabilnost oblaka, npr. SpatialOS ili Hadean, za poslovni program. Arhitektura oblaka će omogućiti više igrača, veštačku inteligenciju i generalno impresivnije iskustvo. Iako bi se moglo tvrditi da će metaverzum biti bolje prilagođen VR nego tradicionalni virtuelni svet, široka definicija metaverzuma ne zahteva nužno VR.
Ove definicije se još uvek razvijaju. Naše trenutne koncepcije su pod velikim uticajem marketinga kompanija kao što je Meta koje žele da usmere razgovor o metaverzumu ka sopstvenoj tehnologiji. Meta poseduje Oculus tako da žele da podstaknu svoje kupce u tom pravcu da prodaju više setova opreme i zadrže ljude u Meta ekosistemu.
Metaverzum neće nužno biti digitalni blizanac. Dok će neki metaverzumi predstavljati stvarni svet (digitalni blizanac), mnogi neće. Čak i neka preduzeća možda žele metaverzum sa izmišljenim terenom. „Imerzivno AR/VR iskustvo“ je opciono. U vojsci, na primer, prednosti VR-a u odnosu na tradicionalne tastature će morati da budu potkrepljene pre nego što svakom vojniku kupimo opremu za VR.
