Američko udruženje psihologa govori deci da je postavljanje pitanja oblik „dezinformacija“
Nova dečja literatura Američkog psihološkog udruženja (APA) ima za cilj da ispira mozak deci da poveruju da jednostavan, nevin čin pukog postavljanja pitanja predstavlja nepodnošljivu „dezinformaciju“ – zato prestanite da postavljate pitanja, kaže APA.
Pod nazivom „Istina ili netačno? Nauka o percepciji, dezinformacijama i pogrešnim informacijama“, APA knjiga za decu postoji da bi „uslovila“ sledeću generaciju da ne veruje u „teorije zavere“ o stvarima kao što su vakcine, farmaceutski proizvodi i vladino ugnjetavanje kao odgovor na „pandemije“.
„Ova knjiga istražuje kako razmišljamo i percipiramo i zašto lažna verovanja, sujeverja, mišljenja, dezinformacije ili luda nagađanja mogu samo da upropaste stvari“, navodi se u knjizi.
„Videćete kako nesporazumi i zloupotreba naučnih otkrića mogu da dovedu ljude do pogrešnih zaključaka. Čitaoci uče kako da nadmudre svoj mozak da bi stekli veštine kritičkog razmišljanja i pronašli načine da identifikuju i isprave lažna uverenja i dezinformacije.“
Ako verujete u „dezinformacije“ znači da vam je mozak „zabagovan“
Neosporna je činjenica da je ljudski mozak najnapredniji „superkompjuter” u univerzumu. Nauka jedva može da objasni kako funkcioniše uprkos hiljadama godina vrednih istraživanjima kako bi se utvrdilo kako funkcioniše.
APA priznaje da je ljudski mozak napredno čudo, ali tvrdi da ljudski mozak ima probleme zbog kojih bi neki ljudi mogli da poveruju u stvari u koje establišment ne želi da veruju.
Džordž Soroš će preuzeti kontrolu nad više od 200 radio stanica samo nekoliko nedelja pre izbora u SAD https://t.co/s7wR3oj0b7
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2024
„Naši veliki mozgovi su super-efikasni, ali nespretni“, navodi se u tekstu knjige.
„Naučnici procenjuju da 90% onoga što vidimo, čujemo, pomirišemo ili osetimo nikada zaista ne prihvatimo. Umesto toga, fokus je na velikim stvarima, imamo opšte utiske ili ističemo važne stvari i na kraju ostavljamo mozak da popuni informacije koje nedostaju. I povrh toga, ljudi ponekad namerno izvrću informacije od osobe do osobe ili se informacije brzo šire, često od strane ljudi koji misle da su informacije istinite.
Kako prenosi APA, dvostruka neuspela predsednička kandidatkinja Hilari Klinton izgubila je na predsedničkim izborima 2016. ne zato što je kreten i niko je ne voli, već zbog „dezinformacija“. Tramp, drugim rečima, nije legitimno pobedio na izborima, insistira APA.
Deca i dalje mogu generalno verovati knjigama, novinama i određenim „pouzdanim vestima“ jer ih moćnici lako kontrolišu (TPTB). Deca bi, međutim, trebalo da izbegavaju internet, jer APA kaže da ne postoji „mehanizam za kontrolu“ koji bi osigurao da su sve informacije koje se tamo nalaze „tačne“.
„Nema načina da se proveri tačnost informacija pre nego što budu stavljene na raspolaganje javnosti“, dalje insistira APA za internet. „Ovo znači da mnogo toga što čitate ili vidite na mreži ili na društvenim medijima možda nije pouzdano. Ili tačno. I neki ljudi to mogu iskoristiti za širenje dezinformacija.“
Jedan od najboljih iza ove APA kampanje ispiranja mozga namenjene deci je Žaklin B. Toner, penzionisani klinički psiholog iz Merilenda.
„Ovo je podvrsta ljudi (labavo definisana) koja teži da bude Bog Vrlog novog sveta“, tvrdi Ben Barti iz Armagedonske proze o Toneru i njoj sličnim.
„Pošto je Američka psihološka asocijacija pribegla korišćenju „drogiranja“ miliona dece u svrhu njihove kontrole, njihov kredibilitet je beznačajan“, dodao je jedan od Bartijevih čitalaca razgovoru.
„Njihova taktika i dalje liči na ono što su Sovjeti radili homoseksualcima, izopštenicima, disidentima, političkim zatvorenicima itd. Malo je verovatno da će sva ta „drogirana“(koja koriste lekove) deca, koja su sada odrasli, uskoro zaboraviti.
Sve što se dubokoj državi ne dopada sada se smatra „dezinformacijama“.
