Vršilac dužnosti direktora NASA-e, Šon Dafi, upravo je najavio planove ne samo za povratak astronauta na Mesec – već i za stalni ostanak tamo.
U hrabrom potezu za obezbeđivanje američke dominacije u svemiru, Dafi je otkrio da NASA ubrzava planove za postavljanje nuklearnog reaktora snage 100 kilovata na površini Meseca do 2030. godine – ključni korak ka održivoj lunarnoj bazi, a zatim i ka misijama na Mars. Ulog? Prestizanje Kine u novoj svemirskoj trci i iskorišćavanje mesečevih zaliha leda za gorivo i opstanak.
Zašto nuklearna energija?
Solarna energija ne funkcioniše na Mesecu. Noći tamo traju dve zemaljske nedelje – što znači da solarni paneli pola meseca ne rade. Zato NASA okreće kurs i ulaže u nuklearnu energiju. Prvobitni plan je bio reaktor od 40 kilovata, ali je sada cilj više nego duplo jači – 100 kilovata – dovoljno za napajanje male baze.
Dafi je naglasio da se reaktor neće lansirati aktivan, čime je pokušao da umiri javnost zabrinutu zbog radioaktivnog materijala u svemiru. Umesto toga, biće sastavljen direktno na Mesecu, najverovatnije u blizini južnog pola, gde se u senovitim kraterima nalazi ogromna količina leda – ključnog resursa za vodu, kiseonik i gorivo.
🇺🇸💥 POGLEDAJTE: Ljudi koji su se vakcinisali protiv COVID-a i dalje su u ogromnoj opasnosti poručuje Kenedi Džunior.
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/d845eVtUEz
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 8, 2025
Mesec – nova geopolitička granica
Ovo nije samo nauka – ovo je geopolitika. Kina, u partnerstvu sa Rusijom, takođe planira svoju bazu na Mesecu. Dafi jasno poručuje da SAD nameravaju da stignu prve.
„Postoji deo Meseca koji svi žele. Tamo ima leda. Tamo ima svetla. Želimo da to pripadne Americi“, rekao je Dafi, misleći na južni pol – jedino mesto gde sunčeva svetlost i led koegzistiraju.
Prva zemlja koja tamo postavi reaktor mogla bi da proglasi tzv. “zonu zabrane pristupa” – što bi predstavljalo teritorijalnu dominaciju u svemiru.
Od Apola do Artemide
Program Apolo bio je trka – kratke posete i zastave. Program Artemida, kako kaže Dafi, je maraton.
„Želimo da se vratimo. Da napravimo bazu. Da ljudi ostanu na Mesecu. I sada znamo da tamo ima leda. Što naučimo tamo, pomoći će nam da stignemo do Marsa“, izjavio je.
Zašto baš sada? Zato što Mesec ima stratešku vrednost. Led se može razložiti na vodonik i kiseonik – osnovne komponente raketnog goriva. Baza na Mesecu može postati odskočna stanica za dublje misije u svemir.
Problemi, rizici i sumnje
Skeptici podsećaju na dugogodišnje kašnjenje NASA-e i prekoračenja budžeta. Program Artemida je već naišao na prepreke, uključujući povlačenje Džareda Ajzakmena, koga je Tramp ranije predložio za šefa NASA-e.
Iako nuklearna energija rešava problem napajanja, donosi nove rizike – uključujući rukovanje radioaktivnim materijalima u ekstremnim uslovima.
Dafi je priznao i jedan bolan detalj – većina Amerikanaca uopšte ne zna šta je Artemida, za razliku od Apola.
Šta sledi?
NASA planira da pošalje astronaute u blizinu južnog pola već 2027. godine, s boravkom duplo dužim od misija Apola. Baza će se graditi postepeno – prvo dolazi nuklearni reaktor, zatim stambeni moduli i roveri. Novi rover omogućiće ekspedicije duge i do 800 kilometara – „mesečeve ture“ bez skafandera.
Za Šona Dafija, ovo nije samo istraživanje – ovo je budučnost. Ako Amerika stigne prva, mogla bi postaviti pravila igre u svemiru za generacije koje dolaze.
Mesec više nije san – već bojno polje budućnosti
NASA ulaže sve karte u nuklearnu energiju da bi osigurala američko prisustvo na Mesecu. Kina ubrzano sustiže, i trka je počela.
Ulog? Ne samo Mesec. Već budućnost čovečanstva u svemiru.
