Sjedinjene Države bi mogle da počnu bušenje nafte ispod vojnih baza kako bi popunile iscrpljene strateške rezerve nafte, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore iz administracije predsednika Donalda Trampa.
Strateške rezerve nafte SAD formirane su sredinom sedamdesetih godina kao hitne zalihe za slučaj velikih poremećaja na tržištu i naglog skoka cena energenata.
Globalne cene nafte skočile su iznad 100 dolara po barelu nakon američko-izraelskog napada na Iran krajem februara, kao i nakon što je Teheran zatvorio Ormuski moreuz za „neprijateljske brodove“. Pre izbijanja sukoba, kroz ovaj ključni pomorski prolaz prolazilo je oko 20% svetske trgovine sirovom naftom.
Iako je Donald Tramp umanjivao značaj blokade Ormuskog moreuza po američku ekonomiju, prosečna cena goriva u SAD ove nedelje prvi put od 2022. prešla je 4,50 dolara po galonu.
Blumberg navodi da Trampova administracija razmatra „inovativne“ načine za obnavljanje nacionalnih rezervi, uključujući korišćenje lokacija pod kontrolom Ministarstva odbrane.
Američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je sredinom aprila na forumu Volstrit džornala da će administracija preduzeti „pragmatične poteze“ kada je reč o energetskim resursima na saveznoj zemlji.
„Imamo vojne baze i objekte koji se nalaze usred naftnih polja, ali se resursi ispod njih uopšte ne koriste. To je ludilo. Nafta je bukvalno tu“, rekao je Rajt.
Dodao je da su SAD potrebni „kreativni načini“ da potpuno popune strateške rezerve nafte.
Prema navodima Blumberga, bušenje ispod vojnih baza verovatno neće odmah oboriti cene energenata, ali bi omogućilo američkoj vladi da direktno poseduje izvučenu naftu, umesto da je kupuje od privatnih kompanija radi popunjavanja rezervi.
Za sada nije poznato koje baze su predmet razmatranja. Blumberg podseća da je prošlog septembra Trampova administracija prodala prava za bušenje nafte i gasa ispod skoro 2.000 hektara vazduhoplovne baze Barksdejl u Luizijani, gde su stacionirani strateški bombarderi B-52.
Tramp je u martu odobrio Ministarstvu energetike da tokom ove i 2027. godine oslobodi 172 miliona barela iz strateških rezervi kako bi ublažio rast cena energenata.
Po tom modelu, sirova nafta se pozajmljuje energetskim kompanijama, koje kasnije moraju da vrate „pozajmljenu naftu“ Ministarstvu energetike uz dodatne količine kao premiju.
I administracija bivšeg predsednika Džoa Bajdena koristila je strateške rezerve nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, kada su cene nafte naglo skočile.
Prema procenama američkog Ministarstva energetike, nacionalne strateške rezerve trenutno sadrže oko 415 miliona barela nafte, što je najniži nivo još od sredine osamdesetih godina.
Nulta Tačka/RT
