Često dobijam komentare o snazi ekonomije Sjedinjenih Država i nepravednosti da se stvari doživljavaju kao neuspešne. Da li je to zaista „najjača ekonomija ikada“? Očigledno je da je daleko od toga da bude „najjača ekonomija ikada“.
Stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama porasla je na 4,1%, najviše u poslednje tri godine, što je takođe značajno više od nivoa viđenog u 2019. U junu je povećanje broja državnih poslova za 70.000 povećalo zaposlenost na platnom spisku za 206.000. Jedna trećina otvaranja novih radnih mesta su poslovi u javnom sektoru plaćeni sa više dugova. I odnos zaposlenosti prema stanovništvu i omer učešća radne snage ispod su nivoa pre pandemije, a imigranti čine sav rast radne snage od pandemije, prema Birou za statistiku rada i Ned Davis Research.
Inflacija je i dalje uporna i građani su izgubili više od 24% svoje kupovne moći od 2019. godine, uz negativan rast realnih plata od 0,6% u periodu januar 2021. – jun 2024. godine. Rast realnih plata u 2024. godini raste samo 0,8% na godišnjem nivou.
Ovo pokazuje zašto indeks siromaštva Sjedinjenih Država raste na 7,4% u junu sa 6,8% u januaru. Indeks siromaštva, koji meri nezaposlenost i inflaciju, dostigao je dno na 6,8% u 2023. i od tada se pogoršava. Štaviše, indeks je daleko od nivoa pre pandemije od 5,4%.
Sve ove mere nam omogućavaju da razumemo zašto su Amerikanci negativni prema ekonomiji. Uprkos porukama o preraspodeli, socijalnoj politici i jednakosti, prosečan građanin je siromašniji, a samo bogati su zahvaljujući ulaganjima u berzu uspeli da poboljšaju svoj položaj i snađu se u visokim stopama i inflaciji. Iako ovo ne bi trebalo da bude iznenađenje, važno je zapamtiti. Nema ničeg društvenog u povećanju duga, deficita potrošnje i poreza.
„Potpuno vakcinisana“ doktorka „iznenada“ preminula od moždanog udara u 32. godini https://t.co/vvkckZ1dHW
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 8, 2024
Problem za većinu Amerikanaca je što je sve teže spojiti kraj s krajem uprkos rekordnoj vladinoj potrošnji, ili zbog njenog negativnog uticaja na inflaciju i poreze.
Postoji razlog zašto SAD trebalo biti zabrinute zbog rastućeg nezadovoljstva i osiromašenja. Placebo efekat državne potrošnje na BDP opada. Realni bruto domaći prihod (GDI) porastao je za 1,3 procenta u prvom kvartalu, što je revizija naniže od 0,2 procentna poena u odnosu na prethodnu procenu i usporavanje tržišta. Prosek realnog BDP-a i realnog GDI-a, dopunske mere ekonomske aktivnosti SAD koja podjednako teži BDP-u i GDI-u, porastao je za 1,4 odsto u prvom kvartalu, prema Birou za ekonomske analize.
Ako gledamo unapred, Amerikanci će morati da biraju između dve opcije: daljeg osiromašenja kejnzijanskim politikama ili dramatičnog zaokreta u korist rasta gde je politika usmerena na poboljšanje raspoloživog dohotka, povećanje investicija i jačanje produktivnosti i realnog ekonomskog rasta.
Znamo da će povećanjem poreza biti nemoguće smanjiti tekući deficit. Ne postoji mera prihoda koja će generisati dva biliona američkih dolara godišnje, a nemoguće je dodatno povećati poreze bez kažnjavanja ulaganja. Problem u Sjedinjenim Državama je obavezna potrošnja, jer CBO očekuje da će izdaci dostići 24,9% BDP-a u 2036. godini, dok će prihodi dostići rekordnih, ali nedovoljnih 18%. Ako Federalne rezerve nastave da monetizuju dug, Amerikanci će patiti od uticaja inflacije, kao i od povećanja troškova stanovanja. Kupovna moć američkog dolara će nastaviti da opada. Međutim, lakše je stvoriti dva biliona američkih dolara produktivnog GDI-a nego oporezovati dva dodatna biliona dolara godišnje iz postojeće fiskalne baze.
Da, jedino rešenje za Sjedinjene Države je politika za rast i poslovanje koja brani kupovnu moć američkog dolara. Takozvane socijalne politike samo su sve učinile siromašnijim i naškodile srednjoj klasi.
Nulta Tačka/InfoWars
