Argentina sa novim predsednikom će voditi veoma pro-izraelsku i proameričku spoljnu politiku
Danas počinjem upućivanjem čitalaca u dve klasične jevrejske šale. Prva ima ključnu rečenicu: „To je smešno, ne izgledaš kao Jevrejin“. Druga se završava: „Da li je to sve o čemu vi ljudi ikada razmišljate?“ Zajedno, one su zagrevanje za Blumbergov naslov koji se ne šali da „Milijev prelazak na judaizam zapečati pro-izraelsku orjentaciju od strane Argentine“, sa slikama ekscentričnog novoizabranog predsednika koji nosi kipu nakon što je bio kod Habad rabina u Njujorku. Iako Blumbergu nije jasno kada je Mili odlučio da se preobrati, časopis Tablet je pre nekoliko nedelja primetio da je počeo, ali nije završio, formalnu konverziju 2021. nakon što je počeo „da čita Toru kao deo svog štreberskog pristupa ekonomskoj teoriji“. Pa, ako traži štreberske ekonomiste, Mili je došao na pravo mesto: lista (ne pravih) dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju govori o tome, čak i ako mrzi ono što skoro svi oni imaju da kažu s obzirom na njegove libertarijanske stavove.
(Takođe mogu da prijavim početnu zbirnu reakciju „domaćeg tima“ na gornju vest: „Kako je lepo imati podršku; nadajmo se da će ispustiti meshuga shtick; i da zna šta radi, jer nam treba još jedan problem trenutno kao rupa u glavi – zar ne znate da postoji dovoljno antisemitizma da Ilona Maska treba videti u Izraelu, a 105.000 ljudi je upravo marširalo protiv toga u Londonu, što je najveći takav protest od 1930-ih?’)
Argentina će sada jasno voditi veoma pro-izraelsku i američku spoljnu politiku, što je ogromna suprotnost ostatku Latinske Amerike i, sa izuzetkom Indije, većem delu globalnog juga. Zaista, Buenos Ajres zvanično ispada iz BRIKS-a11 – i, geopolitički, u šta će umesto toga upasti? To ostaje da se vidi. Kao i ono što će se dešavati kada prekid vatre između Izraela i Hamasa, koji je sada produžen do četvrtka, bude okončan; i sa inflacijom i stopama u 2024. godini; i sa svim ključnim izborima; i sve to dok Hal Brands upozorava na globalnu budućnost „malih ‘vrućih’ ratova” velikih poput Vijetnama ili Koreje(!) koji će definisati naš novi, Hladni rat 2.0; i kako se naziru sastanci i OPEC+ i COP28, sa mogućim daljim obavezama na smanjenje snabdevanja naftom i zapanjujuću potrošnju na klimu.
Dr Snežana Bašić: Neizlečiva bolest zvana politika, Mario Zna, 249 UŽIVO
Protiv svega toga, tradicionalna ekonometrija; Tržišno razmišljanje o smanjenju stope se nazire, i ako se dogodi, predstavlja odgovor na naše probleme; kineske banke koje daju neobezbeđene kredite da spasu investitore koji se bore da završe stambene jedinice koje niko neće kupiti; i kripto veb-sajtovi koji izveštavaju da su UAE prestali da koriste USD za trgovinu naftom kada je njegova sopstvena valuta vezana za USD, sve me podseća na logiku Čelma, apokrifnog aškenaskog jevrejskog rodnog grada budala.
Tri grafikona koji pokazuju da nema „klimatske krize“ https://t.co/wBcCGbzaLB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 28, 2023
Čovek u Čelmu jednom je smislio zagonetku na koju niko nije mogao da odgovori: „Šta je ljubičasto, visi na zidu i zviždi?“ Kada su svi odustali, objavio je odgovor: bela riba.
„Bela riba?“ ljudi su rekli. „Bela riba nije ljubičasta.“
„Ne“, odgovorio je šaljivdžija, „ova bela riba bila je obojena u ljubičasto“.
„Ali da visi na zidu? Ko je ikada čuo za belu ribu koja je visila na zidu?“
„Aha! Ali ova bela riba je bila okačena na zid.”
„Ali bela riba ne zviždi“, viknu neko.
„Ne, tako je, ne zviždi.“
Možda bi trebalo da se Mili i ostali naši globalni lideri u Čelmu usredsrede na ono što stvarno zviždi, a šta ne, pre nego što publika počne da navija i zviždi. Zato što to nikome nije smešno.
