Arktička odbrana: Nova geopolitička borba za dominaciju Severa

Linija dalekog ranog upozorenja (DEW Line) proteže se severno od Arktičkog kruga, od Aljaske na zapadu do ostrva Bafin na istoku, a zatim se nastavlja preko Grenlanda. Izgrađena je od strane Sjedinjenih Američkih Država, uz saradnju Kanade, na vrhuncu Hladnog rata 1950-ih, kao odbrana od Sovjetskog Saveza.

Većina samoodrživih baza na ovoj liniji imala je asfaltiranu pistu, sa opremom i osobljem neophodnim za njeno održavanje. Baze su morale biti operativne za desetine borbenih aviona koje je američka Strateška komanda držala u pripravnosti u slučaju sovjetskog upada preko Severnog pola.

Većina tih lokacija vremenom je napuštena, a Linija dalekog ranog upozorenja (DEW Line) je postala Severni sistem upozorenja. Od tada se nije mnogo toga promenilo.

Iako je kanadska vlada obećala da će se pozabaviti odbranom, Otava nije učinila ništa suštinski značajno kako bi efikasnije zaštitila prostrani Sever. Slično tome, iako je vlada obećala modernizaciju svojih obaveza u okviru NORAD-a (Severnoameričke aerokosmičke odbrane), to je uglavnom bilo zanemareno.

Administracija Donalda Trampa jasno je stavila do znanja da smatra kako je kanadska spremnost za odbranu neprihvatljiva.

Svet danas izgleda potpuno drugačije nego što je izgledao 1950-ih i 60-ih godina. U to vreme, Sovjetski Savez bio je glavna pretnja Zapadu, dok je komunistička Kina bila siromašna i slaba. Pod Mao Cedungovom politikom „Velikog skoka napred“ i kasnije „Kulturne revolucije“, milioni su gladovali. Tada je niko nije doživljavao kao pretnju.

Danas su i Kina i Rusija ozbiljni igrači. Obe zemlje pokazuju veliko interesovanje za Arktik. A Zapad je zabrinut jer su nedavno nedavno ove dve sile sklopile partnerstvo pod sloganom „prijateljstvo bez granica“, što otvara mogućnost da već sada rade na zajedničkim planovima za vojno i komercijalno iskorišćavanje Severa.

Jedan od razloga je potencijalna mogućnost masovnog transporta kroz Severozapadni prolaz u bliskoj budućnosti.

Ova ruta značajno bi skratila pomorske puteve, omogućavajući ogromne uštede u novcu i gorivu. Budući prolaz iz Azije u Evropu preko Severne morske rute i Severozapadnog prolaza bio bi strateški, vojno i ekonomski od neprocenjive vrednosti za Rusiju i Kinu.

Rusija je daleko ispred Kanade kada je reč o strategiji i razvoju severnih teritorija.

Poseduje najmanje 40 brodova sposobnih za probijanje leda, uključujući osam nuklearnih ledolomaca. Kanada nema nijedan nuklearni ledolomac, a nedavne najave o izgradnji dva takva broda još su godinama daleko od realizacije. Amerikanci su veoma svesni ruske nadmoći na Severu.

Severna bezbednost je jedan od razloga zbog kojih je Donald Tramp javno ponudio da kupi Grenland.

Da li je zaista ozbiljan u toj nameri ili samo želi bolje garancije za pristup, zna samo on i njegov najuži tim.

Grenland ima samo 56.000 stanovnika. Kina i Rusija, pojedinačno ili zajedno, mogle bi svakog stanovnika učiniti milionerom za 56 milijardi dolara – što je sitan iznos za te dve sile. Da li Amerika možda želi da stigne prva sa svojom ponudom? Danska je već osigurala Grenlandu pravo na nezavisnost prostim glasanjem, a mogućnost da postanu milioneri mogla bi biti izuzetno primamljiva za siromašne stanovnike tog ogromnog, hladnog ostrva.

Osim direktnog podmićivanja, kineske korporacije pod kontrolom Komunističke partije mogle bi steći uporište na Grenlandu kroz unosne poslovne ponude, kao što je Kina već učinila širom sveta putem svoje Inicijative „Pojas i put“.

Pogled na kartu jasno pokazuje koliko je Grenland blizu Kanade. Tramp verovatno ima slične brige i oko prostranog, gotovo nebranjivog kanadskog Arktika.

Slično Grenlandu, Nunavut je ogromna teritorija bogata prirodnim resursima, naročito prirodnim gasom, a uz to ima i ključni strateški značaj. Nalazi se tačno na Severozapadnom prolazu, koji bi u budućnosti mogao vredeti bilione dolara. Kontrola nad ovim prolazom mogla bi odlučiti hoće li Zapad ili savez Rusije i Kine dominirati u budućim globalnim borbama za moć.

Kanadski sudovi već su doneli presude koje daju prednost starosedelačkim zakonima nad nacionalnim zakonima u određenim slučajevima, što otvara ozbiljna pitanja o budućem suverenitetu Kanade. Da li će poluautonomni Nunavut zahtevati svoju saglasnost za korišćenje Severozapadnog prolaza – čak i od strane kanadskih brodova?

Pod američkim pritiskom, Kanada tek sada obećava izgradnju novih ledolomaca i jačanje severne odbrane.

Bliži se savezna izborna kampanja. Novi premijer će pregovarati o sporazumima sa SAD, uključujući i obaveze koje smo odavno trebali ispuniti: jačanje severne odbrane, ispunjavanje NATO obaveza i obnovu zapostavljene vojske.

Donald Tramp, ili bilo koji američki predsednik, ne bi ni pomislio da tako olako preda suverenitet svoje zemlje kao što to čini Kanada.

Kontrola Arktika znači kontrolu nad ključnim trgovinskim putevima, strateškim resursima i vojnom nadmoći u regionu.

Arktik nije samo ledena pustinja – on je buduće geopolitičko bojno polje čiji ishod može promeniti globalnu ravnotežu moći.

Nulta Tačka/ZeroHedge