Australija pravi radnu grupu za implementaciju univerzalnog digitalnog ID sistema
Vlada Australije je predstavila odvažne planove za implementaciju univerzalnog digitalnog sistema za identifikaciju za svoje građane, izazivajući kontroverzna pitanja vezana za privatnost, nadzor i slobodu govora.
Ministarka finansija i javnih službi Kati Galager objavila je to ovog meseca, navodeći nacrt za platformu koja objedinjuje identifikacione dokumente pojedinca. Ovaj projekat nastoji da iskoristi AI i biometrijsku verifikaciju kako bi na pogodan i efikasan način poboljšao interakciju građana sa vladom i organizacijama trećih strana.
Predloženi digitalni ID sistem želi da razvije postojeći digitalni ID, MyGovID, koji trenutno koristi preko 10,5 miliona Australijanaca.
Ova postojeća platforma je u interakciji sa 130 usluga u 40 različitih vladinih agencija, ali njena funkcija je ograničena na pristup vladinim uslugama.
Novi zakon bi mogao da obezbedi biometrijski sistem verifikacije identiteta koji funkcioniše na nacionalnom nivou.
Međutim, centralizacija osetljivih podataka, uprkos potencijalnim koristima za vlade, mač je sa dve oštrice. Kritičari sugerišu da bi curenje podataka i dalje moglo da se dogodi i da predstavlja značajnu pretnju privatnosti građana.
Unapređena cenzura: Velika Britanija usvojila „Zakon o bezbednosti na mreži“ https://t.co/O6WmUdDEqQ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2023
Jedna ključna karakteristika ovog plana je njegova dobrovoljna priroda. Pojedinci će imati autonomiju da biraju da li će učestvovati ili ne, dok će biti sigurni da će nedigitalni kanali ostati dostupni kao alternativa. Barem za sada.
Galager je takođe predložila radnu grupu za veštačku inteligenciju, pošto australijska vlada spaja tehnologiju sa svojim javnim uslugama na „bezbedan i odgovoran način“. Radna grupa će se baviti prednostima i potencijalnim rizicima korišćenja veštačke inteligencije u javnoj službi.
Zakon o biometrijskoj verifikaciji lične karte podupire šire pitanje koliku kontrolu građani odriču nad svojim ličnim podacima da bi pristupili javnim uslugama i kako se sistem može koristiti za uvođenje društva digitalnih kontrolnih punktova.
Iako koncept označava ogroman napredak u digitalnom prostoru, on izaziva zabrinutost zbog cenzure i slobode govora. Centralizovani sistemi pružaju put za potencijalnu zloupotrebu ili manipulaciju, dovodeći u sumnju sposobnost građana da slobodno izraze svoje mišljenje i ostvare svoja prava.
