Представљено је као „историјски дан“, онакав каквим политичари воле да се диче уз патриотске фразе и моралне поруке.
Камере су бљескале у Канбери док је аустралијски премијер Ентони Албанезе стајао за говорницом и проглашавао победу у борби за „заштиту деце“.
Оно што су Аустралијанци заправо добили јесте национални дигитални ИД систем. Од 10. децембра, сваки грађанин који се пријављује на одређене платформе мора да прође дигиталну верификацију, биометријско скенирање, препознавање лица и проверу докумената, све под изговором да се малолетницима забрани приступ друштвеним мрежама.
Деца су сада блокирана на више платформи, али одрасли морају да предају своје лице, лична документа и биометријске податке да би доказали да нису деца.
„Заштита деце“ претворена је у свеопшти надзор.
Према Албанезеу, који је једном рекао да би, кад би постао диктатор, прво забранио друштвене мреже, Закон о онлајн безбедности (минимална старост на друштвеним мрежама) из 2024.
Назвао га је „дубоком реформом“ која ће „одјекнути широм света“, донети родитељима „мир“ и надахнути „међународну заједницу“ да следи аустралијски пример.
Рекао је да никад није био поноснији. Слушајући га, човек би помислио да је излечио рак, а не увео обавезно скенирање лица за пријављивање на Фејсбук.
Прес конференција је личила на доделу награда где свако на бини добија трофеј.
Министарка комуникација Аника Велс изјавила је да ће се „10. децембар памтити као тренутак који је покренуо ствари“.
Премијер Јужне Аустралије Питер Малинаускас назвао је дан „заиста посебним“. Мел Пилинг, уредница Куријер–Мејла која је промовисала њуз-корпову кампању „Нека буду деца“, понављала је исте фразе о „историјском дану“ који ће „променити животе“ и „спасити животе“.
Понављање је деловало скоро хипнотички. Сви су користили исте речи, исте емоционалне оквире. Нико није поменуо да та „промена“ значи предају биометрије приватном верификационом сервису како би регулатор потврдио да нисте петнаестогодишњак који жели да гледа клипове мачића.
Онда се појавила Џули Инман Грант, аустралијска eSafety комесарка и главни цензор, „заштитница“ младих од „мрачних сила“ слободног говора. Грант је хвалила закон као први прави лек за „један од великих друштвених експеримената нашег доба“.
Предвидела је да ће друге државе следити Аустралију, баш као што су копирале политику равног паковања дувана и реформу оружја. „Свет ће следити“, рекла је. „Како неко може да не следи земљу која ставља безбедност тинејџера испред профита технолошких компанија.“
Њена канцеларија обећала је моментално спровођење. У саопштењу су запретили казнама до 49,5 милиона долара за „системске прекршаје“.
Грант је најавила да већ сутрадан шаље „обавештења“ десет великих платформи.
Касније, у интервјуу за 10 Њуз, открила је да иза моралног тријумфа стоје и мање гламурозни детаљи. Рекла је да је доношење закона „било тешко“ и да је њена канцеларија „уморна“.
Жалила се да се технолошке компаније „нису довољно потрудиле“ и да нису „много боље“ имплементирале систем верификације какав она жели.
Назвала је ситуацију „фрустрирајућом“ и позвала родитеље да пријаве сваку платформу која „није уклонила ваше дете“.
Чудан призор: званичница која спроводи биометријску контролу над читавом земљом жали се да је исцрпљена и недовољно цењена.
Ипак, чак и уморна, и даље је позивала родитеље да постану доушници у њеној дигиталној патроли.
Иза говора стајала је пуна ПР кампања. Њуз корп, чији су највећи конкуренти управо друштвене мреже, представио је увођење система као моралну победу, наглашавајући да „Аустралија води свет“.
Извештавање је славило творце закона и истовремено упозоравало технолошке компаније да се боље повинују. Порука другим владама била је недвосмислена: копирајте овај модел или ризикујете да будете оптужени да запостављате децу.
Нулта Тачка/ИнфоВорс
