У Аустрији се тренутно води расправа која многима звучи као чиста бесмислица, да ли ће и домаћи држављани морати да пролазе кроз курсеве интеграције и уче немачки језик како би добили пуну социјалну помоћ.
Одакле уопште ова идеја?
Првобитни план био је усмерен искључиво на мигранте: свако ко тражи социјалну помоћ требало би прво да заврши до три године курсева немачког језика и такозваних „вредносних програма“ пре него што добије пун износ. До тада би примао само умањену „интеграциону надокнаду“.
Међутим, на сцену је ступио принцип једнакости пред законом.
Савезна уставна служба је упозорила да ако држава уведе такву обавезу, она не сме важити само за мигранте, већ и за све остале грађане, укључујући и саме Аустријанце. У супротном би мера могла пасти на суду као дискриминација.
И ту настаје апсурд: испада да би држављани Аустрије морали да похађају курсеве немачког језика, иако им је то матерњи језик – као и програме интеграције у сопственој земљи, само да би имали пуна социјална права.
Политичке реакције су очекивано подељене. Социјалдемократе прихватају тумачење да се мера мора односити на све, док Народна партија (ÖVP) и либерали из НЕОС-а кажу да је такво решење апсурдно и уверавају јавност да Аустријанци никада неће морати да иду на интеграционе курсеве.
Суштина је у судару права и здравог разума: по закону, правила морају важити једнако за све; у пракси, бесмислено је захтевати од домаћих грађана да уче сопствени језик и интегришу се у сопствено друштво.
Зато се овај предлог већ сада назива једним од најконтроверзнијих у последњим реформама социјалног система Аустрије.
Нулта Тачка/Медији
