UDARAC DIGITALIZACIJI: Peko 500.000 Austrijanaci potpisalo peticiju za zaštitu gotovinskog plaćnja!
Više od pola miliona Austrijanaca potpisalo je peticiju kojom se poziva na raspisivanje referenduma o ustavnom garantovanju prava na neograničeno gotovinsko plaćanje.
U zemlji od 8,9 miliona stanovnika, masovna podrška „pravu“ na plaćanje gotovinom pokazuje rast u odnosu na plaćanje digitalnim valutama koje promovišu centralne banke širom sveta i institucije poput Svetskog Ekonomskog Foruma (VEF).
U ponedeljak je istekao rok za podnošenje peticija. te kako prenosi austrijski dnevnik Kurier, pravo na gotovinsko plaćanje dobilo je najveću podršku od naspram sedam drugih peticija, a potpisalo ju je 530.938 Austrijanaca.
Samo peticije koje dobiju minimum 100.000 potpisa ili više, mogu biti na dnevnom redu parlamenta. S obzirom na ogromnu podršku koja stoji iza peticije „pravo na gotovinu“, može se stvoriti jak pritisak u nastojanju da se obezbede i zadrže gotovinska plaćanja u zemlji.
Da li ODAVDE ima povratka? Zabranjene INFO koje ruše propagandu- „KAKO PREŽIVETI“
Za razliku od Grčke, Ujedinjenog Kraljevstva, Skandinavije i zemalja Beneluksa, gotovina je i dalje kralj u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, koje su sve sprečile trend ka bezgotovinskom društvu.
U Austriji se 50% svih transakcija i dalje obavlja u gotovini, što je daleko iznad Evropskog proseka od oko 30 %. Nemci su takođe protiv digitalnih transakcija, sa samo 9% onih koji su rekli da bi koristili mobilna plaćanja.
Napor da se pravo na gotovinsko plaćanje ugradi u ustav zemlje već tema je već nekoliko godina, te Austrijska Narodna Partija (OVP) predlaže unošenje ustavnih promena kako bi se zaštitile gotovinske transakcije.
Austrijanci su možda posebno osetljivi na ogromnu državnu moć koja bi došla sa potpuno bezgotovinskim društvom.
Akademik, autor i specijalista ekonomske psihologije Erih Kirhler, rekao je da Drugi svetski rat još uvek utiče na razmišljanje Nemaca i Austrijanaca o opasnostima davanja prevelike moći državi.
„U tom slučaju, efikasnost državnih institucija postaje opasna“, rekla je Kirhler za AFP.
Zemlje Nemačkog govornog područja pridaju veliku vrednost privatnosti, a činjenica da gotovinsko plaćanje ostavlja minimalan trag, i predstavlja najprivatniji i najanonimniji način plaćanja ga najbezbednijim i najprivatnijim sredstvom za obavljanje transakcija.
Druge zemlje, kao što je Švedska, donele su zakone kako bi osigurale da društvo i dalje ima pristup gotovini i mogućnost plaćanja u gotovini.
Međutim, ako bi Austrija uvela ustavno pravo na gotovinsko plaćanje, to bi predstavljalo najdramatičniji korak do sada u Evropi u nameri da se obezbedi i osigura gotovinsko plaćanje u budućnosti.
Zašto zaštititi keš?
Organizacije za privatnost i građanska prava dugo su zagovarale pravo na gotovinu sa argumentom da su privatnost, građanske slobode i finansijska sigurnost u pitanju.
Ukidanje gotovine primoralo bi građane da obavljaju sve transakcije putem digitalnog medija, kao što su mobilna plaćanja, kreditne kartice ili digitalne valute. Banke i elektronski mediji ostaju podložni hakerskim napadima, pa čak i prirodnim katastrofama, na primer, ako bi električna mreža bila isključena.
Švedska agencija za Civilne Nepredviđene Situacije, koja je deo Ministarstva Pravde, upozorila je u izveštaju da bi potpuno bezgotovinsko društvo bilo izuzetno ranjivo ako bi zemlja bila napadnuta ili izložena prirodnoj katastrofi.
Za one koji su zabrinuti za privatnost, kao što su oni u Nemačkoj i Austriji, digitalna plaćanja daju organima za sprovođenje zakona i državnim organima direktan prozor u sve transakcije.
Još više zabrinjavajuće, digitalni novac bi jednog dana mogao biti povezan sa političkim i društvenim ponašanjem u zapadnim zemljama kao vid socijalnog kredita, kao što se da viditi u Kini.
Tokom protesta kamiondžija „Konvoj Slobode“ u Kanadi, protiv politike Covid-19, vlada Džastina Trudoa preduzela je korak zamrzavanja bankovnih računa demonstranata. Iako su grupe za građansku slobodu osudile autoritarnu akciju kao zloupotrebu moći, mnogi kritičari brinu da bi ta akcija sada mogla da posluži kao šablon za suočavanje sa demonstrantima i neslaganjima u budućnosti.
Ako disidenti i oni koji su kritični prema vladi ne mogu da zadrže svoj novac van digitalnog prostora, onda neće imati gde da sakriju svoje finansije ako vlade, poput one u Kanadi, preduzmu mere protiv njih.
Finansijski kolumnista i analitičar Metju Lin napisao je za britanski Telegraf 2015. da je ključno pitanje za održavanje gotovine sloboda koju ona pruža.
„Što je još važnije, gotovina se odnosi ne samo na plaćanja već i na slobodu. Sigurno postoje granice kontrole nad društvom koje želimo da predamo vladama i centralnim bankama?
Ne morate da budete potpuno plaćeni libertarijanac da biste se zapitali da li, u svetu u kome već brinemo o količini podataka koje Fejsbuk i Gugl mogu da prikupe o nama, zaista želimo da banke i država znaju sve detalje o tome na šta trošimo svoj novac i gde. Lako je predati tu slobodu – ali će je biti mnogo teže vratiti.“
Na drugom kraju spektra, globalističke institucije poput Svjetskog Ekonomskog Foruma dugo su lobirale za bezgotovinsko društvo i rutinski su objavljivale članke poput „Zašto bismo trebali pokušati da gotovinu učinimo zastarjelim“, „Prednosti bezgotovinskog društva“ i „ Treba li ukinuti gotovinu?”
Još 2017. godine, ekonomista Džozef Stigli pozvao je na zabranu svih papirnih valuta u Sjedinjenim Državama, poziciju o kojoj je VEF takođe pozitivno izveštavao.
Centralne banke širom sveta takođe trenutno „predvode“ u trci za uvođenje digitalnih valuta. Iako se očekuje da će digitalne valute i fizička valuta raditi u tandemu, brojni globalistički istraživački centri i ekonomisti zalažu se za potpuno ukidanje nakon perioda prilagođavanja na digitalne valute.
Neki kritičari ukazuju na činjenicu da je nacionalna valuta Austrije sada Evro, što može ugroziti čitav napor da se ustavom obezbedi gotovinsko plaćanje.
Nakon što se Austrija odrekla sopstvene nacionalne valute, šilinga, 2002. godine, izgubila je značajnu kontrolu nad sopstvenim finansijama. Ako bi EU uvela digitalnu valutu, Austrija bi možda mogla da napravi privremeni izuzetak, ali bi na kraju mogla imati malo moći da odbije takav mandat.
Srbija bez Evropske Unije i bez sveopšte digitalizacije
Ovo je još jedan razlog više zbog kojeg bi Srbija trebala odstupiti od integracija za priključenje Evropksoj Uniji, jačala svoju privredu, za koju imamo i više nego dovoljno prirodnih resursa.
Možda bismo mogli i mi, po uzoru na Austrijske građane mogli skupiti pola miliona potpisa radi ustavne zaštite gotovinskog plaćanja kako bi se zaštitili od Ekonomskog Foruma, Četvrte Industrijske Revolucije i Klausa Švaba.
