U kontroverznoj odluci, austrijski sud presudio je da islamski zakon (Šerijat) može biti primenjen u arbitražnim sporovima u zemlji, pod uslovom da se sve strane u ugovoru na to slože.
U spornom slučaju, dva muškarca su potpisala ugovor kojim se predviđa da će u slučaju spora arbitražni tribunal odlučivati „na osnovu islamskog prava (Ahlus-Sunnah wal-Jamaah – sunitska islamska zajednica), u skladu sa pravednošću i najboljim znanjem i uverenjem“.
Kada je došlo do spora između dvojice muškaraca, arbitražni tribunal je presudio protiv tužioca, nalažući mu da plati 320.000 evra. Tužilac je potom podneo tužbu pred Bečkim regionalnim sudom za civilne stvari, tvrdeći da je primena islamskog prava proizvoljna, jer različiti učenjaci različito tumače Šerijat. Takođe je tvrdio da primena Šerijata krši osnovne vrednosti austrijskog prava.
Međutim, sekularni sud je utvrdio da je odluka arbitražnog tribunala zakonita.
Regionalni sud je naveo da se ne može proveriti da li su islamska pravila zaista primenjena, ali rezultat arbitraže nije bio u suprotnosti sa osnovnim vrednostima Austrije, što je bilo presudno. Sud je naglasio da se islamske pravne odredbe mogu efektivno dogovoriti u arbitražnom ugovoru za imovinske sporove.
Odluka suda izazvala je buru kritika i zabrinutosti zbog navodne daljnje „islamizacije“ Austrije.
„Ovo otvara vrata političkom islamu još šire“, izjavio je Mihail Šilseger, poslanik i portparol za ustavno pravo desničarske Austrijske partije slobode (FPÖ).
„Odluka jača islamske paralelne zajednice u Austriji i slabi one koji ne žele da se podrede islamu. Tužan dan za sekularnu ustavnu državu.“
Njegov stranački kolega Manfred Haimbucner dodao je: „Šerijat je nespojiv sa austrijskim shvatanjem prava i krši sve moralne norme koje poznajem. Nažalost, naš ustavni poredak trenutno je nemoćan pred ovom formom islama.“
Slučaj ne izaziva bes samo kod desničarskih krugova. Turska kulturna zajednica (TKG), udruženje sekularnih Turaka u Austriji, protestovala je zbog odluke da se Šerijat prizna „kao zakon“ i podsetila da je Evropski sud za ljudska prava (ECHR) 2003. presudio da je Šerijat i uvođenje paralelnog pravnog sistema zabranjeno u Evropi.
„Odluka bečkog suda predstavlja veliki upliv danas u sekularnu ekonomiju, a sutra možda i u regulative proizvodnje, usluga i prodaje“, napisala je generalna sekretarka TKG-a, Melisa Gunes.
Nulta Tačka/Mediji
