Autor knjige o depopulaciji i dalje zagovara da se GLOBALNA POPULACIJA smanji za 86%

Denis Medouz, jedan od glavnih autora knjige „Granice rasta“ Rimskog kluba, počasni je član Rimskog kluba i član Svetskog ekonomskog foruma. Ako ste mislili da je njegova ideologija omekšala i postala manje anti-ljudska od objavljivanja njegove knjige, prevarili biste se.

Evo video snimka iz 2017. u kojem Medouz razmišlja o svojim nadama da bi predstojeći neizbežni genocid nad 86% svetske populacije mogao biti izvršen mirno pod „dobronamernom“ diktaturom. Rekao je:

„Mogli bismo da imamo osam ili devet milijardi, verovatno, ako imamo veoma jaku diktaturu koja je pametna … i [ljudi imaju] nizak životni standard… Ali želimo da imamo slobodu i želimo da imamo visok standard živeći tako da ćemo imati milijardu ljudi. A sada smo na sedam, tako da moramo da se vratimo. Nadam se da ovo može biti sporo, relativno sporo i da se može uraditi na način koji je relativno usaglašen, znate, tako da ljudi dele iskustvo”.

Kao što će postati očigledno na kraju ovog članka, nije slučajno što Medouzove reči odražavaju reči u Globalnoj proceni biodiverziteta iz 1995. godine koja je prvi put predstavljena na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP1 koja kaže:

„Poljoprivredni svet“ u kome su većina ljudskih bića seljaci, trebalo bi da bude u stanju da izdržava 5 do 7 milijardi ljudi… Nasuprot tome, razumna procena za industrijalizovano svetsko društvo sa sadašnjim severnoameričkim materijalnim standardom života bila bi milijarda.

Globalna procena biodiverziteta, UNEP, 1995, str. 773

Ono što zagovornici ove ideologije izgleda izostavljaju da pominju jeste da, prema Worldometer-u, svetska populacija trenutno ima preko 8 milijardi, što se ne uklapa u njihova predviđanja koja izazivaju strah. Postoji dobar razlog zašto izbegavaju scenarije iz stvarnog sveta jer su njihovi modeli vešti, oni manipulišu podacima.

Dok su mnogi sada upoznati sa manipulacijom prediktivnog modeliranja od strane Nila Fergusona tokom krize Covid-19, mreža moćnih Maltuzijanaca koristila je istu taktiku tokom većeg dela prošlog veka da bi promovisala i nametnula svoju agendu.

Maltuzijanci su učenici Tomasa Maltusa (1766 – 1834). Maltus je promovisao matematičku tezu da će nivoi stanovništva uvek težiti geometrijskom rastu, dok će poljoprivredni resursi težiti aritmetičkom rastu što rezultira relativno predvidivim „kriznim tačkama“. Maltus je verovao da društveni inženjeri koji predstavljaju Britansku imperiju moraju da iskoriste ove „krizne tačke“ da bi naučno upravljali „ljudskim stadom“. Maltus je verovao da je priroda dala vladajućoj klasi određena oruđa koja će im omogućiti da ostvare ovaj važan zadatak – naime rat, glad i bolest.

Osnovan 1968. godine, Rimski klub je brzo uspostavio ogranke širom zapadnog sveta sa članovima koji su se svi složili da je najbolji oblik upravljanja društvom naučna diktatura.

To je globalistička nevladina organizacija („NVO“) koja saziva sastanke između šefova država, članova kraljevskih porodica, poslovnih lidera, međunarodnih finansijera, akademskih naučnika, laboratorijskih naučnika i administratora globalnih institucija upravljanja, kao što su Ujedinjene nacije („UN“), Svetska banka, Međunarodni monetarni fond („MMF“) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj („OECD“). Po uzoru na strukturu „okruglog stola“ Bilderberg grupe, Kraljevskog instituta za međunarodne poslove („RIIA“) i Saveta za spoljne odnose („CFR“), Rimski klub omogućava sastanke na kojima delegati planiraju globalnu ekonomiju kroz javno-privatno upravljanje svetskim prirodnim i ljudskim resursima u skladu sa maltuzijanskom ekologijom održivog razvoja.

1972. godine, The Limits to Growth iz Rimskog kluba objavio je rezultate kompjuterski simuliranih prognoza koje je izračunao tim statističara regrutovanih sa Masačusetskog instituta za tehnologiju („MIT“). Bila je to kulminacija dvogodišnje studije koju je sproveo tim MIT-a pod nominalnim naslovom Jay Forrester i Dennis Meadows. Limits to Growth je verovatno najuticajnija knjiga o „održivosti“. To je postalo biblija i nacrt novog antihumanističkog pokreta koji je iznedrio današnju agendu Green New Deal-a.

The Limits to Growth Rimskog kluba nije samo maltuzijanski u principu, već pregled njegove bibliografije otkriva da je takođe podržan obimnim citatima od niza maltuzijanskih eugeničara i povezanih institucija koje su bile posvećene kontroli stanovništva.

U članku iz 2012. kojim se proslavlja 40. godišnjica knjige je navedeno: „Vredi da se danas ponovo osvrnemo na Granice [rasta] zato što je, više od bilo koje druge knjige, masovnoj publici predstavila koncept antropocentrične [ljudske] promene klime. Vredi ponovo razmotriti ograničenja rasta i iz drugih razloga.

Jedan od razloga je taj što je The Limits to Growth bio prvi te vrste koji je spojio globalnu temperaturu sa ekonomskim varijablama kao što su rast stanovništva, gubitak resursa i nedovoljno definisana kategorija „zagađenja“. Koristeći linearne jednačine za ekstrapolaciju trendova u budućnost, Medouz i njegovi koautori, od kojih je jedna bila njegova supruga, postavili su teren za dve velike zablude:

• Tkanina fizičkog prostor-vremena koji oblikuje otkriveni univerzum je suštinski nelinearna i stoga se ne može izraziti bilo kojim oblikom linearnih jednačina bez obzira na uključenu računarsku snagu. Ljudsko kreativno razmišljanje je najeksplicitnije nelinearno jer je vezano za neformalna stanja postojanja kao što su inspiracija, ljubav prema istini, dostojanstvo i lepota koja nijedan binarni sistem ne može da aproksimira. Rimski klub programera je ignorisao ove činjenice i pretpostavio je da je univerzum binarni kao i njihov softver.
• Sami skupovi podataka mogli bi se lako iskriviti i ponovo uokviriti prema kontrolorima kompjuterskih programera koji su težili da oblikuju vladinu politiku. Već smo videli kako je ova tehnika korišćena za pokretanje pogrešnih rezultata budućih scenarija pod rukom Nila Fergusona sa Imperijal koledža, a ista tehnika je primenjena i u ekološkom modeliranju.

👉 ERDOGAN: Turska opozicija je p#derska https://t.co/nRa2ZahYzz

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 5, 2023

Još jedan razlog da se ponovo pogledaju Granice rasta je da se istakne uticaj koji je knjiga imala i još uvek ima na nadnacionalne organizacije. Decenijama je guru New Age-a Barbara Marks Habard – koja je pozivala da se jedna četvrtina ljudske populacije odstreli da bi se uspostavio Novi svetski poredak – zalagala se za transhumanizam i maltuzijanski održivi razvoj, što je suština Velikog resetovanja i Četvrte industrijske Revolucija. Habardine maltuzijanske teorije o prenaseljenosti delimično su inspirisane knjigom Granice rasta. U stvari, u Habardinoj knjizi o zajedničkom stvaranju, postoji više odlomaka koji upozoravaju na maltuzijanske „granice rasta“ koje bi mogle dovesti do ekoloških katastrofa. Takođe se lično sastala sa suosnivačem Rimskog kluba, Aureliom Pečeijem, koji je podstakao Svetski ekonomski forum da usvoji maltuzijanske principe Granice rasta na Trećem godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma 1973.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, imamo člana Rimskog kluba i autora Limits to Growth, koji je manipulisao svojim prediktivnim modeliranjem, nadajući se da će diktatura polako i „mirno“ uništiti 86% svetske populacije.

Niko ne bi trebalo da slavi Granice rasta ili program koji on promoviše jer promoviše vašu smrt.

Nulta Tačka/Technocracy