Bajden će do kraja svog mandata sprovesti početno ukidanje mesa i mleka i uvesti INSEKTE u Američku kuhinju
Grupa eksperata je upravo objavila novi izveštaj koji podiže uzbunu u vezi sa nadolazećom politikom predsednika demokrata Džoa Bajdena u vezi sa usaglašavanjem sa „Net Zero“ agendom Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Prema izveštaju The Buckeye Institute, Bajdenova administracija gura politiku koja nastoji da eliminiše poljoprivrednu industriju i drastično promeni američku ponudu hrane.
Da bi ispunio „Net Zero“ ciljeve WEF-a, Bajdenova administracija nastoji da eliminiše meso i mlečne proizvode iz snabdevanja hranom.
Te politike imaju za cilj da zamene tradicionalno uzgajane proizvode alternativama biljnog porekla, „mesima“ uzgojenim u laboratoriji i „hranom na bazi insekata“.
Planirano je da bi industrija organske poljoprivrede uglavnom bila eliminisana tako što bi se praznine u snabdevanju hranom popunile industrijskim proizvodima.
Naravno, meso i mlečni proizvodi neće biti potpuno zabranjeni.
Međutim, troškovi proizvodnje ove hrane biće toliko visoki da će postati luksuz u kojem će uživati samo bogati , slično kao i korišćenje privatnih aviona .
U izveštaju, objavljenom 7. februara, utvrđeno je da su klimatske politike i mandati vođeni programom „životne sredine, društva i upravljanja“ (ESG).
Ove politike koje sprovodi Bajdenova administracija nose visoku cenu za američke farmere i potrošače.
Autori izveštaja su Trevor V. Levis i M. Ankith Reddi, koji su obojica analitičari ekonomskih istraživanja u think-tanku.
„Da bi bolje procenili prave troškove koje će američke farme i domaćinstva verovatno platiti za politiku i ciljeve Bajdenove administracije, Centar za ekonomska istraživanja Instituta Buckeye razvio je model farme kukuruza koja mora da se ponaša po novim vladinim pravilima o emisiji ugljenika“, napisao je autori.
„Operativni troškovi farme, kako se očekivalo, svi su značajno porasli“, dodali su.
Procenjujući brojke, istraživači su otkrili da će američki poljoprivrednici videti da će njihovi operativni troškovi porasti za procenjenih 34 procenta kao rezultat politike „neto nule“ emisija Bajdenove administracije.
Da bi postigla ciljeve klimatskog pakta, Bajdenova administracija se obavezala da će smanjiti američku emisiju gasova staklene bašte za 50–52 procenta do 2030. i da do 2050. postigne neto nultu emisiju u celoj ekonomiji.
„Postizanje željene dekarbonizovane ekonomije administracije zahtevaće agresivne politike smanjenja klimatskih emisija koje odvode i zamenjuju fosilna goriva iz svakog sektora američke privrede“, napisali su autori izveštaja.
Bajdenova administracija je već počela da primenjuje stroge regulatorne politike koje imaju za cilj da smanje emisije ugljenika iz američke energetske industrije.
U međuvremenu, nadolazeće konačno pravilo o ESG izveštavanju, koje treba da stupi na snagu u aprilu 2024., preti da gurne usklađenost sa ugljenikom u druge industrije.
Mnoge od ovih politika su testirane u Evropi, a istraživači su zaključili da su rezultati „neuspešni“.
„Uprkos ovim zvučnim upozorenjima evropskih kolega, američki kreatori politike ponovo su posvetili američku industriju istim standardima neto nulte emisije i nametnuli iste vrste skupih obaveza farmama i preduzećima koja će na kraju smanjiti zalihe hrane i energije“.
U Holandiji su regulatorni pokušaji da se nametnu politike „neto nule“ doveli do široko rasprostranjenih protesta poljoprivrednika .
U međuvremenu, nedavni originalni dokumentarac Epohe pod nazivom „Nema farmera bez hrane: hoćete li jesti bube?“ istražuje politike kontrole klime koje nameću vlade širom sveta i kako one teraju farmere da napuste posao, ugrožavajući snabdevanje hranom.
„Ovo je sledeća globalna kriza koju mediji širom sveta ignorišu“, rekao je Roman Balmakov, reditelj dokumentarca, za Epoh tajms tokom intervjua na marginama svetske premijere filma u septembru 2023.
Dokumentarac ulazi u istoriju „klimatske krize“ i kako su je zamislili svetski lideri tokom Konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju, takođe poznate kao Samit o Zemlji, u junu 1992, ubrzo nakon završetka Hladnog rata.
Film takođe ulazi u Agendu 30, ranije poznatu kao Agenda 21, izlažući slučaj kako globalne politike koje su postavili WEF i UN a koje imaju za cilj da okončaju privatnu poljoprivredu i stvore zavisnost od jedne svetske vlade koja će kontrolisati svetsku hranu snabdevanje.
Dokumentarac istražuje uticaj radikalnih klimatskih politika u Šri Lanki i Holandiji, dok takođe istražuje uticaj net-zero i drugih propisa u Sjedinjenim Državama.
Rešenja koja predlažu vlade širom sveta za rešavanje klimatskih promena „mogla bi vas iznenaditi“, kaže Balmakov u filmu.
„Prema Ujedinjenim nacijama, [bube] bi zapravo mogle biti vaša buduća večera“, kaže on.
