Bajdenova administracija pod sve većim pritiskom da odustane od optužbi protiv Džulijana Asanža

Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden se suočava sa sve većim pritiscima, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu, da odustane od optužbi protiv Džulijana Asanža, koji je u zatvoru u Velikoj Britaniji.

Bajdenova administracija u poslednje vreme govori o poštovanju slobodne i energične štampe. Pa se pitanje o slobodi Džulijana Asanža samo nameće, da li će se Bajden odlučiti na odustajanje od optužbi.

Generalni tužilac Merik Garland je čak ove jeseni uveo proširenu zaštitu za novinare, rekavši da je „slobodna i nezavisna štampa od vitalnog značaja za funkcionisanje naše demokratije“.

Ali najveći test Bajdenove administracije ostaje zatvoren u zatvorskoj ćeliji u Londonu, gde je osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž držan od 2019. dok se suočava sa krivičnim gonjenjem u Sjedinjenim Državama prema Zakonu o špijunaži, vekovnom statutu koji nikada ranije nije korišćen za objavljivanje poverljivih podataka.

Da li će američko ministarstvo pravde nastaviti da goni po optužbi protiv „ozloglašenog“ uzbinjivača, čija je grupa objavila tajne informacije o ratovima u Iraku i Avganistanu, zalivu Gvantanamo, američkoj diplomatiji i unutrašnjoj demokratskoj politici pre izbora 2016. put ka utvrđivanju da li sadašnja administracija namerava da ispuni svoja obećanja o zaštiti štampe.

Sada se Bajden suočava sa novim naporom, kako unutar Sjedinjenih Država tako i u inostranstvu, da odustane od Asanžovog dugotrajnog krivičnog gonjenja.

Pet velikih medijskih organizacija koje su se oslanjale na njegove vladine tajne, uključujući Gardijan i Njujork tajms, objavilo je otvoreno pismo ranije ovog meseca u kojem se navodi da njegova optužnica „postavlja opasan presedan“ i preti da potkopa prvi amandman.

U isto vreme, zvaničnici u Australiji, gde je Asanž rođen i ostaje njen državljanin, sastali su se sa američkim kolegama da apeluju na njegovo oslobađanje.

Moj stav je jasan i jasno je stavljen do znanja američkoj administraciji: da je vreme da se ovo pitanje privede kraju – rekao je australijski premijer Entoni Albanez pred australijskim parlamentom krajem prošlog meseca.

U međuvremenu, u Brazilu, novoizabrani predsednik Luis Inasio Lula da Silva zatražio je okončanje, kako je rekao, „nepravednog zatvaranja“ Asanža nakon sastanka sa urednicima Vikiliksa koji su lobirali za njegovu slobodu.

🔶 Poljska: Peticija upućena vlastima sa zahtevom da se održi referendum o pripajanju Istočne Kresi, Galicije i Lavova https://t.co/2dceCNUWQy

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 12, 2022

Neki od Asanžovih branilaca, koji su napali njegovo tužilaštvo kao gaženje prvog amandmana, kažu da su optimisti da je slučaj možda dostigao prekretnicu koja bi na kraju mogla dovesti do njegove slobode.
„Ovaj slučaj je izuzetno značajan“, rekao je u intervjuu profesor prava sa Univerziteta Kolumbija Džamil Džafer, koji vodi Knight First Amandment Institute na univerzitetu.

Na kraju dana, teško mi je da poverujem da Bajdenova administracija želi da ovaj slučaj bude njeno nasleđe o slobodi štampe, i biće njeno nasleđe ako nastave da ga slede. To će zaseniti sve ostalo kada je u pitanju sloboda štampe.

Zvaničnici ministarstva pravosuđa ne govore o tome kuda bi Asanžovo tužilaštvo na kraju moglo dovesti, dok on nastavlja da osporava svoje izručenje SAD pred britanskim žalbenim sudom. Ministarstvo pravde SAD-a odbilo je da komentariše sve spoljne pozive da se od slučaja odustane, ali je jedan zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao da je Garland „jasno stavio do znanja da će slediti zakon gde god on vodi“, kao što je to činio i u drugim političkim optuženi slučajevi.

Za sav spoljni pritisak na ministarstvo pravde da odustane od slučaja, kritičan faktor bi mogli da budu interni propisi koje je Garland objavio u oktobru i kojima se zabranjuje korišćenje zaplene zapisa i drugih istražnih koraka protiv „medija koji deluju u okviru vesti” osim u slučajevima kada je odeljenje reklo da bi to bile ograničene okolnosti.

Novi propisi su izrasli iz jednogodišnjeg pregleda koji je usledio nakon čestih pritužbi novinskih organizacija o nametljivim taktikama koje je odeljenje koristilo tokom Trampove administracije da prikupi zapise od novinara i uđe u praksu prikupljanja vesti tokom istraga o curenju informacija i druga osetljiva pitanja.

Jedan od centralnih sporova u Asanžovom usponu oduvek je bilo pitanje da li ga treba smatrati novinarom obuhvaćenim prvim amandmanom, kao što su njegovi zagovornici dugo tvrdili, ili nevaljalim operativcem koji je, kako je jednom rekao republikanski senator Ben Sase iz Nebraske , bio je „doušnik za stranu propagandu i … neprijatelj američkog naroda“.

Ber Džej Polak, vodeći advokat Asanža u SAD, rekao je za Gardijan da „novi propisi svakako traže da neko na najvišim nivoima ministarstva pravde ponovo pogleda ovo tužilaštvo kako bi utvrdio da li je ono zaista u skladu sa novu politiku“ i da odredimo „da li je ovo tip slučaja koji želimo da vodimo?“

Vreme je idealno za to – rekao je Polak.

Asanž je polarizujuća ličnost širom sveta već desetak godina, otkako je Vikiliks počeo da objavljuje i ponekad deli sa glavnim medijima, uključujući Gardijan i Njujork tajms, milione stranica često poverljivih materijala koje je prikupio od vlade preko uzbunjivača i drugih izvoria. Njegovi zagovornici aplaudirali su mu kao drskom kazivaču istine, dok su ga kritičari – često unutar obaveštajnih agencija – napali zbog štete za koju smatraju da je curenje nanelo tekućim operacijama.

Prva velika razotkrivanja njegove grupe 2010. dokumentovala su američke vojne zloupotrebe i pogrešne korake u Iraku i Avganistanu, a svaka sledeća serija procurelih materijala, od kablova tajnog državnog odeljenja do alata za hakovanje CIA-e, donela je Asanžu veću slavu i pažnju.

Osim masovnog curenja informacija, Asanž se takođe suočio sa optužbama za seksualni napad u Švedskoj, optužbe koje su u međuvremenu odbačene jer su švedski tužioci rekli da dokazi nisu dovoljno jaki.

Da bi izbegao hapšenje, sklonio se 2012. u ambasadu Ekvadora u Londonu prema sporazumu koji mu je dao politički azil. CIA i Trampova administracija bili su toliko fiksirani na tajne koje je razotkrio da su razgovarali o mogućnosti otmice Asanža iz ambasade i njegovog ubistva, navodi se u prošlogodišnjem izveštaju Yahoo News-a.

Ministarstvo pravde, prvi put je podnelo krivične prijave protiv Asanža 2019. godine, kada su ga britanske vlasti uhapsile i izvukle iz ambasade. Asanž je, izgledajući raščupano sa dugom belom bradom, povikao: „Ovo je protivzakonito, ja ne idem.“

Počevši od manje od dve nedelje nakon što je Bajden inaugurisan u januaru 2021, njegovo pravosuđe je više puta tražilo od britanskih sudova da obnove američki zahtev za Asanžovo izručenje.

Posle duge bitke na britanskim sudovima, tadašnja sekretarka unutrašnjih poslova Priti Patel odobrila je zahtev SAD za ekstradiciju u junu, ali se Asanž žalio na tu odluku, tvrdeći da je „suđen i kažnjen zbog svojih političkih stavova“.

Skoro svih 18 optužbi podignutih protiv Asanža u optužnici iz 2019. godine se zasniva na stvarnom objavljivanju tajnih vojnih i vladinih materijala na Vikiliksu na mreži, od kojih je veći deo pribavljen od bivše američke vojne uzbunjivačice Čelsi Mening.

Samo jedna od optužbi optužuje Asanža da je aktivno radio sa Mening da obezbedi poverljive informacije. U tom slučaju, tužioci su optužili da je Asanž ponudio pomoć Mening da provali lozinku za jedan poverljivi vojni sistem, i taj pokušaj nije uspeo.

Čelsi je na kraju osuđena na 35 godina zatvora zbog odavanja vladinih tajni pre nego što je predsednik Barak Obama ublažio ostatak njene kazne 2017. Na saslušanju u vojnom sudu 2013, Mening je insistirala da nikada nije bila pod pritiskom Vikiliksa da se zapleni bilo kakav tajni materijal sa kompjuterskih sistemia vojske.

Odluke koje sam donela da pošaljem dokumente i informacije (Vikiliksu) i veb-sajtu su moje sopstvene odluke i preuzimam punu odgovornost za svoje postupke – rekla je tada Mening.

Optužbe protiv Asanža za dobijanje i objavljivanje poverljivih informacija, bez ikakve aktivne uloge u njihovoj krađi, označavaju „prelazak pravnog rubikona“, rekao je Džafer sa Univerziteta Kolumbija.

To je zlokobni pravni prag, rekao je, za Asanža i sve novinare.

„Ovo je prvi put da je američka vlada iskoristila Zakon o špijunaži da progoni izdavača i posledice su ogromne“, rekao je Džafer.
Asanž je „optužen za aktivnosti u kojima su novinari angažovani svaki dan i koje novinari moraju da se angažuju svaki dan da bi informisali javnost. To bi imalo dramatične implikacije na novinarstvo o nacionalnoj bezbednosti.“

Da li će se Bajden i njegova administracija odlučiti na potez koji će napokon osloboditi nepravedno optuženog novinara Džulijana Asanža, koji je sa svetom podelio istinu ili će istina i dalje biti zabranjena za javnost. Ili će se Bajden izboriti sa sve većim pritiscima u odluci da se Asanž izruči Sjedinjenim Državama.

Nulta Tačka/mediji