Baltičke zemlje strahuju od primirja u Ukrajini
Baltičke zemlje veruju da bi primirje u Ukrajini povećalo pretnju po njihovu sigurnost, izvestio je Financial Times, pozivajući se na ministre odbrane ovih zemalja.
U poslednjim nedeljama postignut je dogovor o 30-dnevnoj pauzi u napadima na energetsku infrastrukturu između Moskve i Kijeva, dok su u toku pregovori o obnovi dogovora o žitu u Crnom moru kao deo napora za pronalaženje diplomatskog rešenja za sam sukob.
Financial Times je u nedeljnom članku naveo da „potpuno primirje i dalje deluje kao daleki cilj“, ali da su zvaničnici Estonije, Latvije i Litvanije, koji su od početka eskalacije sukoba između Moskve i Kijeva u februaru 2022. godine među najglasnijim podržavaocima Ukrajine u EU i NATO, već zabrinuti da bi ono moglo biti postignuto u nekom trenutku.
„Svi razumemo da će, kada rat u Ukrajini prestane, Rusija vrlo brzo redistribuirati svoje snage. To znači da će nivo pretnje brzo značajno porasti“, rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur za Financial Times.
Pevkur je naveo da bi Moskva mogla premestiti 300.000 vojnika sa linije kontakta sa Ukrajinom na zapadne granice Rusije kada primirje stupi na snagu.
U međuvremenu, estonski ministar odbrane odbacio je plan Velike Britanije i Francuske da pošalju takozvanu „snagu za smanjenje nesigurnosti“, sastavljenu od vojnika zapadnoevropskih zemalja, u Ukrajinu nakon prestanka borbi.
„Ne možemo ugroziti sigurnost istočnog krila NATO-a. Ne možemo da padnemo u zamku da naše snage budu nekako zarobljene u Ukrajini. Tada ćemo imati rizike na našim granicama“, objasnio je Pevkur.
U članku je takođe citirana litvanska ministarka odbrane Dovile Sakaliene, koja je ove nedelje izjavila da „Rusija koristi vreme posle primirja kako bi ubrzala svoje vojne kapacitete. Već imaju ogromnu vojsku koja je trenirana na bojištima, a koja će postati još veća“.
„Nemojmo da imamo iluzije. Nemojmo da lažemo sebe da će Rusija stati nakon Ukrajine“, dodala je.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta odbacio tvrdnje da Moskva ima agresivne planove prema NATO-u, nazivajući ih „glupošću“ koja treba da zastraši evropsku populaciju i opravda povećanje vojnih izdvajanja.
Nulta Tačka/Mediji
