Bežične slušalice koje blokiraju pozadinsku buku povezane sa porastom moždanih poremećaja
Stručnjaci podižu uzbunu zbog veza između Apple-ovih bežičnih AirPods slušalica i porasta uznemirujućih neuroloških problema među mladima i decom.
Ovi uređaji poništavaju buku i prodaju se kao „bezbedniji“ jer efikasnije blokiraju pozadinske zvukove.
Ideja je da je manje verovatno da će korisnici koji ih nose pojačati jačinu muzike ili podkasta.
Međutim, audiolozi upozoravaju da su među mladim ljudima poteškoće sa sluhom značajno porasle u samo nekoliko meseci.
Međutim, prilikom provere otkrivaju da im je sluh normalan.
Umesto toga, problem je neurološki jer se njihov mozak bori da obradi ono što čuje i razlikuje zvukove.
Stanje je medicinski poznato kao poremećaj slušne obrade (APD).
APD može veoma otežati praćenje dijaloga u TV emisijama ili filmovima gde se često nalaze muzička partitura ili zvučni efekti u pozadini.
Ljudi takođe mogu imati problema da razumeju one koji brzo govore ili one sa nepoznatim akcentima.
Totalna cenzura u Kanadi: Zakon koji vodi u zatvor ako podržavaš fosilna goriva!? ⚖️🇨🇦 https://t.co/rpjccD0ChI
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 16, 2025
APD je dugo bio povezan sa povredom mozga u detinjstvu, infekcijom uha ili neispravnim genom.
Međutim, stručnjaci sada veruju da bi AirPods i slični uređaji mogli da oduče mozak kako da prirodno blokira pozadinsku buku.
Vodeći stručnjaci u Velikoj Britaniji izdali su upozorenje javnosti u vezi sa porastom slučajeva APD.
Renee Almeida, klinički vođa audiologije za odrasle u Imperial College Healthcare NHS Trust, rekla je:
„Postoji razlika između slušanja i čuti to što se sluša.
„Vidimo da veštine slušanja trpe.
Dalje, Kler Benton, potpredsednica Britanske akademije za audioologiju (BAA), takođe je rekla za Bi-Bi-Si da zbog toga što uređaji blokiraju svakodnevne zvukove kao što su buka voza ili bipovi automobila, mozak može „zaboraviti“ da filtrira buku.
„Skoro ste stvorili ovo lažno okruženje tako što ste nosili te slušalice da slušate samo ono što želite da slušate“, rekla je ona.
„Ne morate da radite na tome.
„One složenije veštine slušanja na visokom nivou u vašem mozgu zaista završavaju da se razvijaju tek u kasnim tinejdžerskim godinama.
„Dakle, ako ste nosili samo slušalice za poništavanje buke i bili u ovom lažnom svetu tokom svojih kasnih tinejdžerskih godina, onda malo odlažete svoju sposobnost obrade govora i buke.
Metode lečenja APD-a se razlikuju i često uključuju ponovno izlaganje ušiju i mozga da bi obradile reči u pozadini buke, putem aplikacija, mikrofona ili slušnih pomagala.
Dr Angela Aleksander, audiolog i vlasnica APD Support, privatne organizacije, rekla je za BBC:
„Kako izgleda budućnost ako ne istražimo ovu vezu?
„Postoji mnogo dobronamernih roditelja i nastavnika koji misle da je odgovor za decu koja imaju problema sa bukom da nose čepove za uši ili da imaju slušalice za poništavanje buke.
Prema NHS-u, još uvek nije poznat tačan broj dece na koju APD utiče.
Međutim, procene iz celog sveta pokazuju da između tri i pet odsto dece ima APD u određenoj meri.
Često se pogrešno smatra ADHD-om kada se javlja kod dece, jer ova dva imaju nekoliko simptoma koji se preklapaju, ali postoji nekoliko ključnih razlika.
Jedna studija iz 2018. pokazala je da deca sa APD-om imaju poteškoće koje su isključivo povezane sa zvukom, dok ADHD izaziva opštije poremećaje.
Na primer, osobama sa APD je teško naučiti pesme ili lokalizovati izvor zvuka.
Ljudi sa ADHD-om se u međuvremenu mogu boriti sa slušnim zadacima, ali takođe se bore da prate pisana uputstva.
Međutim, pošto problemi sa slušnom obradom mogu uticati na pažnju i izvršnu funkciju, ova dva stanja može biti izuzetno teško razdvojiti.
