Big Tech kompanije moćnije od mnogih država iz celog sveta?!
„Pre nekoliko godina, bio sam na večeri sa prijateljem koji je radio u Guglu. Dok smo razgovarali o detaljima tehnološkog sveta, on je nehajno primetio: „Gugl će preuzeti svet koji poznajete. Vozeći se kući i razmišljajući o toj rečenici, pomislio sam: „Kako sam radoznao“. Ali sada, dok razmišljam o ruševinama u koje se naša demokratija pretvorila, skloniji sam razmišljanju: „Kako pronicljivo“.
Demokratija je ugrožena – ne samo u SAD, već i u mnogim drugim zemljama. Ali nagle akcije novopečenih autoritarnih lidera i previranja u zapadnim demokratijama samo su neki od delova slagalice potrebnih da shvatimo kako smo došli do ove tačke. Još jedan trend o kome se manje raspravlja jeste da su građani SAD podvrgnuti nemilosrdnom napadu nametljivih tehnologija koje su postale ugrađene u svakodnevno tkivo naših života, stvarajući neviđene nivoe društvenih i političkih preokreta.
Napredna kompjuterska tehnologija i internet dali su nam mnogo divnih poklona kada se pravilno primenjuju. Ali sada znamo da oni takođe mogu biti strašni rukovodioci zadataka, bezlične sile koje mogu da dehumanizuju naše lične interakcije, da izazovu ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem (posebno kod tinejdžera) i da služe kao de-fakto mehanizam za prenos bogatstva u klasu milijardera. Ipak, prihvatamo negativne strane zbog pozitivnih koristi. U tom smislu možemo čak nazvati hiper-tehnologiju Velikim zavođenjem. Sada je veštačka inteligencija eksplodirala na sceni i preti da nam uništi živote na nezamislive načine.
Građani su podvrgnuti nemilosrdnom napadu nametljivih tehnologija koje su postale ugrađene u svakodnevno tkivo naših života, stvarajući neviđene nivoe društvenih i političkih preokreta.
Ograničenja ovih široko korišćenih tehnologija su dobro poznata. Ona uključuju društvene medije i ono što profesorka sa Harvarda Šošana Zubof naziva „kapitalizmom nadzora“—kupovina i prodaja naših ličnih podataka, pa čak i našeg DNK na korporativnom tržištu. Ali novi moćnici spremni su da stvore još jedan talas radikalnih promena. Pod plaštom „Četvrte industrijske revolucije“, to uključuje veštačku inteligenciju, metaverzum, internet stvari, internet tela (u kome se naši fizički i zdravstveni podaci dodaju u mešavinu koju će AI obraditi), i moj lični favorit, policijski roboti. Sve ove tehnologije će biti poboljšane i pojačane upotrebom 5G i 6G komunikacija preko brzo rastućeg satelitskog sistema koji obezbeđuje Ilon Mask.
Ovo je dvosmerni napor koji uključuje i moćne korporacije i vladine inicijative. Ovi sistemi zasnovani na tehnologiji funkcionišu „ispod radara“ i o njima se retko govori u mejnstrim medijima. Pored korporativnog nadzora, vlade su takođe zauzete jačanjem sopstvenih sistema. Iako imamo tendenciju da povezujemo ove vrste inicijativa sa NSA i Odeljenjem za unutrašnju bezbednost, revolucionarni članak u Boston Globe-u opisuje kako je nadzor postao prodoran i nametljiv čak i na državnom nivou. Članak metodično opisuje kako agencije za sprovođenje zakona u Masačusetsu upravljaju ogromnim aparatom dronova, čitača registarskih tablica i uređaja koji se nazivaju simulatori mobilnih lokacija, koji se pretvaraju da su tornjevi kako bi uhvatili signale mobilnog telefona kako bi precizno odredili lokaciju pojedinaca.
AI „Trka u naoružanju“
Nagli i dramatičan ulazak veštačke inteligencije u tehnološku mešavinu doveo je do onoga što časopis Time i druge mejnstrim publikacije nazivaju „Trkom u naoružanju veštačke inteligencije“. Oznaka je upečatljiva, imajući u vidu da je veštačka inteligencija razvijena uz značajna sredstva iz sektora odbrane i vlade. Ova ubrzana primena se dešava bez dobrobiti promišljenog političkog nadzora jer izabrani zvaničnici, često u nepovoljnom položaju u odnosu na tehnologije koje ne razumeju u potpunosti, daju malo smernica, propisa ili odbijanja.
👉 Mejnstrim mediji i Klaus Švab pripremaju javnost na surovu budućnost: Za koju godinu stotine miliona neće imati za parče hleba- https://t.co/ul1FZbCxgx
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 1, 2023
Raščlanjivanje suptilnijeg uticaja tehnologije na naše živote je teško. To je zato što nam se prikrada. To se ne dešava glasanjem ili nekim različitim nizom događaja. Umesto toga, samo se prikrada, primenjujući se u veoma sitnim koracima. Zbir ovih tehnoloških upada, koje podstiču vlada i korporacije koje često rade zajedno, čini polu-nevidljivi sloj tehnokratskog upravljanja koji nema centralni organizacioni princip, za razliku od tradicionalnih struktura vlasti koje su nam poznate. Samo zato što su ovi sistemi „distribuirani“ (da koristimo malo kompjuterskog žargona) ne znači da su manje moćni. I dok internet predstavlja izgled demokratizovanog učešća, važno je zapamtiti da je njegova konačna kontrola poput Oza centralizovana u dubokim hodnicima velikih tehnoloških kompanija.
Zbogom nacionalnim državama?
Kako vidimo da demokratski principi polako nestaju čak i u zapadnim zemljama, činjenica da Big Tech nastavlja da konsoliduje svoju moć globalno iznad moći nacionalnih država je duboko zabrinjavajuća. Međutim (samo da stvari budu lepe i zbunjujuće) ponekad to radi u saradnji sa vladama putem javno-privatnog partnerstva, svojevrsne faustovske pogodbe.
Gore citirani članak iz časopisa Time ponudio je ovo zapanjujuće zapažanje: „Čak i ako kompjuterski naučnici uspeju da se postaraju da nas veštačka inteligencija ne zbriše, njihov sve veći značaj u globalnoj ekonomiji mogao bi da učini velike tehnološke kompanije koje je kontrolišu znatno moćnijim. Oni bi mogli da postanu ne samo najbogatije korporacije na svetu – koje naplaćuju šta god žele za komercijalnu upotrebu ove kritične infrastrukture – već i geopolitički akteri rivalskih nacionalnih država.
Najveće svetske tehnološke kompanije sada su bogatije i moćnije od većine zemalja.
Neki bi mogli tvrditi da se to već dogodilo i da je srž svetske moći sada korporativan. Najveće svetske tehnološke kompanije sada su bogatije i moćnije od većine zemalja. Prema članku u PC Week-u iz 2021. u kojem se govori o Apple-ovoj dominaciji: „Uzimanjem trenutne procene Apple-a, Microsoft-a, Amazon-a i drugih, a zatim upoređujući ih sa BDP-om zemalja na mapi, možemo videti koliko su lude stvari postale … Procenjena na 2,2 biliona dolara, kompanija iz Kupertina je bogatija od 96% sveta. U stvari, samo sedam zemalja trenutno finansijski nadmašuje proizvođača iPhone-a.
U ovom trenutku, čini se da su ovi trendovi nezaustavljivi, imajući u vidu nivoe korporativnih investicija koje su već u pitanju i njihovo držanje i zavisnost vlada od njihove velikodušnosti. Najbolji dostupni odgovor u ovom trenutku je jednostavno veća svest javnosti i posvećenost suočavanju sa konturama ovog hrabrog novog tehnokratskog sveta direktno i sa jasnom vizijom. S obzirom na zapanjujuće nekontrolisanu moć sektora Big Tech-a, takođe je ključno shvatiti da jednostavno regulisanje ovih sistema dok im se dozvoljava da nastave da izvlače moć iz tradicionalnih vlada neće biti dovoljno da očuvamo kvalitet našeg života u budućnosti.
