„BIG TECH“ PUŠTA U RAD NOVO SOFISTICIRANO ORUŽJE U SVOM RATU PROTIV ANONIMNOSTI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA
U toku proteklih nekoliko godina marljivog rada na polju razvoja sofisticiranih softverskih sistema za kontrolu, konačno je u 2021.godini Big Tech pokazao svoju pravu snagu.
Iza nas je period zabrane velikog broja Twitter naloga i YouTube kanala, a u 2021. godini, Big Tech je ućutkao i aktuelnog američkog predsednika. Oni su sprečili izabranog izvršnog direktora najveće svetske ekonomije i najmoćnije vojske da komunicira sa američkim narodom. Izgubio je mogućnost da tvituje, postavlja video zapise, a čak i da šalje masovnu elektronsku poštu.
Godina za nama je pokazala da ni jedna slavna ličnost, pa ni predsednik ne mogu biti izuzeti od Big Tech-a i njegove kontrole.
Sa celokupnim fokusom na cenzuru velikih imena, konzervativci rizikuju da skrajnu sa uma najvažnije pravilo u današnjem sistemu u kom dominira tehnologija: pravo na anonimni govor. Čitaocima je jasno da je opasnije nego ikad u Americi i na Zapadu iznositi mišljenje koje je u suprotnosti sa zvaničnim mišljenjem režima u Vašingtonu.
Pogrešna reč ili bilo koja reč pomenuta pogrešnoj osobi ili na pogrešnom mestu može uništiti karijeru, reputaciju i sredstva za život. Kako Amerika, kao i ostatak sveta, postaju sve neslobodnije društvo pod vladavinom Globalističkog Američkog Carstva, pravo da se govori anonimno, kao što rade mediji kao što su Revolver, Nulta tačka… i drugi slobodni mediji na većini svojih članaka, je ključno.
FACEBOOK POPIO TUŽBU OD ČAK 100 MILIJARDI DOLARA ZBOG LOŠEG UTICAJA NA DECU I PROBLEMATIČNOG ALGORITMA
https://t.co/s1g3y69iXv— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 16, 2021
Međutim, vremena su takva da je i anonimnost takođe u opasnosti više nego ikada. U Velikoj Britaniji, aktivisti protiv anonimnosti koriste smrt konzervativnog britanskog poslanika Dejvida Ejmesa kako bi umanjili privatnost na mreži.
Ejmesov ubica bio je Ali Harbi Ali, 25-o godišnji sin somalijskih imigranata. On nije upućivao anonimne pretnje Ejmesu na mreži pre napada, tako da ovo ubistvo nema baš nikakve veze sa anonimnošću na mreži.
Dejvida Ejmesa, konzervativca, iskasapio je radikalizovani sin muslimanskog imigranta, ali imigracija i različitost su svetinja, tako da je jedini politički prihvatljiv odgovor pokušaj da se ukine anonimnost na internetu od koje zavisi sve manji broj britanskih konzervativaca da slobodno govore bez opasnosti da će biti cenzurisani, otpušteni ili čak ubijeni.
Ali ovaj novi napad na anonimnost nije ograničen na UK. To se dešava svuda, i nažalost konzervativci se rutinski poigravaju ili čak preuzimaju vođstvo. U maju je republikanski kongresmen Džon Kertis iz Jute počeo da provlači nacrt zakona koji bi u potpunosti ukinuo anonimnost na platformama društvenih medija:
Iako je većina ovih vladinih napora da ukine anonimnost na internetu bila naširoko pokrivena u medijima, nedavni predlozi Amerike uspeli su da ostanu van pažnje.
Ali uprkos tome što se ne primećuju, ovi predlozi postoje u nacrtu za diskusiju koji je u maju predstavio kongresmen Džon Kertis.
Nacrt za diskusiju ima za cilj da „zahteva od pružaoca usluge društvenih medija da proveri identitet korisnika usluge i u druge svrhe“ i spreči bilo koga da kreira nalog na društvenim medijima bez verifikacije svog identiteta.
Ne samo da ovaj nacrt diskusije ima za cilj da učini verifikaciju lične karte obaveznom za svakoga ko želi da kreira nalog na društvenim medijima, već takođe želi da natera kompanije društvenih medija da prijave korisnike Federalnoj komisiji za trgovinu (FTC) kad god posumnjaju da su korisnici podneli lažne lične karte . Pored toga, sadrži zahtev da FTC podnese ove izveštaje Ministarstvu pravde Sjedinjenih Država (SAD).
U Australiji, zakonodavci razmatraju ironično nazvan „Zakon o privatnosti na mreži“, koji bi tražio verifikaciju starosti (i dalje, verifikaciju lične karte) za korisnike praktično bilo koje velike onlajn platforme: Facebook, VeChat, Zoom, Reddit, Bumble, veb-sajtovi za igre, i tako dalje.
U Kanadi, zakonodavci razmatraju zakon koji bi tehnološke platforme učinio odgovornim svaki put kada maloletnik naiđe na seksualni materijal na njihovim platformama, osim ako se ne nametnu rigorozni zahtevi za verifikaciju lične karte; ovaj zakon bi u suštini iskorenio anonimnost na bilo kojoj veb stranici sa sadržajem koji su generisali korisnici.
U Austriji, vladajuća konzervativna partija je 2019. godine napravila pritisak protiv anonimnosti na internetu. U Španiji, Narodna partija desnog centra trenutno radi na tome.
Ovo nije pitanje gde patriote i kritičari našeg korumpiranog režima mogu sebi priuštiti da kapituliraju, ili još gore, da sarađuju oko ukidanja privatnosti pojedinca. Zaštita i širenje anonimnosti na internetu trebalo bi da bude centralni prioritet moderne desnice, posebno u Americi.
BIL GEJTS POTVRDIO DA VAKCINE NE FUNKCIONIŠU PA POZVAO DRŽAVE CELOG SVETA DA REAGUJU NA ŠIRENJE “TEORIJA ZAVERE”https://t.co/mHjworWipM
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 15, 2021
Anonimnost je igrala ključnu ulogu u unapređenju slobode od najranijih dana američkog eksperimenta.
Sjedinjene Države su u suštini osnovane od 1700-ih, što je ekvivalent onlajn zavere što je ekvivalent za objavljivanje s#anja.
„Pisma farmera iz Pensilvanije“ Džona Dikinsona, koja ujedinjuju kolonije protiv Taunšendovih zakona, objavljena su anonimno.
Zdrav razum? Objavljeno anonimno.
Federalistički papiri? Anonimna saradnja Džona Džeja, Džejmsa Medisona i Aleksandra Hamiltona. Anti-federalisti „Brut“, „Katon“ i „Savezni farmer“, čiji su argumenti bili ključni u donošenju Povelje o pravima, u to vreme nisu bili samo anonimni; njihovi identiteti su do dana današnjeg neizvesni i spekulativni.
Vrhovni sud je više puta potvrdio pravo na anonimni govor, i to sa dobrim razlogom. Kao što je Sud napisao u predmetu McIntire protiv izborne komisije Ohaja:
Anonimnost je štit od tiranije većine. . . . Time je ilustrovan cilj koji stoji iza Povelje o pravima i posebno Prvog amandmana: da se nepopularni pojedinci zaštite od odmazde. (Cornel)
Danas je Prvi amandman na udaru i manje popularan nego ikada među naprednjacima koji su se nekada predstavljali kao njegovi šampioni. Ipak, imamo dovoljno tradicije, nagomilane sudske prakse i staromodnih pravnika, tako da je malo verovatno da će zakoni koji direktno ciljaju anonimni govor za sada preživeti ustavni izazov.
Ali novi zakoni nisu jedina pretnja anonimnom govoru danas. Strategija vlade Sjedinjenih Američkih Država o prepuštanju kršenja ustavnih prava privatnom sektoru savršeno funkcioniše kada je u pitanju cenzura.
Naravno, Bajdenova administracija i Duboka država ne mogu zabraniti Donaldu Trampu da govori. Ali sve dok im je Big Tech saveznik, oni jednostavno mogu da računaju na velike tehničke igrače da će agresivno „poništiti“ Trampov govor kad god ga smatraju pretnjom. Slično tome, dok savezna vlada možda neće moći jednostavno da zabrani anonimnost na mreži, Big Tech bi mogao da uradi to umesto njih.
Anonimnost se upravo u ovom trenutku suočava sa egzistencijalnom pretnjom u vidu visokotehnološkog istraživanja veštačke inteligencije. Evropska unija, Pentagon i veliki tehnološki giganti potrošili su milijarde na izgradnju sposobnosti koje su dobro shvaćene među onima koji rade na terenu, ali ostaju nejasne za obične ljude.
Sa snagom moderne veštačke inteligencije, cenzura vođena tehnologijom može se proširiti daleko dalje od jednostavnog brisanja Tvitter naloga ili potiskivanja linkova ka seks snimku Hantera Bajdena. Takođe će uključiti moć da se efikasno uništi pravo na anonimni govor na mreži.
Istraživač veštačke inteligencije povezan sa vrhunskim američkim univerzitetom razgovarao je za Revolver o tehnološkom napretku koji je postignut samo u poslednjih nekoliko godina.
„Javna je tajna da je većina razvoja veštačke inteligencije bila za nadzor, a veliki deo podataka koji postoje da bi se nadzirali, možda većina, potiče iz anonimnih izvora“, rekao je istraživač. Kao rezultat toga, on je rekao da je već napravljen veliki napredak u korišćenju veštačke inteligencije za uklanjanje anonimnosti izjava datih na mreži i praćenje pojedinaca na više različitih veb lokacija.
„U ovom trenutku postoji tehnologija koja bi omogućila nekome da uzme anonimni esej ili čak grupu komentara i koristi (AI) da otkrije ko je autor“, rekao je on.
Prema istraživaču, takođe je „otvorena tajna“ da se veštačka inteligencija već koristi u tu svrhu – ne samo od strane obaveštajne zajednice, već i od strane progresivnih organizacija koje ciljaju na „govor mržnje“. Istraživač je ukazao na Institut za istraživanje zaraze mreže, malo poznatu grupu koja sebe naziva „najvećim svetskim stručnjakom za identifikaciju i predviđanje pretnje i širenja dezinformacija na platformama društvenih medija“, kao grupu koja koristi najnaprednije tehnike veštačke inteligencije.
Postoje javni dokazi koji potkrepljuju tvrdnje izvora. Na primer, široko se veruje da su američke obaveštajne službe već identifikovale Satošija Nakamota, anonimnog tvorca bitkoina, koristeći (AI) tekstualnu analizu:
„Prema mom izvoru“, objasnio je gospodin Muse, „NSA je bila u mogućnosti da koristi metodu stilometrije „nepromenljivog pisca“ da uporedi Satošijeve „poznate“ spise sa trilionima uzoraka pisanja ljudi širom sveta.
Uzimajući Satošijeve tekstove i pronalazeći 50 najčešćih reči, NSA je uspela da razbije njegov tekst na 5.000 delova reči i analizira svaki kako bi pronašla učestalost tih 50 reči. Ovo bi rezultiralo jedinstvenim identifikatorom od 50 brojeva za svaki deo.
NSA je zatim stavila svaki od ovih brojeva u 50-dimenzionalni prostor i poravnala ih u ravan koristeći analizu glavnih komponenti. Rezultat je ‘otisak prsta’ za sve što je napisao Satoshi, a što se lako može uporediti sa bilo kojim drugim pisanjem.
…
G. Muse na kraju nije mogao da shvati ko je Satoši. Umesto toga, ostao je sa zaključkom da DHS zna, a da je prvi milijarder bitkoina verovatno bio skup ljudi. (Bitcoin.com)
Korišćenje veštačke inteligencije za identifikaciju Satošija može biti samo dobra obaveštajna praksa. Ali kao što je Revolver istakao u martu, FBI je takođe nestrpljiv potrošač softvera Babel Street (AI) za identifikaciju i praćenje domaćih političkih neistomišljenika.
Babel Ks ima pristupu preko 25 sajtova društvenih medija, uključujući Facebook, Instagram i Tvitter-ovu vatrogasnu mrežu… Babel Ks takođe može da nadgleda milione URL-ova, uključujući deep web. Softver može trenutno da prevede preko 200 jezika i može da postavi geo-ograde oko oblasti od posebnog interesa i ima veoma prilagodljive opcije filtriranja, uključujući heštagove, emodžije, ručke, imena i ključne reči. Korisnici takođe mogu da filtriraju za numeričke sekvence kao što su brojevi kreditne kartice ili socijalnog osiguranja.
Opcije filtriranja Babel Street-a su izuzetno precizne i omogućavaju korisniku da pregleda datume, vreme, tip podataka, jezik i – što je dovoljno zanimljivo – osećanje. Njihova veb stranica uključuje kratak paragraf o ovom aspektu osećanja u kojem se tvrdi da poseduju najsofisticiraniji alat za analizu osećanja, koji postoji na tržištu. Proizveden iz „saradnje sa vrhunskim univerzitetskim lingvističkim programima, Babel Street se može pohvaliti sposobnošću da proceni raspoloženje na 19 jezika – što daleko prevazilazi kapacitet bilo kog drugog konkurenta“. (Vice)
Danas, 2021. godine, tehnologija je dostupna za moćne tehnološke kompanije i organizacije kojima pomažu da deanonimizuju, isprave i slome čak i najmarginalniji anonimni Tviter nalog, komentatora bloga ili esejistu. A tamo gde tehnologija postoji i legalna je za korišćenje, ona će se koristiti.
A upravo sada, Amerika ubrzano juri ka svetu u kome će se veštačka inteligencija koristiti za „budne“ ciljeve. U utorak su se pojavile vesti da FTC planira da ponudi viši savetnički položaj bivšoj Google istraživačici AI Meredit Vitaker.
Vitaker je bila zaposlena u Guglu oko deceniju kada je 2018. godine ušla u centar pažnje kao jedan od vodećih organizatora Google Valkout-a, u kojem je 20.000 zaposlenih u tehnološkom gigantu širom sveta protestovalo zbog njegovog uočenog neuspeha da se interno pozabavi seksualnim uznemiravanjem.
…
Nakon što je napustila kompaniju, Vitaker je objavila post na blogu u kojem je upozorila da tehnološki giganti poput Amazona i Gugla „stiču značajnu i uglavnom neproverenu moć da utiču na naš svet“ u potrazi za profitom.
Od tada, Vitaker je osnovala Institut AI Nov na NIU, istraživačku jedinicu posvećenu istraživanju društvenih posledica (AI) u svakodnevnom životu, i ostala je otvoreni kritičar svog bivšeg poslodavca. (Business Insider)
Javni aktivizam Vitakerove se fokusirao na osuđivanje svih načina na koje je veštačka inteligencija opasna za rasizam. Sama Vitaker je poremećeni fanatik koji na Tviteru rutinski osuđuje druge za rasizam.
Uprkos njenoj ludosti zbog koje bljuje vatru, Vitakerovo zapošljavanje bi u početku moglo izgledati površno pozitivno. Ona je kritičar Gugla i Fejsbuka i moći koju oni imaju, kritična je prema određenim naprednim tehnologijama veštačke inteligencije kao što je prepoznavanje lica. Ali dugoročno gledano, Vitaker je apsolutna pretnja: njen zahtev nije da se veštačka inteligencija ograniči, već da se (AI), kao i sve ostalo u američkom životu, mora probuditi. Funkcionalno, Vitaker je nešto poput lažnog Facebook uzbunjivača Frensis Haugen, „kritičara“ velike tehnologije koja zapravo želi da radikalno poveća svoju moć nad američkim društvom pretvarajući ga u eksplicitnu ideološku operaciju sprovođenja.
Danas konzervativci shvataju da su Big Tech (i korporativna Amerika) isto toliko pretnja osnovnim slobodama kao što je savezna vlada ikada bila. Sada je vreme da konzervativci i svi kritičari našeg korumpiranog režima shvate da je anonimnost na mreži u odnosu na Big Tech ključna komponenta ove borbe za odbranu američke slobode.
I'm concerned that Congress’s involvement in Section 230 reform may lead to more harm than good.
One solution may be to end user anonymity on social media platforms. Social media companies need to know who their customers are so bad actors can be held accountable. https://t.co/9FCmG4OopU
— Senator Ron Johnson (@SenRonJohnson) January 27, 2021
Patriote svih rasa moraju biti spremne da pobede u ratu zbog anonimnog govora. Senator Ron Džonson iz Viskonsina je prilično dobar republikanski senator, koji se žestoko borio protiv obavezne vakcine i laži o 6. januaru. Ipak, prošlog januara, čak je i on spekulisao da bi ukidanje anonimnosti na mreži moglo biti bolje rešenje za onlajn cenzuru nego, recimo, zapravo smanjujući moć tehnoloških kompanija.
Republikanac iz Predstavničkog doma provlači nacrt zakona o zabrani anonimnosti na društvenim medijima. Dok drugi republikanci izgledaju bolje po ovom pitanju, to je samo zato što ćute, a ne zato što će se boriti za anonimnost.
Ovo se mora promeniti, i mora se brzo promeniti. Od početka digitalnog doba, desnica je dozvolila levici da „poseduje“ pitanja poput privatnosti podataka i privatnosti potrošača. Nema razloga da se ovo nastavi. Danas, predaja više podataka mega korpusu daje više moći ljudima koji preziru vaš način života.
I upravo sada, korumpirana vladajuća klasa Globalističkog Američkog Carstva, spremna je da ukine poslednje ispostave slobode na mreži u jednoj vrhunskoj ofanzivi, a desnica će moći da ih zaustavi samo ako bude svesna opasnosti koja postoji.
