Bil Gejts finansira promovisanje programa „klimatskih promena“ u izveštajima korporativnih medija
Bil Gejts i drugi liberalni donatori finansiraju novu šemu koja nastoji da ubaci narative u korporativne medijske izveštaje kako bi promovisala globalističku agendu o „klimatskim promenama“.
Neke od najvećih američkih liberalnih organizacija uključene su u šemu, uključujući Gejts fondaciju suosnivača Majkrosofta.
Plan ima za cilj da ohrabri i nagradi novinare koji u svojim novinskim izveštajima guraju narative o „globalnom zagrevanju“.
Šema je nazvana Klimatski plan za medijsku transformaciju.
To je proizašlo iz konferencije zelene agende za 2023. koju su sponzorisali Mreža novinarstva Solutions i Covering Climate Now.
Mrežu novinarstva Solutions finansira nekoliko levičarskih fondacija, uključujući Inicijativu Chan Zuckerberg, Fondaciju Ford, Fondaciju Bill & Melinda Gates i Fondaciju Hewlett.
Španija spremna da legalizuje pola miliona ilegalnih imigranata https://t.co/VGLhkFtVTT
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 26, 2024
Gejts fondacija je bila ključna u ratu protiv hrane podstičući ograničenja za meso i mlečne proizvode.
Gejts je takođe bio u velikoj meri uključen u nastojanje da se meso i mlečni proizvodi zamene laboratorijskim proizvodima i „hranom“ zasnovanom na insektima.
U međuvremenu, Hewlett fondacija ima iskustvo u radu na uticaju na novinare.
Njihov uticaj se može videti u Climate Blueprint-u, vodiču od 14 delova o tome kako novinari treba da unesu zelene narative agende u svoje izveštavanje.
Svaki deo dokumenta piše različit novinar ili aktivista.
Pokriva teme u rasponu od „Angažovanja zajednice“ do „Klimatske pravde“.
Plan o klimi otvara se odeljkom pod nazivom „Priča o svemu“.
U ovom odeljku, zamenik direktora Covering Climate Now Endrju Mekormik podstiče novinare da „preduzmu smele mere“.
Mekormik tvrdi da bi novinari trebalo da prave priče o „svakoj temi“, uključujući kriminal i sport, o „klimatskim promenama“.
Suosnivač Covering Climate Now Kajl Pope ponovio je savet svog kolege u časopisu Columbia Journalism Review u ponedeljak.
Papa se požalio da je porodica Kardašijan dobila više prostora u medijima od navodnog porasta temperature okeana.
Takođe je tvrdio da je „globalno zagrevanje“ počelo da se pokriva u vestima tek „vrlo nedavno“.
Kao odgovor, Papa je pozvao novinare da se pojačaju narativ i „ispričaju najvažniju priču na Zemlji“.
U odeljku Nacrta, o „Angažovanju zajednice“, urednik angažovanja publike „India Currents“ Prači Sing daje smernice za novinare.
Sing kaže da „novinari moraju da pređu sa jurnjave za rokovima na smisleno povezivanje“ sa „ženama, tamnoputim ljudima, domorodačkim narodima, LGBTQIA+ zajednicom“ i drugim grupama za koje tvrdi da su više pogođene takozvanom „klimatskom krizom“.
Istraživačka reporterka Ejmi Vestervelt eksplicitno poziva novinare da svakoga ko je uključen u industriju fosilnih goriva prikažu kao negativca.
Vestervelt apeluje na novinare da pronađu univerzitete koji uzimaju novac od energetskih kompanija i grade odnose sa „jednim profesorom kome se ne sviđa taj aranžman“, verovatno da bi ga naterali da kritikuje svog poslodavca.
U međuvremenu, novinarka Dženifer Oldam, dobitnica Pulicerove nagrade, ohrabruje novinare da „ulože vreme da zadobiju poverenje aktivista“.
Oldham napominje da je „validacija najvažnija” i nudi savete novinarima da „najbolje prate klimatske kampanje kako bi im dali težinu koju zaslužuju”.
„Budite oštri sa svojim jezikom“, jedan je od njenih saveta.
„Da li događaj nazivate ’demonstracijom; ili ‘pobuna’?“ pita Oldham.
„Reči su važne. Nazivanje susreta „nasilnim sukobom sa policijom“ kriminalizuje demonstrante bez pružanja uporedivih kritika postupaka organa za sprovođenje zakona.
Plan o klimi poziva novinare da daju sve od sebe u podsticanju straha od navodne „klimatske krize“.
Međutim, takođe upozorava da bi to moglo biti traumatično za novinare.
U Planu, Yessenia Funes, „kvir latino novinarka iz Njujorka“, piše:
„Rukovodstvo publikacije je preduzelo promišljene korake da olakša posao tokom leta, kada se ekstremno vreme izazvano toplotom — od šumskih požara do uragana — pogoršava.
„Napredovanjem u pričama tokom zimskog i prolećnog zatišja, tim nije preplavljen naletom tragedije posle letnje tragedije.
„Na kraju krajeva, izveštači o klimi i životnoj sredini ne mogu sami da nose ovaj teret“, dodaje Funes.
„Na industriji je obaveza da odvoji vreme za stvaranje resursa koji su hitno potrebni profesionalcima — uključujući pristup visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i fleksibilnim radnim rasporedima koji novinarima daju vreme potrebno da zastanu i razmisle o pričama koje su odgovorni da dele i emocijama koje u tišini nose.“
Napor da se u izveštavanje unese još histerije dolazi usred sve većeg broja dokaza da su upozorenja o „klimatskoj krizi“ prenaglašena.
Vašington Post je ovog meseca objavio grafikon koji pokazuje da je trenutna srednja temperatura površine Zemlje zapravo oko najniže u poslednjih 485 miliona godina.
Ova godina takođe označava krajnji rok za predviđanja Pentagona iz 2004. u izveštaju predsedniku Džordžu V. Bušu.
U to vreme, izveštaj je tvrdio da će za 20 godina „klimatske promene“ izazvati haos u svetu.
U njemu se navodi da će „globalno zagrevanje“ pretvoriti klimu Ujedinjenog Kraljevstva u „sibirsku“ i dovesti do nuklearnog sukoba, suše i gladi.
