Бил Гејтс се последњих месеци све чешће жали да је мета „теорија завере“ и напада на друштвеним мрежама. У подкасту The Rest Is Politics признао је да прати људе који га јавно оптужују, што само по себи говори о степену нервозе међу глобалним елитама.
Од објављивања докумената повезаних са случајем Џефрија Епштајна, јавност све мање прихвата званичне наративе, а све више поставља непријатна питања – о моћи, утицају и одговорности оних који деценијама делују изван контроле.
Истовремено, сведоци смо координисаних напора да се свака критика прогласи „опасном дезинформацијом“.
Од захтева за строжом контролом садржаја, преко гашења налога, до етикетирања неистомишљеника као претње друштву – механизам је препознатљив.
Када се политичке, технолошке и финансијске елите окупљају иза затворених врата, а јавност добија само филтриране поруке, питање више није „да ли постоји проблем“, већ колико је дубок.
Оно што данас називају борбом против ‘дезинформација’, сутра ће бити отворена цензура – и сваки глас који се усуди да проговори биће угушен.
