Milijarder Bil Gejts je napravio kraću pauzu u pravljenju vakcina i finansiranju virusa kako bi razgovarao o tome kako bi veštačka inteligencija mogla da promeni način na koji radimo i živimo.
Prema Gejtsu, svi smo spremni za život u luksuzu gde mašine rade na proizvodnji hrane dok mi radimo samo nekoliko dana u nedelji.
Business Insider izveštava da je u nedavnoj epizodi podkasta Trevora Noe, milijarder i suosnivač Majkrosofta Bil Gejts podelio svoje uvide o potencijalnom uticaju veštačke inteligencije na budućnost rada. Gejts je sugerisao da bi, kako tehnologija veštačke inteligencije napreduje, mogla da otvori put društvu u kome će ljudi možda morati da rade samo tri dana u nedelji da bi zaradili za život.
Tokom podkasta, Noa se raspitivao o potencijalnoj pretnji veštačke inteligencije za poslove, na šta je Gejts odgovorio tako što je zamislio budućnost u kojoj bi mašine mogle da se bave mnogim zadacima, kao što su proizvodnja hrane, omogućavajući ljudima da rade manje. „Ako na kraju dobijete društvo u kome morate da radite samo tri dana u nedelji, to je verovatno u redu“, primetio je Gejts.
Dok Gejts priznaje transformativnu moć veštačke inteligencije, on je takođe bio glasan o rizicima povezanim sa njegovom zloupotrebom. U opsežnom postu na blogu objavljenom u julu, on je uporedio uticaj veštačke inteligencije sa uvođenjem personalnog računara. „Aplikacije za obradu teksta nisu ukinule kancelarijski posao, ali su ga zauvek promenile“, napisao je Gejts. „Poslodavci i zaposleni morali su da se prilagode, i to jesu.
Gejts nije usamljen u predviđanju kraće radne nedelje. Generalni direktor JPMorgana Džejmi Dajmon takođe predviđa budućnost u kojoj će sledeća generacija radnika možda morati da radi samo 3,5 dana u nedelji zbog napretka veštačke inteligencije. U intervjuu za Bloomberg u oktobru, Dimon je izjavio: „Vaša deca će živeti do 100 godina i neće imati rak zbog tehnologije i verovatno će raditi tri i po dana u nedelji.
Ono što nikada neće reći ni Gejts niti ostale tehnokrate i globalisti jeste da je krajnji plan potpuna zamena čoveka i stavljanje čoveka u položaj gladnog i zavisnog roba koji nema ništa ali je „srećan“.
