Bil Gejts promoviše genetski modifikovanu hranu za borbu protiv „klimatske krize“
Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts traži da javnost pređe na konzumaciju genetski modifikovane hrane kako bi se navodno borila protiv takozvane „klimatske krize“.
Gejts je nedavno održao govor na Samitu o klimi u Africi.
Tokom svog govora, Gejts je promovisao svoje genetski modifikovano (GM) seme i piliće tvrdeći da se tako bori protiv „klimatskih promena“.
Gejts se zalaže za to da se njegovi genetski modifikovani izvori hrane uvedu u javnu potrošnju širom Afrike.
Tokom svog obraćanja učesnicima samita, koji su uglavnom bili zapadne moćne elite, Gejts je tvrdio da će njegovi GM proizvodi koristiti afričkom narodu, a istovremeno će „spasiti planetu“.
Inauguralni Afrički klimatski samit održan je u Najrobiju u Keniji.
Događaj je plasiran pod sloganom: „Pokretanje zelenog rasta i rešenja za finansiranje klime za Afriku i svet“.
Među finansijskim partnerima samita su poznate globalističke organizacije, uključujući:
- Fondacija Rokfeler
- Fondacija Bila i Melinde Gejts,
- Clinton Health Action Initiative
- Fondacija dečijeg investicionog fonda (CIFF)
- Fondacija ClimateWorks
- CIFF Krisa Hona, zajedno sa Fondom braće Rokfeler, deo su male grupe globalnih fondacija pod nazivom ClimateWorks.
Od 2018. godine, kolektiv se obavezao da će uložiti milijarde do 2025. kako bi se „pozabavio klimatskom krizom“.
Gates Ventures, kompanija za lične usluge suosnivača Microsofta, takođe je među finansijskim partnerima kompanije ClimateWorks.
U ažuriranju iz 2020., Hohn je rekao da je originalna grupa, ClimateWorks, na dobrom putu da investira najmanje 6 milijardi dolara do 2025. godine.
Ogromna investicija bila je „zahvaljujući značajnom povećanju od strane nekoliko finansijera, kao i dodatnim filantropskim donatorima koji izdvajaju nove resurse, a verovatno i više pošto su svi filantropi aktivno pozvani da dodele deo svog portfelja” za ulaganje u „borbu sa” „ klimatskom krizom“.
Takođe navedeni kao partneri za finansiranje Afričkog samita o klimi su USAID i UKAID.
Uključeno je i nekoliko agencija UN-a, kao što su Zeleni klimatski fond UN-a i Međunarodna organizacija za migracije.
Vlade Nemačke, Danske, Francuske i Evropske unije takođe usmeravaju novac poreskih obveznika u ovu šemu.
Postoji skup afričkih finansijera kao što su Afrička razvojna banka i EcoBank.
Međutim, lako se može protumačiti da to nije bio afrički samit, već anglo-američko-evropski samit na koji su pozvani neki Afrikanci.
U suštini, samit je predstavljao Zapad i malu grupu privatnih fondacija koje „pokreću zeleni rast i rešenja za finansiranje klime“ u Africi.
Takođe, mnogi predlozi za „spasavanje planete“ itd… često više liče na vođenje eksperimenata na afričkoj populaciji pre globalnog uvođenja.
Kao da bi dokazao ovu poentu, The Guardian je izvestio da je na samitu Deklaracija iz Najrobija usvojena kao nacrt „da vodi“ Afriku u budućim pregovorima sa Zapadom.
U izveštaju se navodi da će Afrika biti testirana na globalnim forumima kao što su sastanak G20, Generalna skupština UN, godišnji sastanci Grupacije Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i COP28.
U međuvremenu, UN su pozdravile samit kao veliki uspeh.
Međutim, UN su implicirale da su afrički lideri ti koji guraju globalističku agendu.
Pfizer tuži Poljsku jer nije dovoljno „prisilno vakcinisala“ stanovništvo https://t.co/ePCQ4KLFsd
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 23, 2023
„Afrički lideri, pozivajući razvijene zemlje na hitnu akciju da smanje emisije ugljenika, predložili su nove mehanizme finansiranja za restrukturiranje afričkog dugova i otključavanje finansiranja za klimu“, napisala je UNECA u saopštenju za štampu pod naslovom „Deklaracija iz Najrobija daje snažan podsticaj za ubrzanu klimatsku akciju i mehanizme finansiranja“.
„U pozivu na akciju, afrički lideri koji su prisustvovali inauguracionom samitu o klimi u Africi održanom u Najrobiju, u Keniji, naglasili su važnost dekarbonizacije globalne ekonomije radi jednakosti i zajedničkog prosperiteta.
„Oni su pozvali na ulaganja u promovisanje održivog korišćenja prirodnih dobara Afrike za tranziciju kontinenta ka razvoju sa niskim sadržajem ugljenika i doprinos globalnoj dekarbonizaciji.
Međutim, u stvarnosti, Samit nije prošao tako glatko kako su to prikazale UN.
Gardijan je objavio:
Pet stotina grupa afričkog civilnog društva pod okriljem Afričke narodne skupštine o klimi, organizovalo je ono što su nazvali Samit o pravoj afričkoj klimi. Organizacije su bile zabrinute zbog onoga što su nazvali „lažnim rešenjima“ koja su bila na dnevnom redu samita, kao što su tržišta ugljenika, krediti za ugljenik i upotreba tehnologije kao održive alternative za postepeno ukidanje štetnih fosilnih goriva. Ovi koncepti, kako su rekli, vođeni globalnim severnim interesima „i reklamiraju se kao afrički prioriteti, dok će u stvarnosti ohrabriti bogate nacije i velike korporacije da nastave da zagađuju Afriku“.
Maimoni Ubrei-Joe, koordinator programa za klimatsku pravdu i energiju u Friends of the Earth Africa, bio je otvoren prema modelu eksploatacije ekstrakta koji koriste ključni zagađivači: „Ono za šta bi Afrika trebalo da bude u fokusu sada je zaustavljanje onih koji doprinose klimatskim promenama na izvoru, a ne traženje prečice da nastavite da izvlačite resurse koristeći dimnu zavesu tržišta ugljenika, geoinženjering i druga lažna rešenja. Ova Deklaracija iz Najrobija nema dovoljno ovih ideja i to bi mogao biti samo još jedan prelep dokument koji ide na police.“
Nekoliko dana pre samita, ove organizacije su pisale predsedniku Rutu tražeći od njega da preuzme pregovore, za koje su rekli da su u opasnosti da ih otmu zainteresovane strane sa Zapada. Utvrđeno je da je konsultantska firma McKinsey & Company sa sedištem u SAD pomogla u oblikovanju koncepta samita, za koji su organizacije rekle da ne zastupa interese Afrike, već interese SAD i „zapadnih korporacija koje predstavljaju“. Dodali su: „Umesto da se unaprede interesi i pozicija Afrike po kritičnim klimatskim pitanjima, samit su zauzele zapadne vlade, konsultantske kompanije i filantropske organizacije koje su užasne po guranju prozapadne agende i interesa na štetu Afrike.
Dakle, kako Zapad i privatne globalne fondacije planiraju da steknu afričku saradnju?
Uz obećanja novca, prema izveštaju:
Skoro sve afričke zemlje prisutne na samitu napustile su sporazum o finansiranju sa zapadnim institucijama.
Završno saopštenje je pohvalilo „progresivne kapitalne obaveze preuzete tokom nedelje“ u ukupnom iznosu od 26 milijardi dolara od javnih, privatnih i multilateralnih razvojnih banaka, filantropskih fondacija i posvećenih partnera u zajednici za finansiranje razvoja.
Među ključnim govornicima bio je „Car klime“ Džon Keri predsednika Džoa Bajdena.
Međutim, neizabrani Bajdenov zvaničnik iznervirao je lidera Ugande Joveri Musevenija, koji „nije mogao da sedi i da mu [Keri] drži predavanja“, navodi Gardijan.
Na drugom mestu tokom događaja, Bil Gejts je iskoristio priliku da promoviše svoja ulaganja u „klimatsku krizu“.
Međutim, umesto da odveze jedan od svojih privatnih aviona u afričku naciju trećeg sveta, Gejts je poslao nešto što se čini da je unapred snimljen video govor koji će biti pušten tokom samita:
„Počeo sam da radim na klimatskim promenama pre više od dve decenije“, rekao je Gejts.
„Kada sam posetio Afriku, video sam dve stvari.
„Prvo je bilo kako klima već utiče na poljoprivrednu proizvodnju…
„Takođe sam video nestašicu energije“, rekao je.
Nakon što je pohvalio istraživanje i inovacije Afrikanaca u zelenoj energiji, Gejts je rekao da je „Breakthrough Energy organizacija koju sam stvorio da pomognem u ublažavanju klimatskih promena“.
Misija kompanije Breakthrough Energy je da ubrza „tehnološke transformacije bez presedana“ potrebne za smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte na „neto nulu“ do 2050. godine.
To čini podržavanjem istraživanja i razvoja, ulaganjem u kompanije koje „pretvaraju zelene ideje u čiste proizvode“ i zalaganjem za politike koje ubrzavaju inovacije od laboratorije do tržišta.
Međutim, dva direktora Instituta Breakthrough se ne slažu sa Gejtsom.
Breakthrough Institute su 2007. godine osnovali Ted Nordhaus i Michael Shellenberger.
Iako je to drugačija organizacija od Breakthrough Energy, dva njena finansijera su Breakthrough Energy i ClimateWorks Foundation.
Jedna od njih je Gejtsova organizacija, a druga je delimično finansirana od strane Gejtsa.
U saopštenju, direktori Instituta Breakthrough su rekli:
„Bez obzira šta zagovornici i kreatori politike kažu, ovi jeftini scenariji samo za obnovljive izvore energije ostaju teoretski i nedokazani čak i za bogate zemlje.
„Siromašnim zemljama je još teže.
„Prečesto, zagovornici klime tvrde da postoji konsenzus o izvodljivosti i pristupačnosti 100 odsto obnovljive energije na globalnom nivou kada takav konsenzus jednostavno ne postoji – svakako ne među stručnjacima za energetske sisteme, kada uzmu u obzir ograničenja u stvarnom svetu“, rekla su dva direktora.
„Tvrdnje da će afričkim zemljama biti jeftinije da koriste samo obnovljivu energiju za rast svoje ekonomije, a ne mešavinu goriva, su nerealne.
Ipak, Gejts će nastaviti da gura svoju zelenu ideologiju.
Kao što je globalna konsultantska firma za menadžment McKinsey & Company primetila, „Zelena energija u Africi predstavlja značajne mogućnosti za ulaganja.
Gejts je zatim na Samitu o klimi u Africi opisao razgovor za koji tvrdi da ga je vodio sa farmerom u Keniji po imenu „Meri“.
Razgovarao je sa njom o tome „kako su joj nova semena i novi pristupi pomogli.
„Imala je seme otporno na sušu koje je napravilo veliku razliku.
„Imala je i piliće koji su uzgajani da bi bile tolerantniji na toplotu.
Međutim, „Meri“ se nije pojavila u video snimku koji je obezbedio Gejts.
Gejts nije dao nikakve dodatne detalje o prirodi razgovora sa „Meri“, niti postoje dokazi da se razgovor uopšte vodio, ako ona uopšte postoji.
Članak iz 2021. koji je objavio Scientific America opisuje kako je misija Alijanse za suverenitet hrane u Africi (AFSA) da zaštiti agroekologiju u Africi u suprotnosti sa Bill & Melinda Gates Foundation i Cornell Alliance for Science insistiranjem da je genetski modifikovano seme zdravo, produktivno i ekološki prihvatljivo.
Grupe su takođe optužene da napadaju agroekologiju kao ekonomski i socijalno regresivnu.
AFSA je najveći društveni pokret u Africi.
Predstavlja više od 200 miliona farmera, ribara, stočara, autohtonih naroda, žena, potrošača i drugih širom svih osim pet afričkih zemalja.
AFSA je 2022. godine objavila otvoreno pismo Gejtsu da ospori nekoliko netačnih tvrdnji koje je izneo u člancima koje su objavili The New York Times i Associated Press.
Jedna od Gejtsovih netačnosti odnosila se na razvoj semena otpornih na klimu.
Seme već postoji, bez Gejtsove pomoći, a razvijaju ga farmeri i trguju preko neformalnih tržišta semena.
„Inicijativa [Savez za zelenu revoluciju u Africi], koju vaša fondacija nastavlja da finansira, takođe je pokrenula restriktivno zakonodavstvo o semenu koje ograničava inovacije useva na laboratorije i kompanije sa dobrim resursima“, napisala je AFSA u svom pismu Gejtsu.
„Ove inicijative ne povećavaju široko rasprostranjenu inovaciju, već doprinose privatizaciji i konsolidaciji korporativnih monopola nad razvojem semena i tržišta semena.
„Ne postoji nedostatak praktičnih rešenja i inovacija afričkih farmera i organizacija.
„Pozivamo vas da se povučete i učite od onih na terenu.
Gejts takođe tvrdi da će se njegovi genetski modifikovani pilići „boriti protiv siromaštva“ u Africi, kao i njegova novija tvrdnja da se „bore protiv klimatskih promena“.
Međutim, nijedan od navedenih ciljeva nije u korist Afrikanaca.
U postu na blogu iz 2016, Gejts je izneo argumente za proizvodnju jaja kao način za „borbu protiv siromaštva“ i „poboljšanje ishrane“ kod neuhranjenih populacija.
Naravno, postoji kvaka u Gejtsovoj „filantropiji“ jer bi sve njegove kokoške bile „propisno vakcinisane“.
