Bil Gejts razvija „klimatsku vakcinu“ da bi vakcinisao milione krava

Bil Gejts je najavio planove za razvoj vakcine za borbu protiv „globalnog ključanja“ i želi da vakciniše 940 miliona krava širom sveta.

ArkeaBio, ag-biotehnološka kompanija sa sedištem u Bostonu, prikupila je 26,5 miliona dolara u krugu finansiranja Serije A za „smanjenje emisije gasova staklene bašte“ kroz razvoj „vakcine za metan“.

Finansiranje je predvodio Breakthrough Energy Ventures Bila Gejtsa.

Kompanija je izjavila:

„ArkeaBio vakcina će obezbediti inovativno, isplativo i skalabilno rešenje za smanjenje svetske emisije metana iz stoke, koja trenutno generiše ekvivalent od 3 milijarde tona CO2 godišnje i predstavlja 6% godišnjih emisija gasova staklene bašte.

Childrendshealthdefense.org izveštava: ArkeaBio tvrdi da njegov „pristup zasnovan na vakcinaciji omogućava preko potrebnu dekarbonizaciju globalnih mesnih i mlečnih proizvoda u više geografskih područja, podržavajući veću održivost u poljoprivredi“.

Ostali investitori u nedavno završenoj rundi finansiranja uključuju Grantham fondaciju za zaštitu životne sredine, AgriZeroNZ — „partnerstvo između vlade Novog Zelanda i velikih agrobiznisa“ — Rabo Ventures, Overview Capital i The51 Food & AgTech Fund.

„Sredstva prikupljena u ovom finansiranju serije A igraće ključnu ulogu u proširenju istraživanja, razvoja i primene vakcine, uključujući velika ispitivanja na terenu i angažovanje duž lanca snabdevanja“, navodi ArkeaBio u svom saopštenju za javnost.

„Klimatske promene su najveći izazov sa kojim se čovečanstvo ikada suočilo“, rekao je izvršni direktor ArkeaBio Kolin Saut. „To je trka naših života. Ovo povećanje kapitala nam omogućava da nastavimo da stvaramo alate neophodne poljoprivrednicima da postignu globalno relevantna smanjenja emisije metana iz stoke.

Kritičari projekta koji su razgovarali sa The Defenderom se nisu složili, sugerišući da „vakcine protiv klimatskih promena“ nisu izvodljive, već da će umesto toga pomoći međunarodnim organizacijama kao što je Svetski ekonomski forum, neprofitne organizacije poput Bill & Melinda Gates Foundation i Big Pharma da ostvare veću kontrolu nad društvom.

Imunolog i biohemičar dr Džesika Rouz, rekla je za Defender:

„Klima je nešto što se može upotrebiti protiv svih ljudi, bez obzira na sve, jer svi udišemo vazduh i pijemo vodu. Zbog toga je savršena „stavka kontrole“ koja se koristi za izazivanje panike. Nova kampanja „smrtonosnog virusa/vakcine“ bila bi manje efikasna na ovaj način, nakon kolosalnog neuspeha „mera COVID-19“.

„Za mene, ’klimatske promene’ su fraza za maskiranje štete koju našoj životnoj sredini nanose masovni zagađivači.

dr Majkl Rektenvald, autor knjige „Veliko resetovanje i borba za slobodu: razotkrivanje globalne agende“, rekao je da su „vakcine protiv klimatskih promena“ deo šireg „lažnog narativa“.

Rektenvald je rekao:

„Nije iznenađujuće da se ove neomaltuzijanske nakaze koje žele kontrolu, psihopate i monopolisti profiteri koje podržava vlada udružuju da uvedu ovaj lažni narativ. „Klimatske promene“ koriste Big Pharma-i, WEF-u [Svetski ekonomski forum], Bil Gejtsu, Rokfelerovoj fondaciji i njihovim režimskim marionetama kao izgovor da promovišu vakcine i kontrolišu društvo.

Skot C. Tips, predsednik Nacionalne zdravstvene federacije, rekao je da će „vakcine protiv klimatskih promena“ takođe dati Big Pharma-i još jedan put za promovisanje tehnologije mRNA.

Šef SZO-a Tedros objavio rat nakon neuspeha Panedmijskog Pakta: Postaćemo agresivni sa anti-vakserima (VIDEO) https://t.co/29OkcgHxj2

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 2, 2024

„Takve vakcine bi svakako uključivale opasnu mRNA tehnologiju, baš kao što sada rade za vakcine protiv tetanusa“, ​​rekao je on.

ArkeaBio nije jedini Gejtsov pohod u razvoj „rešenja“ u vezi sa emisijom metana iz stoke.

U novembru 2023. godine, fondacija Bill & Melinda Gates dodelila je 4,5 miliona dolara biotehnološkoj kompaniji za zdravlje životinja BiomEdit sa sedištem u Indijani da „isporuči bezbedno i pristupačno rešenje koje dosledno proizvodi značajno smanjenje emisija enteričkog metana u vezi sa stokom“.

Ginkgo Bioworks, biotehnološka firma koju podržava Gejts, i Elanco, koji je prethodno dobio grantove Gejts fondacije, pokrenuli su BiomEdit 2022.

Pritisak na „centralizovanu, neodgovornu i prinudnu kontrolu“

Stručnjaci za poljoprivredu rekli su za Defender da čak i ako je premisa o „vakcinama protiv klimatskih promena“ tačna, metan proizveden od stoke ima mali doprinos ukupnoj emisiji ugljenika.

„Ove vakcine nisu potrebne“, rekao je dr Andre Leu, međunarodni direktor Regeneration International, autor i regenerativni organski farmer. „Oni su još jedan trošak za poljoprivrednike, dodatno slabeći njihov neto prihod i prebacujući ga na multinacionalne korporacije. Oni se zasnivaju na veoma slabom razumevanju doprinosa gasova staklene bašte klimatskim promenama.

Leu je primetio da doprinos metana iznosi najviše 1,6% gasova staklene bašte. „Većina emisija metana dolazi od curenja gasa, naftnih bušotina i topljenja permafrosta. Preživari su veoma mali procenat. Najveći deo ovoga dolazi od operacija ograničene ishrane životinja” — takođe poznatih kao fabričke farme.

Stručnjaci su takođe sugerisali da postoje i drugi načini za smanjenje takve emisije metana.

Metan iz podrigivanja stoke proizvode mikrobi u njihovim crevnim tragovima kroz normalnu fermentaciju hrane, primetio je dr Džejms Lajons-Vajler, naučnik i autor istraživanja.

„Ne moramo da vakcinišemo svaku kravu da bi njihov imuni sistem napao ove mikrobe kako bi smanjio metan“, rekao je on. „Permakulturne prakse proizvode visokokvalitetnu hranu koja je lakša za varenje i koja proizvodi manje metana od hrane lošeg kvaliteta.

Lions-Veiler je rekao da svaka vakcina koja napada imuni sistem životinja sa ciljem smanjenja njihove emisije metana može ugroziti zdravlje životinja i ugroziti industriju mesa.

Rekao je:

„Dodatna zabrinutost je da će goveda svuda razviti ozbiljne gastrointestinalne bolesti jer njihov imuni sistem napada ove prirodne nepatogene organizme koji proizvode metan.

„Cela „vakcinisana“ stada će postati komercijalno neodrživa, a mesna industrija će biti uništena. Sasvim je razumno sumnjati da je ovo krajnji cilj ovog ludog poduhvata.“

Neki eksperti su sugerisali da je još jedan potencijalni podsticaj iza „vakcina protiv klimatskih promena“ koncept jednog zdravlja, koji zastupa Svetska zdravstvena organizacija (SZO), koji promoviše ideju da politike javnog zdravlja treba da gledaju na zdravlje ljudi, kao i na zdravlje životinja i životnu sredinu. Zdravlje, kao međuzavisno.

Rouz je sugerisao da „sa tačke gledišta kontrole“, „vakcine protiv klimatskih promena“ mogu biti povezane sa One Health. Tips se složio, nazvavši One Health „posebno podlim planom“ koji ima za cilj „prevariti stanovništvo, prikupiti mnogo novca i ostvariti globalističke ciljeve moći nad svetskom populacijom“.

Implementacija ciljeva One Health bi takođe uključivala „sintetička sredstva i centralizovanu, neodgovornu i prinudnu kontrolu“, rekao je Tips.

Zagovornici jednog zdravlja tvrde da će, kao rezultat klimatskih promena, zoonoza bolesti – koje prelaze sa životinja na ljude – verovatno porasti u broju i težini, što će zahtevati jedinstven pristup zagovornika koncepta.

Ali Rektenvald je osporio ovaj argument. „Poreklo poslednje pandemije uopšte nije bilo zoonoza“, rekao je on. „Koronavirus je proizveden u laboratoriji, baš kao i vakcine.

Big Pharma, WEF zalažu se za „vakcine za borbu protiv bolesti osetljivih na klimu“

ArkeaBio nije najavio planove za razvoj sličnih „vakcina protiv klimatskih promena“ za ljude. Ali neke kompanije Big Pharma koriste pretnju klimatskih promena kako bi se zalagale za povećanje vakcinacije, za koju tvrde da će pomoći u ublažavanju klimatske katastrofe.

U članku iz aprila 2023. „Inovacija vakcina je kritičan odgovor na klimatsku krizu“, Tomas Triomf, izvršni potpredsednik za vakcine kompanije Sanofi, tvrdi da će „nastavak inovacija vakcina za borbu protiv bolesti osetljivih na klimu nesumnjivo biti ključno sredstvo u javnosti kao zdravstveni odgovor.”

U članku GSK-a iz decembra 2023. pod naslovom „U uočenim klimatskim promenama, vakcine igraju ključnu, ali potcenjenu ulogu“, tvrdi se da „Budući da temperature zagrevanja i ekstremni vremenski događaji pogoršavaju širenje zaraznih bolesti, maksimiziranje uloge vakcina može pomoći u ublažavanju uticaja klimatskih promena.”

U intervjuu za The Guardian iz jula 2023. godine, Pascal Soriot, izvršni direktor AstraZeneca, rekao je da klimatska kriza „na sve nas utiče preko respiratornih bolesti, raka, zdravstvenih stanja, zaraznih bolesti“ i da je „ova kriza zapravo zdravstvena kriza“.

A članak WEF-a iz novembra 2023. sugeriše da bi „klimatske promene mogle pomoći u širenju virusa poput malarije, denga groznice i zika na više geografske širine i izložiti više ljudi“.

Kao odgovor, WEF sugeriše da njegova Inicijativa za klimu i zdravlje „pomaže u razvoju vrste kvantifikacije i analize koja će identifikovati najugroženije populacije, tako da bi zdravstvena zajednica mogla proaktivno da se bavi pretnjama.

„Možemo da delujemo sada da ojačamo infrastrukturu i podstaknemo vakcine koje treba da se razviju ili lekove kojima je potreban veći proizvodni kapacitet“, navodi se u članku. „Za razliku od COVID-19, mi imamo šansu da prevaziđemo problem. Trebali bismo to iskoristiti.”

„Spremnost za pandemiju“ drugo ime za pojačani nadzor?

ArkeaBio i Bil Gejts nisu jedini koji su aktivno uključeni u razvoj navodnih zdravstvenih rešenja za klimatske promene.

U maju su Rokfelerova fondacija i SZO najavili inicijativu „za kultivisanje globalnih mreža za otkrivanje patogena i jačanje sposobnosti spremnosti za pandemiju, uključujući proširenje nadzora za bolesti koje su pogoršane porastom temperatura i ekstremnim vremenskim prilikama“.

Rokfelerova fondacija ulaže 5 miliona dolara u SZO kao deo inicijative, koja funkcioniše preko SZO čvorišta za obaveštajne podatke o pandemijama i epidemijama i ima za cilj da podrži takve ciljeve kao što su „skaliranje globalnog kapaciteta za genomski nadzor“ i „poboljšanje otkrivanja epidemije“.

„Klimatske promene povećavaju i rizik od još jedne globalne pandemije i potrebu za saradnjom i deljenjem podataka“, rekao je dr Rajiv Šah, predsednik Fondacije Rokfeler, u vreme objave.

Dr Chikve Ihekveazu, šef SZO centra za obaveštavanje o pandemijama i epidemijama, rekao je u vreme objave da je „pandemija COVID-19 naglasila da su nadzor bolesti, saradnja između zainteresovanih strana i razmena podataka apsolutno neophodni sastojci za zdravstvenu sigurnost.”

Odvojeno, studija iz 2023. objavljena u The BMJ od strane istraživača Ginkgo Bioworks-a upozorila je da „predviđa se da će klimatske promene i korišćenje zemljišta povećati učestalost događaja prelivanja zoonoza, koji su bili uzrok većine modernih epidemija.

„Ovaj trend se može promeniti usaglašenim globalnim naporima da poboljšamo naš kapacitet da sprečimo i obuzdamo epidemije“, navodi se u dokumentu, pozivajući na „brzi razvoj“ mRNA vakcina, genomski nadzor i „fokus nadzora na ključnim turističkim čvorištima“.

Data.org, inicijativa koju su osnovale Rockefeller Foundation i Mastercard sa finansijskim pokroviteljima uključujući Microsoft i Wellcome Trust, pokrenula je Mrežu za ubrzavanje kapaciteta (CAN), koja ima za cilj da „izgradi talente za rešavanje sistemskih izazova kao što su oni na raskrsnici klimatskih promena i zdravlja“.

Jedan od načina na koji CAN kaže da to može da postigne je „obučavanje 1 miliona, namenski vođenih praktičara podataka do 2032. godine kroz globalni ekosistem akademskih, filantropskih, društvenih partnera, partnera iz vlade i privatnog sektora“.

Nulta Tačka/Childrendshealthdefense