Veštačka inteligencija predstavlja najveću opasnost za čovečanstvo i mnogo je ozbiljnija pretnja od nuklearnog oružja, rekao je Bil Gejts u intervjuu za podkast „The Ezra Klein Show“ lista „Njujork tajms“. On je izrazio zabrinutost zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije u odsustvu konkretnog okvira za njenu bezbednost.
U nedavnim intervjuima, Gejts je takođe osporio tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa da su zabrinutosti u vezi sa bezbednošću veštačke inteligencije „prevara“. Izrazio je i želju da se sastane sa Trampom i pokuša da promeni njegov stav o politikama bezbednosti za modele veštačke inteligencije razvijene u SAD.
„Veštačka inteligencija čini nuklearno oružje beznačajnim“
Gejts je naglasio da je veštačka inteligencija prešla kritičan prag. Ona sada može da omogući ljudima sa zlonamernim namerama da osmisle opasno biološko oružje.
Kako je rekao, alati veštačke inteligencije sada mogu da projektuju nove molekule, uključujući patogene koji bi mogli da izazovu veću štetu od bilo kog patogena koji postoji u prirodi. Ovi modeli takođe mogu genetski da menjaju postojeće patogene i učine ih opasnijim od velikih boginja.
Tradicionalno, razvoj biološkog oružja zahtevao je dugotrajne eksperimente i stručno znanje. Napredna veštačka inteligencija sada može da pruži detaljna uputstva za njegovu sintezu čak i osobama bez stručnog obrazovanja. To znači da bi svako ko ima pristup naprednoj veštačkoj inteligenciji potencijalno mogao da izvede čin bioterorizma.
Gejts je zatim napravio poređenje između nuklearnog oružja i veštačke inteligencije. Razvoj nuklearnog oružja izuzetno je složen proces koji zahteva retke sirovine, industrijska postrojenja za obogaćivanje materijala, specijalizovano inženjersko znanje i ogromna finansijska sredstva. Zbog tih ograničenja, samo države imaju kapacitet da proizvedu takvo oružje.
Za razliku od toga, veštačka inteligencija je u potpunosti digitalna. Napredni modeli mogu da budu obučeni, procure, kopiraju se i da im se pristupa na daljinu. Može ih koristiti praktično bilo ko. Veštačka inteligencija bi čak i pojedincu mogla da pruži značajne operativne sposobnosti, jer nije potrebna velika industrijska infrastruktura.
Nedostatak državnog nadzora
Gejts je naglasio štetne posledice nedostatka državnog nadzora nad veštačkom inteligencijom.
Upoređujući veštačku inteligenciju sa nuklearnim oružjem, rekao je da je nuklearna tehnologija razvijana u okviru državnih projekata, poput projekta „Menhetn“. Zbog toga su takvi projekti bili pod strogom državnom kontrolom. Nasuprot tome, veštačku inteligenciju danas u potpunosti razvijaju privatne tehnološke kompanije.
Osim toga, zbog brzine razvoja veštačke inteligencije, vlade nemaju dovoljno internog tehničkog znanja da bi u potpunosti razumele ovu tehnologiju i adekvatno je regulisale.
Gejts je odbacio ideju da bi kompanije trebalo same da regulišu veštačku inteligenciju, jer su finansijski podsticaji koji ih odvraćaju od toga veoma snažni. Istovremeno, veštačka inteligencija napreduje tolikom brzinom da se njene sposobnosti šire iz meseca u mesec.
Donošenje zakona traje godinama, pa do trenutka kada vlade usvoje propise za regulisanje veštačke inteligencije, priroda rizika već može biti značajno promenjena.
Gejts je takođe istakao da će uspostavljanje globalnog regulatornog okvira za veštačku inteligenciju biti teže nego sklapanje sporazuma o neširenju nuklearnog oružja tokom Hladnog rata.
Širenje nuklearnih kapaciteta moguće je pratiti satelitskim snimcima, na primer brojanjem silosa za projektile ili rashladnih tornjeva. Međutim, sateliti ne mogu da nadziru veštačku inteligenciju.
Trka u razvoju veštačke inteligencije između geopolitičkih rivala dodatno otežava međunarodnu saradnju i čini postizanje zajedničkih pravila znatno težim.
