BIRAJ: Hrana ili grejanje! Evropljani se već suočavaju sa nečim što nisu mogli ni da sanjaju
Kako se građani Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva sve više bore da spoje kraj s krajem zbog rekordnog nivoa inflacije, a kako se zima bliži, ozbiljna kriza troškova života izmiče kontroli.
Rastući troškovi energije, u kombinaciji sa galopirajućim cenama hrane i drugih osnovnih dobara i usluga, sigurno će izbrisati sve što je ostalo od „srednje klase“.
Domaćinstva koja su nekada bila komforna, pa čak i ušteđevina na stranu, već su tokom leta stavljena pod žestok finansijski pritisak, a najgore, nažalost, tek dolazi. U onome što je nazvano kriza „jedi ili se ugrej“, možemo očekivati da se situacija još više pogorša u narednim mesecima, razvoj koji bi mogao imati kritične i dalekosežne implikacije izvan ekonomije.
Za one sa nepogrešivim sećanjima i pažnjom koja priliči odrasloj osobi, neće biti teško prisetiti se uveravanja političara i zvaničnika centralne banke krajem prošle godine da je inflacija „prolazna” i da je svako ko kaže drugačije politički motivisani alarmista. Kao što je danas sasvim očigledno, i već mesecima, sve ove izjave su bile potpuno pogrešne; „greška“ napravljena ili zbog pukog neznanja i profesionalne nekompetentnosti, ili zbog zle namere i profesionalne laži.
ENERGETSKA KRIZA JE DEO KLIMATSKE AGENDE! UČE NAS ZA BUDUĆI ŽIVOT
U svakom slučaju, rezultat je bio isti. Javnost je bila zavedena i poverovala je u sve samo-čestitajuće poruke o tome kako su akcije centralnih planera svih vrsta „pobedile kovid“, „izbegle recesiju“ i sve nas „vratile na pravi put ka ekonomskom rastu i prosperitetu“. Dakle, verovali su svojim vladarima i vrlo malo njih je očekivalo ono što je bilo iza ugla; još manje uspešno pripremljenih za to. Naime, ni danas većina građana ne shvata da su ih upravo ovi postupci doveli u neodrživ materijalni položaj u kojem se sada nalaze.
I stoga, kada su potrošačke cene počele ozbiljno i dosledno da rastu, većina domaćinstava je bila u nedoumici kako da reaguje i koga da okrivi. Većina vlada je reagovala na isti način. Oni su usmerili gnev javnosti negde drugde, upirući prstom u Rusiju i okrivljujući Vladimira Putina za nekontrolisano povećanje cena hrane i skok cene struje.
A što se tiče „praktičnih“ rešenja problema, s obzirom da je referentna evropska cena gasa eksplodirala za preko 550 procenata u poslednjih dvanaest meseci, centralni planeri su smislili niz apsurdnih politika, u rasponu od glupih do komičnih. Od nametanja temperaturnih ograničenja na javnim zgradama i bazenima, do podsticanja muških radnika da u letnjim mesecima dolaze na posao bez kravate. Najkontraproduktivniji od svih pristupa, naravno, bio je onaj koji je usvojila većina evropskih država: davanje gotovine građanima da plate svoje račune. Drugim rečima, političari su pokušavali da zadrže svoju naklonost pogoršavajući problem, što nije iznenađujuće.
Ipak, problem je tvrdoglavo ostao i na kraju se pogoršao. U avgustu je inflacija u evrozoni dostigla još jedan rekordni nivo od 9,1 odsto, bez znakova jenjavanja, a projekcije su sve sigurnije da će premašiti 10 odsto u narednim mesecima. U Velikoj Britaniji situacija je još teža, jer Goldman Sachs upozorava da bi u januaru mogao premašiti 22 procenta. A ono što najviše zabrinjava je to što su ovi rekordni skokovi cena samo vrh ledenog brega. Oni su izračunati korišćenjem izuzetno pristrasnih i netačnih formula, jako iskrivljenih da potcene stvarnu inflaciju, finansijski bol koji ljudi zapravo osećaju u svom svakodnevnom životu. Realnost na terenu je mnogo gora.
U Nemačkoj, gde se inflacija u avgustu popela na četrdesetogodišnji maksimum od 8,8 odsto, skoro tri miliona dece sada živi u siromaštvu, što je broj koji je skočio od prošlog proleća, prema dečjoj dobrotvornoj organizaciji Arche. Kao što je njen osnivač, Bernd Sigelkov, istakao, u evropskoj broj jedan ekonomiji „sve više ljudi nam dolazi tražeći podršku. Čini se da niko ništa neće učiniti dok dete ne umre od gladi u Nemačkoj.
U Italiji, sve više barova i restorana stavlja svoje račune za gas i struju na javni uvid, kako bi kupcima pokazali pod kojim su stresom bili i izbore sa kojima se suočavaju između povećanja sopstvenih cena ili gašenja. U Grčkoj, gde je inflacija sada na vrhuncu od dvadeset devet godina, kirija se popela na nivoe koji već prete mnogim porodicama beskućništvom. Pošto smo primetili porast dugoročnih turista sa mnogo novca za covid koji mogu da potroše na duže odmore, stanovi u Atini postali su nedostupni za lokalno stanovništvo. Vladina pomoć Grcima sa niskim primanjima samo su pogoršale situaciju, pokrećući ratove nadmetanja koji podstiču rast stanarine.
Što se tiče onoga što sledi, može se samo zamisliti koliko ovi pritisci mogu postati kada nastupi zima. Energetska kriza će masovno eskalirati, ne samo zbog očekivanog povećanja potražnje, već i zbog daljih poremećaja u snabdevanju. Iako to nije stvorilo problem, sukob Ukrajine i Rusije ga je svakako preuveličao i sada se Evropa našla u veoma nezavidnoj poziciji.
Sve je veća zabrinutost da ruski Gasprom, koji rutinski gasi gasovod Severni tok 1 iz razloga održavanja, možda jednog dana jednostavno ga neće ponovo otvoriti. Da li je ovo verodostojna pretnja ili ne, zaista nije važno, jer se pokazalo da je sam strah više nego dovoljan da izazove haos na tržištima i pošalje volatilnost na rekordne maksimume.
Takođe, napori da se ponovo pokrenu dugo demonizovane nuklearne elektrane su uglavnom nedovoljni. Nakon godina rezanja sredstava i pokušaja preranog prelaska na „zelenu energiju“, koja nije mogla da počne da pokriva potrebe stanovništva, političari polako shvataju da elektrane nemaju prekidače za „uključivanje/isključivanje“ koje se mogu jednostavno pritisnuti. kada shvate da su pogrešili.
Samo nemojte reći da vas nismo upozoravali poslednjih godina jer jesmo i ne samo mi već širok spektar ekonomskih stručnjaka koji su najavili ono što se dešava i ono što će uslediti.
