Sve vesti Svet

BITI ZAHVALAN: DOSLOVNO MENJA VAŠE SRCE I MOLEKULARNU STRUKTURU MOZGA

Zahvalna sam na ovom životu.. Zahvalna sam na svakom novom danu, jer se budim u svetu u kojem je moguće umiti se prvim zracima Sunca, u kojem je moguće čuti cvrkut ptica i osetiti miris cveća i trave, svet u kome je najlepše kada te dete zagrli.. i divno je živeti na Zemlji.. Ja sam zbog toga zahvalna! 

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Zahvalnost je veoma bitna stvar u životu. U nekim delovima sveta neko ko dobije čašu čiste vode, malo hrane ili par istrošenih cipela može biti izuzetno zahvalan. U međuvremenu, neko drugi koji ima sve što je potrebno za život može se čuti kako se žali na nešto.

Ono što danas imamo je ono što smo pre hteli, ali postoji uverenje da je sticanje materijalnih dobara ključ sreće, posebno u zapadnom svetu. Za neke je to donekle moguće, ali ta je sreća privremena. Istina je da je prava sreća samo ona unutrašnja.

To je pitanje lične perspektive, a u svetu u kojem se stalno osećamo kao da nam nešto fali i uvek želimo više, može biti teško postići ili doživeti stvarnu sreću. Mnogi od nas uvek gledaju prema spoljnim faktorima kako bi iskusili radost i sreću, a da nikada ne rade i ne razmišljaju o unutrašnjem osećaju.

To je nešto što i nauka tek počinje da shvata, što je pokazalo istraživanje UCLA-inog Centra za istraživanje svesti o svesnosti( Mindfulness Awareness Research Center). Prema njima:

Stav zahvalnosti menja molekularnu strukturu mozga, održava funkcionisanje i čini nas zdravijima i sretnijima. Kada osetite sreću, zahvaćen je centralni nervni sistem. Mirniji ste, manje reaktivni. Sada je to zaista kul način da se brinete o svojoj dobrobiti.” – Redakcija UCLA, Joan Moran.

Postoje mnoge studije koje pokazuju da su ljudi koji računaju svoje blagoslove daleko sretniji i doživljavaju manje depresije. U jednoj studiji sa Kalifornijskog univerziteta u Berkeley-ju, istraživači su regruovali ljude sa poteškoćama u mentalnom zdravlju, uključujući ljude koji pate od anksioznosti i depresije. Studija je obuhvatila gotovo 300 odraslih osoba koje su nasumično podeljene u tri grupe.

Sve grupe su dobile savetodavne usluge, ali prva grupa je dobila zahtev da napiše jedno pismo zahvalnosti drugoj osobi svake nedelje u trajanju od tri nedelje, dok je druga grupa zamoljena da napiše svoja najdublja razmišljanja i osećaje o negativnim iskustvima. Treća grupa nije se bavila pisanjem.

Istraživači su otkrili da su oni koji su pisali zahvalnice u znatno boljem mentalnom stanju nakon završetka pisanja, naspram ostalih učesnika u druge dve grupe.

Ovo sugeriše da pisanje zahvalnosti može biti korisno ne samo za zdrave ljude, dobro prilagođene pojedince, već i za one koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja. Čini se da zapravo vežbanje zahvalnosti povrh psihološkog savetovanja donosi veće koristi od samog savetovanja, čak i kad je ta praksa zahvalnosti kratka.”
Joshua Brown i Joel Wong. Univerzitet Indiana.

Prethodno je istraživanje o zahvalnosti sproveo dr. Robert A. Emmons. na Kalifornijskom univerzitetu Davis i njegov kolega Mike McCullough sa Univerziteta u Majamiju nasumično su rasporedili učesnike da dobiju jedan od tri zadatka.

Svake nedelje učesnici su vodili kratak dnevnik. Jedna grupa je opisala pet stvari na kojima su zahvalni što su im se dogodili u prethodnoj nedelji, druga je beležila svakodnevne probleme iz prethodne nedelje koji im se nisu dopali, a od neutralne grupe je zatraženo da navede pet događaja ili okolnosti koje su na njih uticale, ali nisu im rekli da li da se fokusiraju na ono što smatraju pozitivnim ili negativnim.

Deset nedelja kasnije, učesnici grupe zahvalnosti osećali su se bolje i imali pozitivno mišljenje o svom životu u celini i bili su punih 25 odsto srećniji od problematične grupe. Prijavili su manje zdravstvenih tegoba i vežbali u proseku 1,5 sati više.

Kako nam zahvalnost koristi?

Istraživači sa Berkeley-ja otkrili su kako zahvalnost zapravo može delovati na naš um i telo. Oni su dali četiri uvida iz svog istraživanja koji sugerišu šta uzrokuje psihološke prednosti zahvalnosti.

– Zahvalnost nas oslobađa od otrovnih emocija
– Zahvalnost pomaže čak i ako je ne delite
– Prednosti zahvalnosti zahtevaju vreme i praksu. Možda to nećete odmah osetiti.
– Zahvalnost ima trajne posledice na mozak, naravno pozitivne

Deo mozga je veoma zanimljiv. Istraživači s Berkeley-ja koristili su fMRI skener za merenje moždane aktivnosti, dok su ljudi iz svake grupe izvršili zadatak “plati unapred”. Tokom zadatka, učesnicima je novac dodelila „fina osoba“. Jedini zahtev ove osobe bio je da novac predaju nekome ako se osećaju zahvalnim.

To su učinili jer su hteli razlikovati radnje motivisane zahvalnošću od postupaka drugih motivacija poput obaveze, krivice ili onoga što drugi ljudi misle. Ovo je važno jer ne možete odglumiti zahvalnost, morate je osetiti. Ako ne osećate zahvalnost ili se ne osećate zahvalno, možda nećete doživeti toliko radosti i sreće.

U svetu u kojem se emocije zapravo ne uče u školi, a važnost te obrazovne institucije se stavlja u težnju za visokim ocenama, nije nenormalno imati poteškoća sa osećajem zahvalnosti. Ovo je posebno razumljivo ako ste odrasli u zapadnom svetu koji je pun konzumerizma i konkurencije. Svet u kojem nas kultura poziva da osećamo da nam nedostaje pa moramo težiti više, da se moramo takmičiti umesto sarađivati.

Nakon studije “Plati unapred”, od učesnika se tražilo da ocene koliko su zahvalni prema osobi koja im daje novac i koliko žele da ga uplate u dobrotvorne svrhe. Takođe su im dati upitnici kako bi se izmerilo koliko su uopšteno zahvalni. Istraživači su rekli:

Otkrili smo da su učesnici koji su osećali zahvalnost, imali želju da pomognu određenom cilju. Preciznije, otkrili smo da su ljudi koji su uopšteno zahvalniji dali više novca za određeni cilj, pokazali su veću neuronsku osetljivost u medijalnom prefrontalnom korteksu, području mozga povezanim sa učenjem i donošenjem odluka. To sugeriše da su ljudi koji su zahvalniji pažljiviji prema tome kako izražavaju zahvalnost.
Najzanimljivije je to što smo uporedili one koji su napisali pisma zahvalnosti sa onima koji to nisu učinili, pisci zahvalnica pokazali su veću aktivaciju u medijalnom prefrontalnom korteksu kada su doživeli zahvalnost u fMRI skeneru. Ovo je zapanjujuće jer je ovaj efekat otkriven tri meseca nakon početka pisanja pisma. Ovo ukazuje na to da jednostavno izražavanje zahvalnosti može imati trajne posledice na mozak. Iako nije zaključno, ovo otkriće sugeriše da bi vežbanje zahvalnosti moglo pomoći u treniranju mozga da bude osetljiviji na iskustvo zahvalnosti, što bi sa vremenom moglo doprineti poboljšanju mentalnog zdravlja.” –Joshua Brown i Joel Wong. Univerzitet u Indijani.

Takođe je zanimljivo napomenuti da je studija iz 2018. otkrila moždanu mrežu koja „izaziva osećaj zahvalnosti. Studija bi mogla podstaći buduća istraživanja o tome kako ti “blokovi” pretvaraju društvene informacije u složene emocije.

Šta je sa srcem?

Ali, gde zapravo doživljavamo te osećaje?

Oni nisu proizvod našeg mozga, oni su proizvod naše svesti, a kad ih osetimo mozak reaguje. Istraživači sada otkrivaju da srce reaguje i tokom tog iskustva, te da je to možda srce koje je odgovorno za slanje ovih signala u mozak.

Grupa prestižnih i međunarodno priznatih lidera u oblasti fizike, biofizike, astrofizike, obrazovanja, matematike, inženjeringa, kardiologije, biofidbeka i psihologije (između ostalih disciplina) radila je briljantan posao na Institutu za srčanu matematiku(Institute of HeartMath).

Njihov rad, između mnogih drugih, pokazao je da kada osoba oseća emocije poput zahvalnosti, ljubavi ili uvažavanja, srce otkucava drugačiju poruku koja određuje kakvu vrstu signala šalje mozgu.

I ne samo to, već i zato što srce otkucava najveće elektromagnetno polje koje nastaje u telu, Institut je uspeo prikupiti značajnu količinu podataka.

Prema Rollin McCraty-ju, doktoru i direktoru istraživanja na Heartmath-u:

Emocionalne informacije su zapravo kodirane i modulirane u ova polja. Učeći menjati svoje emocije, menjamo informacije kodirane u magnetska polja koja zrači srce, a koje mogu uticati na one oko nas. U osnovi smo i duboko povezani jedni sa drugima i sa samom planetom. ”

Još jedna zanimljivost koju je HeartMath izneo:

Jedan važan način na koji srce može komunicirati i uticati na mozak je kada je srce koherentno, doživljavajući stabilan, sinusni talas u svojim ritmovima. Kada je srce koherentno, telo, uključujući i mozak, počinje da doživljava sve vrste dobrobiti, među njima su veća mentalna jasnoća i sposobnosti, uključujući i bolje donošenje odluka.
Zapravo, srce zapravo šalje više signala mozgu nego što mozak šalje zauzvrat. Ono što je još neverovatno je činjenica da ovi srčani signali (od srca do mozga) zapravo imaju značajan uticaj na funkciju mozga.
Rezultati istraživanja pokazali su da dok praktikujemo koherentnost srca i zračimo ljubavlju i saosećenjem, naše srce stvara koherentan elektromagnetski talas u lokalnom okruženju na terenu koji olakšava društvenu koherentnost, bilo u kući, na radnom mestu, u učionici ili dok sedimo za stolom. Kako sve više pojedinaca zrači koherentnost srca, ono gradi energetsko polje koje drugima olakšava povezivanje sa srcem. Dakle, teoretski je moguće da bi dovoljno ljudi koji grade individualnu i društvenu povezanost zapravo moglo doprineti razvijanju globalne koherentnosti.” – Rollin McCraty.

Do sada su istraživači otkrili da srce komunicira sa mozgom i telom na četiri načina: neurološka komunikacija (nervni sistem), biofizička komunikacija (pulsni talas), biohemijska komunikacija (hormoni) i energetska komunikacija (elektromagnetna polja).

Osećanja imaju moć da stvore promenu

Možemo li učiniti ovaj svet boljim? Evo šta istraživači HeartMath-a misle o ovim pitanjima:

Energija svakog pojedinca utječe na kolektivno okruženje na terenu. Znači da emocije i namjere svake osobe stvaraju energiju koja utječe na polje. Prvi korak u širenju društvenog stresa na globalnom polju je da svako od nas preuzme ličnu odgovornost za svoju energiju. To možemo učiniti povećanjem naše osobne koherentnosti i povećanjem stope vibracija, što nam pomaže da postanemo svjesniji misli, osjećaja i stavova kojima se hranimo na terenu svaki dan. U svakom trenutku imamo izbor da uzmemo ka srcu značaj namernog upravljanja svojom energijom. Ovo je slobodna volja ili lokalna sloboda koja može stvoriti globalnu koheziju.” – Dr. Deborah Rozman, predsednica Quantum Intech-a

Konkretno, ova vrsta rada sugeriše da ljudska svest, ima moć da bude ključni sastojak u promeni našeg sveta.

Emocije i drugi faktori povezani sa svešću imaju moć transformisanja našeg unutrašnjeg sveta na načine koje još ne razumemo u potpunosti.

Ovi nalazi pokazuju kako svest zapravo može transformisati i fizički/materijalni svet, a to je ogromno. Ovo potvrđuje ideju da ako možemo promeniti svoj unutrašnji svet isceljujućom zahvalnošću, empatijom, saosećanjem i meditacijom, možemo učiniti naš spoljašnji svet mirnijim.

..Hvala, što ste pročitali ovaj članak do kraja.. Zahvalni na vašoj pažnji i zajedničkoj borbi za ISTINOM.. Vaša Nulta Tačka.. Na čemu ste vi zahvalni?

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Nulta Tačka/ThePulse

O uredniku

Elena Čakar