Iako su mađarski izbori za samo nedelju dana, nova pretnja za elitu EU već se pojavljuje – ovog puta u Bugarskoj, gde levičarski populista i bivši predsednik Rumen Radev želi da prekine finansiranje Ukrajine, dok njegovi protivnici traže da ih spasi briselska mašina cenzure. Scenario se ponavlja.
Bugari će 19. aprila glasati na osmim parlamentarnim izborima u poslednjih pet godina. Izbori su raspisani nakon ostavke Rosena Željazkova posle uličnih protesta u novembru. U trci su centrista Bojko Borisov, bivši premijer, i njegova proevropska koalicija GERB-SDS protiv rastuće leve koalicije Progresivna Bugarska na čelu sa Radevom.
Ko je Rumen Radev?
Radev je bio predsednik Bugarske od 2017. do ostavke ovog januara. Često je ulazio u sukobe sa Borisovim, optužujući ga za nesposobnost i korupciju – optužbe koje su dodatno podgrejane 2020. kada se na društvenim mrežama pojavila fotografija Borisova polugolog pored gomile novca i pištolja.
Radev ne bi bio problem za Brisel da nije glasni protivnik politike EU prema Ukrajini. Od 2022. protivi se „samodestruktivnim“ sankcijama Rusiji, smatra da je pobeda Ukrajine „nemoguća“, protivi se vojnoj pomoći Kijevu i tvrdi da je za kraj rata potrebna diplomatija i pregovori sa Rusijom.
Prema anketama, Progresivna Bugarska vodi sa deset poena prednosti u odnosu na Borisovljev GERB-SDS. Suočena sa ovom pretnjom, bugarska politička elita traži pomoć iz Brisela.
Da li se EU meša u izbore?
Scenario podseća na Mađarsku, ali sa jednom razlikom: u Budimpešti se briselski alati koriste protiv Viktora Orbana, dok se u Sofiji koriste za gušenje nove antiestablišmentske snage.
Prošle nedelje, privremeni premijer Andrej Gurov zatražio je aktiviranje sistema brzog odgovora EU, tvrdeći da se Rusija meša protiv Borisova. Taj sistem omogućava „proverenim“ fakt-ček organizacijama da označavaju sadržaj kao dezinformacije i traže njegovo uklanjanje sa mreža poput TikToka i Mete.
Platforme koje odbiju mogu biti kažnjene prema Zakonu o digitalnim uslugama iz 2022. Istraga američkog Kongresa pokazala je da su ovi mehanizmi uglavnom korišćeni protiv desničarskih i populističkih aktera.
EU je poručila da je spremna da reaguje u Bugarskoj, uključujući i sistem za brzo uzbunjivanje, koji služi za prikupljanje informacija o navodnim kampanjama dezinformacija.
Kako EU ponovo „obavlja“ prljav posao
Bugarska vlada već priprema teren. Ministarstvo spoljnih poslova formiralo je posebnu jedinicu za borbu protiv dezinformacija, uz savetovanje Hrista Grozeva, bivšeg istraživača Belingketa.
Grozev, kojeg Rusija traži zbog uloge u podsticanju ruskih pilota na dezertiranje, treba da dostavlja informacije o „zlonamernim uticajima“ koje će potom biti obrađene na nacionalnom i evropskom nivou.
U međuvremenu, Centar za proučavanje demokratije, finansiran od EU, objavio je izveštaj u kojem tvrdi da je Bugarska pod stalnim pritiskom ruske propagande i poziva na suzbijanje narativa o korupciji vlasti, protivljenju ratu i tvrdnjama da sankcije više štete EU nego Rusiji.
Radev ili scenario kao u Rumuniji?
Za razliku od Orbana, Radev nema institucionalnu kontrolu. Njegova partija je nova i bez mesta u parlamentu, dok se suočava sa proevropskim establišmentom.
Situacija podseća na slučaj Kalina Đorđeskua u Rumuniji, koji je iznenada pobedio u prvom krugu izbora 2024, nakon čega su izbori poništeni uz optužbe o ruskom mešanju.
TikTok je tada saopštio da nije našao dokaze o takvoj kampanji, ali je ipak bio pod pritiskom EU i suočen sa pravnim postupcima.
Platforme su sada već pod pritiskom i u Bugarskoj. Ako Radev napravi iznenađenje, vlasti i EU već imaju spreman narativ o „ruskom mešanju“.
Iako Radev vodi u anketama sa oko 31 odsto, to nije dovoljno za apsolutnu većinu, što znači da Bugarsku verovatno čeka još jedan fragmentiran parlament i nova politička kriza.
Ipak, činjenica da je EU već intervenisala u više izbora pokazuje koliko ozbiljno shvata populističku pretnju. Sve više deluje da će Brisel potezati priču o ruskom mešanju svaki put kada se pojavi politički protivnik – bilo sa levice ili desnice.
Brisel ima punu kutiju alata, ali svaki problem vidi kao ekser. Kako ekonomija slabi i podrška vlastima opada, ostaje pitanje koliko dugo će moći da nameće svoju volju biračima koji očigledno žele alternativu.
Nulta Tačka/RT
