Bivši farmaceutski izvršni direktor razotkriva korupciju u farmaceutskoj industriji: Šokantna otkrića u knjizi „Medicinski kult“
U šokantnom izveštaju koji podseća na triler, bivši farmaceutski izvršni direktor Džon Virapen otkriva industriju koja, kako tvrdi, stavlja profit ispred bezbednosti pacijenata.
Njegova knjiga „Medicinski kult: Recept za nuspojave i smrt“ (2011) razotkriva ozbiljne optužbe o sistemskoj korupciji, manipulaciji podacima i neetičkim praksama u farmaceutskoj industriji. Na temelju svoje dugogodišnje karijere u kompanijama kao što je Eli Lili, Virapen pruža lično iskustvo o onome što opisuje kao profitom vođeni sistem koji ugrožava javno zdravlje.
Jedan od najuznemirujućih primera u knjizi je lek benoksaprofen (tržišni naziv Opren), lek za artritis za koji je Virapen pomagao u promociji dok je radio za Eli Lili. Opren je trebalo da postane sledeći “čudesni lek”, ali stvarnost je bila daleko od fantastične.
Uprkos sve većem broju prijava o ozbiljnim nuspojavama, uključujući zatajenje bubrega i jetre, kompanija je navodno prikrivala podatke i nastavila agresivnu promociju. Virapen navodi kako je, čak i kada su ljudi umirali, Eli Lili odlučio da ne povuče lek, već da nastavi sa prodajom. Na kraju je Opren povučen, ali ne pre nego što je nekoliko desetina smrtnih slučajeva bilo povezano sa tim lekom.
Knjiga takođe istražuje marketing Prozaka, jednog od najšire propisivanih antidepresiva u istoriji. Virapen tvrdi da je ovaj lek prvobitno razvijen kao lek za mršavljenje, ali je prebrendiran kao antidepresiv kada su rukovodioci shvatili potencijal za veći profit. On tvrdi da je Eli Lili manipulisao kliničkim ispitivanjima, pisao studije u ime drugih i umanjivao nuspojave kako bi obezbedio uspeh leka. Virapen napominje kako je bio instruisan da nikada ne spominje negativne efekte Prozaka ili rizike povezane sa redovnom upotrebom.
Kriminalizacija hrišćanstva? Britanija uvodi zatvor za javnu molitvu i propovedanje – verske slobode pod znakom pitanja 🇬🇧 ✝️https://t.co/gIjcfM12DS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 5, 2025
Virapenova kritika ne odnosi se samo na pojedine lekove, već i na širu praksu same industrije. On tvrdi da farmaceutske kompanije više brinu o upravljanju simptomima nego o lečenju bolesti, jer hronične bolesti garantuju stalan prihod. Takođe, ukazuje na medicinifikaciju svakodnevnih iskustava, poput rebrendiranja stidljivosti u “socijalni anksiozni poremećaj” ili predmenstrualnog sindroma u “predmenstrualni disforni poremećaj”, kako bi se stvorilo novo tržište za lekove.
Istorijski kontekst Virapenovih tvrdnji naglašava njihovu relevantnost i danas. Farmaceutska industrija je dugo kritikovana zbog svog uticaja na regulatorne agencije, ulogu u opioidnoj epidemiji i svoje prakse određivanja cena. Virapenov uvid iznutra dodaje težinu ovim brigama, pružajući retki uvid u mehanizme koji pokreću korporativne odluke.
Međutim, Virapenov „Medicinski kult“ nije samo kritika; to je i poziv na akciju. On poziva čitaoce da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem, postavljajući pitanja o medicinskim savetima, istražujući tretmane i istražujući alternativu farmaceutskim proizvodima. Virapen se zalaže za veću transparentnost, strože regulative i odgovornost kompanija koje stavljaju profit ispred bezbednosti.
Virapen dodatno poziva pacijente da ne uzimaju sve što im doktori kažu zdravo za gotovo. Ako im lekari prepisuju nove lekove, savetuje ljude da ne zaziru od postavljanja pitanja o tome šta ti novi i potencijalno eksperimentalni lekovi zapravo jesu, i da rade sopstvena istraživanja.
Kako farmaceutska industrija i dalje igra centralnu ulogu u globalnom zdravlju, Virapenova otkrića i upozorenja služe kao oštar podsetnik na potrebu za budnošću.
Za one koji žele da razumeju unutrašnje funkcionisanje velikih farmaceutskih kompanija, „Medicinski kult“ pruža provokativnu i uznemirujuću perspektivu – onu koja izaziva čitaoce da preispitaju svoja uverenja i zahtevaju odgovornost od industrije koja ima ogromnu moć nad njihovim zdravljem.
