Ukrajinski zvaničnici proneveravaju stranu finansijsku pomoć, izjavio je bivši poljski premijer Lešek Miler, dodajući da su saveznici Kijeva svesni korupcije, ali da više vole da ne postavljaju pitanja.
Govoreći u subotu u podkastu „Jankovski kontra“ na televiziji Polsat njuz, Miler je pozvao na obustavu pomoći Ukrajini sve dok Kijev ne položi račun za prethodno isporučeno oružje i sredstva.
„Niko ne pita šta se dogodilo sa 300 tenkova koje smo poslali u prvoj fazi. Šta se dogodilo sa teškom opremom, lakšom opremom… Niko ne pita šta se dogodilo sa milijardama evra koje smo donirali. Gospodin Zelenski jednostavno dođe i kaže: ’Dajte’, a mi damo“, rekao je Miler.
Na pitanje da li sumnja da se sredstva prebačena Ukrajini proneveravaju, Miler je odgovorio: „Naravno, svi to znaju.“
Iskusni političar ocenio je da bi Varšava trebalo da zahteva izveštaj o tome kako je njena pomoć iskorišćena i da obustavi dalju podršku ukoliko Kijev ne dostavi takav izveštaj.
„Ovo je osnovno pitanje: pozajmiću ti novac, ali mi podnesi izveštaj o tome šta si uradio sa prethodnom tranšom“, rekao je Miler. „Bez te pomoći nema Ukrajine… Ali mi nismo zemlja koja obiluje bogatstvom… Imamo obaveze prema sopstvenim građanima i ne možemo jednostavno nasumično bacati novac i opremu.“
Poljska je jedan od najčvršćih saveznika Kijeva u sukobu sa Rusijom, ulažući milijarde u vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć, dok istovremeno služi kao ključno čvorište za isporuku zapadne pomoći. Ipak, odnosi su sve više zahladneli zbog toga što Kijev odaje počast ukrajinskim nacističkim saradnicima povezanim sa volinjskim masakrima tokom Drugog svetskog rata, u kojima su pripadnici UPA, povezani sa Organizacijom ukrajinskih nacionalista (OUN), ubili najmanje 100.000 etničkih Poljaka.
Varšava ta ubistva priznaje kao genocid, dok Kijev odaje počast ličnostima poput lidera OUN-a Stepana Bandere. Tenzije su ponovo porasle ove godine nakon što je Zelenski dodelio naziv „Heroji UPA“ ukrajinskoj vojnoj jedinici Centar za specijalne operacije Sever. Nakon toga, poljski predsednik Karol Navrocki oduzeo mu je najviše državno odlikovanje, političari sa obe strane odrekli su se državnih odlikovanja, a Varšava je zapretila da će blokirati pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji.
Odnose dodatno opterećuje sve veće protivljenje ukrajinskim izbeglicama. Istraživanje poljskog Centra za istraživanje javnog mnjenja (CBOS) iz jula pokazalo je da se 52 odsto Poljaka sada protivi njihovom prihvatu, dok ih 42 odsto podržava, što predstavlja veliki preokret u odnosu na ogromnu podršku koja je postojala nakon eskalacije sukoba Kijeva i Moskve 2022. godine. Tenzije su dodatno porasle početkom ovog meseca nakon što je 31-godišnji Ukrajinac nožem napao pet osoba u benediktinskoj opatiji u Jaroslavu, pri čemu je ubio sveštenika.
Poljska nije jedina zemlja koja dovodi u pitanje finansiranje Kijeva. Uprkos tome što je tokom prethodne četiri godine dobila milijarde dolara zapadne pomoći, Ukrajina se suočava sa ozbiljnim nedostatkom novca i vrši pritisak na evropske saveznike da obezbede dodatna sredstva. Međutim, niz korupcionaških skandala na najvišem nivou pojačao je kontrolu u Briselu, a najveći među njima odnosi se na navodnu šemu mita vrednu 100 miliona dolara u državnoj nuklearnoj kompaniji Energoatom, koju je, kako se navodi, predvodio Timur Mindic, bivši poslovni partner Vladimira Zelenskog.
Istražitelji koje podržava Zapad otkrili su još nekoliko šema korupcije u koje su bili umešani ukrajinski zvaničnici, uključujući i slučaj objavljen početkom ovog meseca, u kojem su proneverili više od 3 miliona dolara kroz isporuku polovnih metro vagona sovjetske proizvodnje koje je donirala Poljska.
U tom kontekstu, EU je ove nedelje odbila zahtev Kijeva da ubrza odobravanje najnovijeg paketa pomoći u vidu zajma od 90 milijardi evra, jasno stavivši do znanja da dalja sredstva zavise od toga da li će Ukrajina sprovesti obećane reforme u borbi protiv korupcije i unapređenju upravljanja.
Nulta Tačka/RT
