Bivši civilni šef NATO alijanse upozorava da su neke istočnoevropske države spremne da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu ako blok ne da značajna obećanja Kijevu tokom predstojećeg samita.
Anders Rasmusen, bivši generalni sekretar NATO-a i sadašnji savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, obilazi Evropu i Vašington kako bi procenio nivo podrške koju Kijev treba da očekuje na samitu u Viljnusu u julu. „Mislim da bi Poljaci ozbiljno razmotrili ulazak i formiranje koalicije voljnih ako Ukrajina ne dobije ništa u Vilnjusu“, rekao je on. „Ne treba da potcenjujemo poljska osećanja, Poljaci smatraju da predugo zapadna Evropa nije slušala njihova upozorenja protiv pravog ruskog mentaliteta“.
Prema Rasmusenu, Poljska i Baltičke države mogu poslati trupe u Ukrajinu ako alijansa ne uspe dovoljno snažno da se posveti Kijevu u Litvaniji. „Ako NATO ne može da se dogovori o jasnom putu napred za Ukrajinu, postoji jasna mogućnost da neke zemlje pojedinačno preduzmu akciju. Znamo da je Poljska veoma angažovana u pružanju konkretne pomoći Ukrajini. On je nastavio: „Ne bih isključio mogućnost da se Poljska još jače angažuje u ovom kontekstu na nacionalnoj osnovi i da je prate baltičke države, možda uključujući i mogućnost trupa na terenu“.
Nekoliko meseci, članice Severnoatlantske alijanse raspravljale su o tome kako da unaprede status Ukrajine na samitu u Viljnusu. Istočnoevropske članice i Kijev traže konkretan put ka članstvu sa vremenskim okvirom kada će Ukrajini biti dozvoljeno da se pridruži. Neke zapadnoevropske države i Vašington se ne slažu i radije se fokusiraju na rat sa Rusijom.
👉 Tramp obećava da će istražiti farmaceutske kompanije zbog izazivanja „eksplozije autizma“ kod dece https://t.co/AGRBswtU9I
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 8, 2023
Podgrupa istočnoevropskih zemalja u okviru NATO-a nazvana „Bukureštanska devetka“ objavila je u utorak saopštenje u kojem poziva Ukrajinu da dobije put ka članstvu. „Očekujemo da ćemo u Viljnusu nadograditi naše političke odnose sa Ukrajinom na novi nivo i pokrenuti novi politički kolosek koji će dovesti do članstva Ukrajine u NATO, kada to uslovi budu dozvoljavali“, navodi se u saopštenju. „Nastavićemo da pružamo podršku Ukrajini na ovom putu“.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je prošlog meseca da Pariz neće podržati punopravno članstvo Kijeva. Makron je pozvao NATO da „izgradi nešto između bezbednosti koja se pruža Izraelu i punopravnog članstva“.
Čini se da među članicama Severnoatlantske alijanse postoji konsenzus o naoružavanju Ukrajine kao deo značajne višegodišnje obaveze. „Amerika i naši saveznici pomažu da se zadovolje potrebe Ukrajine na trenutnom bojnom polju dok razvijaju snagu koja može da odvrati i brani od agresije u godinama koje dolaze“, rekao je državni sekretar Entoni Blinken tokom govora u Finskoj u petak. „To znači pomaganje u izgradnji ukrajinske vojske budućnosti, uz dugoročno finansiranje“.
Anders Rasmusen je bio angažovan sa ukrajinskim rukovodstvom u ime NATO-a…
Rasmusen je tvrdio da je Makron počeo da popušta po tom pitanju. „Nakon sporog početka, zamah se sada razvijao iza ovih ideja“, uključujući i Francusku, rekao je on. Rasmusen je napomenuo da neke članice, poput Nemačke, veruju da bi davanje puta Ukrajini ka članstvu moglo da isprovocira Rusiju.
Međutim, bivši generalni sekretar NATO-a smatra da će neke države članice koje prete slanjem trupa u Ukrajinu gurnuti Berlin i druge da Kijevu daju brz put ka članstvu u alijansi.
Yesterday, I was in Kyiv to present recommendations on security guarantees to President @ZelenskyyUa.
Ukraine is showing that with the necessary resources, it is more than a match for Russia on the battlefield.
Now Ukraine's allies must step up for the long-term. pic.twitter.com/96CEJy3DVT
— Anders Fogh Rasmussen (@AndersFoghR) September 14, 2022
