Nemački automobilski gigant BMW planira da do kraja 2027. godine smanji broj zaposlenih za oko 8.000 radnih mesta širom sveta, prema navodima više medija, uključujući Rojters i Blumberg. Posebno bi mogli da budu pogođeni nemački radnici, jer se proizvođač suočava sa visokim troškovima proizvodnje u Evropi, kao i velikim padom prodaje u Kini, navode izvori.
Kompanija je ponudila otpremnine zaposlenima u sektorima istraživanja, razvoja, planiranja i drugim korporativnim odeljenjima, kao deo plana za smanjenje broja radnika. Radnici u fabrikama neće imati pravo na ovaj program, objavio je Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.
Izvori navode da se očekuje da izvršni direktor BMW-a Milan Nedeljković ove nedelje na sastanku sa zaposlenima najavi program dobrovoljnog smanjenja broja radnika. Program bi trebalo da počne u oktobru i traje do 2027. godine. Prema navodima medija, kompanija planira da smanji oko 5 odsto ukupne radne snage.
BMW je krajem 2025. godine u Nemačkoj zapošljavao 87.436 ljudi, što predstavlja više od polovine ukupnog broja zaposlenih širom sveta. Kompanija je već postepeno smanjivala broj radnika, uz pad od oko 2,3 odsto u odnosu na 2024. godinu, navodi Blumberg.
Vest dolazi samo dan nakon što je drugi nemački proizvođač automobila, Porše, objavio planove za ukidanje dodatnih 5.000 radnih mesta do 2035. godine, čime bi ukupan broj planiranih smanjenja dostigao oko 9.400 pozicija. Njegova matična kompanija Folksvagen razmatra ukidanje do 100.000 radnih mesta zbog dugotrajne industrijske krize izazvane visokim cenama energije.
Savez nemačke industrije (BDI) upozorio je prošle nedelje da nemački industrijski sektor gubi 15.000 radnih mesta mesečno, opisujući situaciju kao „kritičnu“.
Nekada industrijska sila Evrope, Nemačka se već godinama suočava sa gotovo nikakvim privrednim rastom. Privreda se smanjila i 2023. i 2024. godine, što predstavlja prvi uzastopni godišnji pad u više od dve decenije, dok se za ovu godinu prognozira rast od svega 0,5 odsto. Prema zvaničnim podacima, broj stečajeva kompanija porastao je za više od 22 odsto u obe godine.
Zvaničnici i predstavnici privrede krizu su više puta povezivali sa visokim cenama energije koje su usledile nakon odluke Berlina da napusti jeftin uvoz ruskog gasa i nafte. Nemački kancelar Fridrih Merc priznao je ranije ovog meseca da je „tekuća energetska kriza Nemačke posledica nedostatka ruskog gasa“.
Pre nego što je Nemačka odlučila da se pridruži sankcijama Evropske unije i praktično sama sebi uvede embargo na ruske energente, Rusija je obezbeđivala 55 odsto nemačkog uvoza prirodnog gasa.
Prošle nedelje list Berliner cajtung objavio je da Nemačka sada plaća pet puta više za uvezeni gas nego pre nego što je odustala od dugoročnih ugovora o snabdevanju sa Rusijom.
Nulta Tačka/RT
