Bogati zeleni aktivisti dobijaju novac i od naftnih kompanija

Ekološka udruženja dobijaju veoma velikodušne donacije i od naftnih kompanija kao što su “Eksonmobil”, “Šel” ili “Britiš petroleum”, koje se danas zalažu za “čistu budućnost bez ugljenika”

“Zeleni” aktivisti u SAD veoma su izdašno finansirani, ali se i dalje predstavljaju kao odvažni autsajderi, piše sajt “Ameriken konzervativ”.

Samo u 2020. godini, skoro 200 neprofitnih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine prikupilo je 3,2 milijarde dolara donacija od bogatih kompanija i fondacija. Prema istraživanju američkog Centra za istraživanje kapitala (CRC), ova ogromna sredstva se koriste za podsticanje “radikalnog klimatskog zakonodavstva, finansiranje tužbi protiv industrije nafte i gasa, zatvaranje elektrana na ugalj i obuku novih aktivista.”

Inače, ova suma predstavlja povećanje od gotovo pola milijarde dolara u odnosu na 2019, kada su razna ekološka udruženja prijavila ukupan prihod od blizu 2,7 milijardi dolara.

“Zeleni” biznis

Takođe, ovih 200 organizacija predstavlja tek mali deo grupa koje se zalažu za politiku “Grin nju dila”. Prema istraživanju ovog centra, lista od 200 udruženja uključuje neprofitne organizacije fokusirane na klimu ili životnu sredinu, ali praktično sva ova udruženja, od “Centra za američki napredak”, do Međunarodne unije zaposlenih u uslugama (SEIU) ili organizacije “Planirano roditeljstvo”, podržavaju istu “zelenu” ideološku platformu.

To važi i za najveće finansijere eko-aktivizma. Tokom 2020. godine, sedam američkih kompanija doniralo je 1,8 milijardi dolara za “zelene ciljeve”.

Fondacija “Klimatvorks” 2020. isplatila je 68 miliona dolara univerzitetima koji finansiraju istraživanja o nafti, a plaćala je i raznim lobističkim grupama, poput “Saveta za odbranu prirodnih resursa.”

🔶 ILON MASK otvoreno optužio Apple: Prete da će ukloniti Tviter iz svoje prodavnice aplikacijahttps://t.co/RoFYPMgjL6

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 29, 2022

Većina ovih udruženja, tvrdi se u ovom istraživanju, u svakom izbornom ciklusu prilažu novac za izbor kandidata Demokratske stranke. “Liga glasača za očuvanje prirode” priložila je 15 miliona dolara Komitetu za nadpolitičku akciju (PAC) tokom 2019-20.

Među raznim ekološkim grupama, ističe se i “Klub Sijera”, koji je 2020. prikupio 255 miliona dolara. U “Klubu Sijera” tvrde da su tim sredstvima u prvoj polovini 2020. godine “pomogli gašenje raznih infrastrukturnih projekata `prljavog goriva`, kao što su cevovodi i izvozni terminali.”

Udruženje “Bijond koal” saopštilo je 2020. da je zatvorilo najmanje 335 elektrana na ugalj, koje odbacuju kao “zastarelu, zaostalu i prljavu tehnologiju 19. veka.” Jedan od ciljeva ovog udruženja je i zabrana frakinga, tehnolopškog procesa za dobijanje nafte i gasa.

Zatim, tu je “Fond za zaštitu životne sredine” (EDF), čiji bivši potpredsednik Majkl Regan trenutno vodi Agenciju za zaštitu životne sredine predsednika Džozefa Bajdena. Otkako je Bajden preuzeo dužnost, EDF je potrošio stotine hiljada dolara za lobiranje uglavnom kod demokratskih političara radi podrške agendi američke vlade “Bild bek beter” (Izgradimo bolje).

I naftne kompanije finansiraju “eko-aktivizam”

Kako zaključuje ovaj sajt, mnogi među ekološkim aktivistima pažljivo neguju predstavu o sebi kao odvažnim aktivistima, posvećenim spasavanju planete od zagađivača. Njima se, navodno, suprotstavljaju velike nafte kompanije. Ipak, to je veoma daleko od istine. Zapravo, istraživanja poput ovog pokazuju da “aktivizam protiv globalnog zagrevanja predstavlja jedan od najbolje finansiranih posebnih interesa u Americi.”

Praktično svaka velika fondacija, kao što je Fordova, Rokfelerova ili Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, finansira klimatski aktivizam. Oni dobijaju i veoma značajnu finansijsku podršku, tvrde iz ovog Centra, od naftnih kompanija kao što su “Eksonmobil”, “Šel” ili “Britiš petroleum”. Sve se one danas zalažu za “brzi prelazak na čiste energente” i “svetlu budućnost sa niskim sadržajem ugljenika”.

Da li velike kompanije zaista podržavaju politiku koja pokušava da ih uništi, pita se “Ameriken konzervativ”.

To ostaje nejasno. Mnoge kompanije se danas pozivaju na maglovite obaveze kao što su “održivost” ili “potreba za rešavanjem klimatske krize”, što bi mogao biti samo jeftin trik njihovih portparola da izbegnu “gnev profesionalnih eko-aktivista.”

Ono što je jasno jeste da “klimatska mašina u Vašingtonu Di-Si-ju ne može biti bolje finansirana” i da “odlučno uništava američku ekonomiju”.

Mario Zna Podcast #179 – Nikola Gladović – UŽIVO

Nulta Tačka/RT