Sve vesti Svet

Borba Amerike i Kine oko svetskih zaliha litijuma

Borba SAD-a i Kine oko svetskih zaliha litijuma

Kina gura tržište litijuma u ​​ćošak dok SAD postavljaju visoke ciljeve za usvajanje električnih vozila – šta bi moglo poći po zlu?

Sjedinjene Države su na dobrom putu da stvore krivu potražnje za litijumom koju može ispuniti samo Kina — ali samo ako Peking tako želi.

To je zato što Sjedinjene Države — zajedno sa Evropskom unijom — nastavljaju da donose zakone i promovišu zamenu automobila i kamiona na benzin i dizel električnim vozilima (EV).

Problem je u tome što Kina kupuje većinu svetskih rudnika litijuma i retkih zemnih elemenata (REE) od kojih EV – i energetske mreže – kritično zavise.

Predvidljivo, kako globalna potražnja za litijumom nastavlja da raste, Kina dobija sve veću tržišnu moć sa svakim kupljenim rudnikom litijuma — i kupuje rudnike litijuma širom sveta, od Južne Afrike i Australije do Kanade i Južne Amerike.

ŠTA JE OVO?! Rts na svom drugom kanalu emitovao film SLAVA SATANI i to u prajm tajmu

Najnovija kineska kupovina kanadske Neo Lithium Corporation kompanije Zijin Mining Group Company prošla je bez revizije nacionalne bezbednosti.

Kina je takođe bez velike konkurencije stekla brojne rudnike i rudarska prava u Čileu. Samo ta nacija obezbeđuje skoro 25 odsto svetskih zaliha litijuma i ima pristup većini svetskih rezervi litijuma.

Ali da li neko obraća pažnju?

Ako ne sada, uskoro će biti. Prema Benchmark Mineral Intelligence-u, „globalni deficiti u zalihama litijuma mogu … porasti više od 60 puta na 950.000 tona 2030. godine“.

Litijum: Nova nafta

Videli smo kako se ispostavlja ova vrsta zavisnosti od transportne energije. Tokom 1970-ih (i danas, nažalost), Sjedinjene Države su se našle kritično zavisne od inostranih zaliha nafte. Cene nafte su dramatično porasle kada su strani proizvođači nafte formirali Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEC) da kontrolišu tržište nafte manipulišući snabdevanjem kako bi podigli cene.

Cene transporta i hrane su porasle, a produktivnost je usporila, što je rezultiralo stagflacijom tog doba. Istu dinamiku vidimo danas, na veliku štetu američke ekonomije.

Sličan ishod mogao bi se brzo razviti u pogledu globalnog tržišta litijuma. U stvari, možda je to već realnost jer Kina nastavlja da dominira rudarstvom litijuma, lancima snabdevanja i proizvodnjom litijumskih baterija.

Trenutni deficit proizvodnje litijuma u ​​Sjedinjenim Državama u poređenju sa Kinom otvara oči.

Kina ima oko 8 odsto globalnih rezervi litijuma, dok Sjedinjene Države imaju samo 4 odsto. Ali kineska proizvodnja litijuma je 15 puta veća od proizvodnje u Sjedinjenim Državama, sa više od 80 odsto ukupne proizvodnje baterijskih ćelija u svetu.

Štaviše, Kina nadmašuje Sjedinjene Države na tržištu litijuma na svakom koraku, kontrolišući i lance snabdevanja litijumom i proizvodnju baterija tako što prikuplja velike izvore litijuma u Australiji – glavnom dobavljaču resursa za Kinu – i Južnoj Americi.

Peking želi da bude u biznisu ‘Poricanja litijuma’

Jedan od ključnih faktora koji mnogi stručnjaci ne uzimaju u obzir jeste da, za razliku od kapitalističkih zapadnih kompanija, kineski ekonomski planovi nisu zasnovani na profitnim maržama ili zarađivanju novca. Dakle, kvartalni profit i brige o životnoj sredini zapravo nisu deo donošenja odluka u Pekingu. Ispunjavanje ciljeva udela na tržištu i ispunjavanje mandata Komunističke partije Kine (KPK) za tranziciju električnih vozila su važniji.

Upravo zbog toga kineske firme imaju prednost. Nisu osetljivi na cenu. To će biti veliki faktor u budućnosti, sada kada se čini da su dani pada cena litijuma prošli.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa da će do 2040. godine potražnja za litijumom porasti 42 puta u odnosu na nivoe iz 2020. godine. Kao i na tržištima nafte, kako potražnja na globalnom tržištu nastavlja da raste, Kina dobija više moći da odredi cene litijuma. Peking bi mogao — i sasvim sigurno će — podići cene svojim globalnim kupcima.

Ali to je najmanji problem sa tržištem litijuma kojim dominira Kina. Mnogo gori ishod bi bio da Kina jednostavno odluči da ne prodaje nikakav litijum Sjedinjenim Državama ili Evropi.

Razmotrite, na primer, cilj Pekinga „Made in China 2025“ da Kinu učini tehnološkim i proizvodnim centrom sveta. To zahteva globalnu tržišnu i tehnološku dominaciju. Kontrola lanaca snabdevanja i proizvodnje litijuma i REE deo je te strategije.

Uskraćivanje litijuma američkim proizvođačima električnih vozila uveliko bi doprinelo prestanku poslovanja američkih proizvođača električnih vozila.

Mogu li SAD reagovati dovoljno brzo?

Dobra vest je da američka politika sada promoviše ulaganja u fabrike za proizvodnju litijuma u ​​SAD. Tesla i LG Energy su među onim kompanijama koje grade nove fabrike u Sjedinjenim Državama kako bi zadovoljile potražnju.

U 2021. godini, Bajdenova administracija je pokrenula svoj Nacionalni plan za litijumske baterije. Politika ima za cilj da promoviše komercijalna ulaganja u tehnologiju rudarskih baterija, proizvodnju i reciklažu kako bi se uspostavio domaći lanac snabdevanja.

Ali da li će to biti dovoljna investicija?

Hoće li uskoro doći?

Teško je znati.

U međuvremenu, Sjedinjene Države nastavljaju da se bore za dovoljan pristup litijumu, što je ključno za njihovu industriju električnih vozila i druge tehnologije kao što su mobilni telefoni i sistemi za navođenje.

Predvidljivo, možete očekivati da će litijumske tenzije između Sjedinjenih Država i Kine ostati visoke.

Nulta Tačka/TheEpochTimes