Na 47. zasedanju Komiteta za informisanje Ujedinjenih nacija, koje traje do 9. maja, delegati su održali vatrene govore protiv širenja lažnih informacija na internetu. Ipak, iza zvanične borbe protiv dezinformacija, sve glasnije se čuje zabrinutost da se upravo ta borba koristi kao paravan za cenzuru i kontrolu nad slobodom govora.
Izraelska delegacija poručila je da se borba protiv dezinformacija ne može posmatrati samo kao tehnički izazov, već kao moralna obaveza. Njihova izjava naišla je na široku podršku država koje su se saglasile sa UNESCO principima za upravljanje digitalnim platformama, smernicama koje, barem formalno, imaju cilj da ograniče digitalne laži i govor mržnje.
Zabranjena istina: Čovek koji je srušio zapadnu propagandu | Aron Palasios | Mario Zna, 327.
Međutim, pitanje koje je visilo u vazduhu bilo je: Ko odlučuje šta je istina? Ko sprovodi ta pravila? I kakve zaštite postoje od zloupotrebe?
Nemačka je upozorila na to da su mirovne misije sve češće mete kampanja dezinformacija, posebno u nestabilnim regionima. Ali između redova se provlačila ključna opasnost: granica između legitimne kritike i dezinformacije postaje sve nejasnija — što otvara vrata za ućutkivanje neprijatnih istina.
Geopolitičke tenzije izbile su kada je Ukrajina optužila Rusiju za brutalnu kampanju protiv novinara, navodeći da je od početka rata ubijeno više od 100 novinara, uključujući i Viktoriju Roščinu.
Rusija je uzvratila optužbama da su njeni novinari izloženi represiji u inostranstvu i da ukrajinske vlasti muče i progone novinare koji se ne slažu sa zvaničnim narativom. Posebno su osudili postojanje sajta „Mirotvorac“, koji objavljuje lične podatke ljudi označenih kao neprijatelji Ukrajine. Ruski delegat optužio je međunarodnu zajednicu za „gromoglasno ćutanje“.
Egzistencijalna pretnja od ‘egzistencijalnih pretnji’: Kako nas strah pretvara u podanikehttps://t.co/zsgbQ8ZaTN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 29, 2025
Velika Britanija je uzvratila optužujući Moskvu da vodi mrežu „Doppleganger“ putem agencije Social Design Agency, kako bi širila antiukrajinsku propagandu po Evropi. Takođe su optužili Rusiju da koristi Savet bezbednosti UN za širenje laži.
Ali pozivi da se „osude i sankcionišu“ društvene mreže samo su još jednom vratili raspravu na početak: pokušaji da se suzbije dezinformacija sve češće se prepliću sa naporima da se uguše narativi koji ne odgovaraju određenim političkim interesima.
Kina je pozvala UN da osiguraju „tačne, neutralne i kredibilne“ informacije, ali ostaje pitanje — ko određuje šta je „neutralno“ i „kredibilno“ u svetu u kome svaka istina ima svoju verziju?
Iranski delegat direktno je prozvala Sjedinjene Američke Države zbog, kako je rekla, selektivne borbe za slobodu govora. Podsetila je na suzbijanje domaćih protesta u SAD i optužila Vašington za podržavanje kršenja ljudskih prava širom sveta. „SAD nisu u poziciji da se predstavljaju kao branilac ljudskih prava“, izjavila je, pozivajući na poštovanje različitih mišljenja umesto njihovog gušenja.
Nulta Tačka/InfoWars
