Borbene linije se formiraju dok se populistički revolt širi Zapadom
Po celom svetu seljaci postaju nezadovoljni i besni na vlasti. To je poruka koju birači šalju jasno i glasno. Od Argentine, Brazila i Indije do Sjedinjenih Država, Italije, Švedske, Holandije i šire, politički nekorektni populistički lideri i političke stranke rastu na biralištima. U mnogim slučajevima, oni postaju dominantna politička snaga kako raste svest o „Velikom resetovanju“ i drugim totalitarnim šemama elitista velikog biznisa i velike vlade.
Potrošači se takođe bune protiv Zeitgeist-a. Razmislite samo o moćnim porukama koje se šalju „probuđenim“ kompanijama kao što su Target, Bud Light, Disney i BlackRock, između ostalih, u obliku bojkota, povlačenja investicija i još mnogo toga. Ukratko, ljudi širom sveta su bolesni i umorni od toga da im se antisocijalne ideje guraju u grlo. I izgleda da će se trendovi ubrzati u godinama koje su pred nama.
Znaci su bili očigledni već 2016. — barem onima koji obraćaju pažnju. Počelo je u leto u Britaniji kada su birači, uprkos čitavoj političkoj i medijskoj klasi, glasali za otcepljenje od sve agresivnije superdržave poznate kao Evropska unija. Posle decenija zlostavljanja od strane birokrata EU i nekontrolisane imigracije, biračima je bilo dosta i rekli su to, rizikujući propast i sumor koji su predvideli osramoćeni premijer Dejvid Kameron i drugi.
Zatim je red došao na Amerikance. Uprkos tome što je više od 90 odsto medijskih vesti bilo negativno i bez presedana protivljenje republikanskog establišmenta i demokrata, Donald Tramp je krenuo ka masovnoj pobedi koja je do temelja potresla elitiste u štampi i vladi. Tramp se kandidovao na otvoreno populističkoj platformi, obećavajući da će vratiti moć ljudima i slomiti Duboku državu koja je generacijama pljuvala po Amerikancima. I pobedio je.
Establišment je uzvratio, naravno. Jedan od ključnih razloga zašto je Duboka država verovala da gubi narativni rat bio je proliferacija konkurentskih pogleda na mreži. I tako će cenzura i nameštanje algoritama brzo postati sledeće glavno oruđe u ratu establišmenta protiv javnog ustanka koji se širio poput požara sa obe strane Atlantika.
Nijedan glas nije bio istaknutiji od Aleksa Džonsa i njegove medijske imperije Infovors. Da biste stekli osećaj njegovog uticaja, uzmite u obzir da kada je zabranjen 2018., godinu dana nakon što je Tramp preuzeo dužnost, pored miliona koji su slušali preko njegovog nacionalnog radio programa ili njegovih miliona pratilaca na platformama društvenih medija, Džons je imao 2,5 miliona pretplatnika samo na Jutjubu.
Iz perspektive, to je bilo oko milion više od Foks njuza, vodeće kablovske informativne stanice, i skoro 2 miliona više od starih mreža CBS News ili NBC News koje su do sada privukle. Vašington post je imao manje od 400.000 pretplatnika nedelju dana nakon što je počela čistka Džonsa, dok je Njujork tajms imao manje od 1,5 miliona. Džonsovo izveštavanje o izborima često je dobijalo više pregleda na mreži nego svi stari mediji – zajedno! I tako ga je jednog dana svaka velika onlajn platforma zabranila.
Ali cenzurisanje Džonsa — a kasnije i samog Trampa — ne bi zaustavilo cunami buđenja koji je zahvatio Sjedinjene Države i zapadni svet. Kao što sadašnji događaji jasno pokazuju, ta zapanjujuća pobuna protiv elitističkog plana za čovečanstvo jača iz minuta u minut. U stvari, skoro svaka verodostojna anketa pokazuje da bi Donald Tramp slomio svakog kandidata republikanaca i demokrata na izborima 2024, uprkos beskrajnom nizu politički motivisanih optužbi za krivična dela.
Ovo buđenje teško da je ograničeno na Sjedinjene Države. Ono što sledi je pregled nekih od glavnih dešavanja u populističkom talasu koji je zahvatio svet — posebno u Latinskoj Americi i Evropi, nacijama koje su se istorijski smatrale delom Zapada, takođe poznatim kao „slobodni svet“ ili hrišćanski svet u ranijim generacijama.
Posle skoro jednog veka socijalizma, velike vlade, korupcije i globalizma, narod Argentine je krajem prošle godine odlučio da im je dosta. U jednoj od najneverovatnijih pobeda političkog autsajdera u poslednje vreme, Argentina je velikom većinom glasala za populistu Havijera Mileija. Ovaj libertarijanac koji šokira, raščupane kose, obećao je da će smanjiti naduvanu vladu svoje nacije na pravu veličinu – i to brzo. Ignorišući svoje pretpostavljene nadređene u medijima i politici, uz pomoć ručno prebrojanih papirnih listića, narod Argentine pokrenuo je politički zemljotres.
♻️ Nova studija razotkriva globalnu zaveru! CO2 ne izaziva “Klimatske promene” https://t.co/1SHvYUyk49
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 9, 2024
Već prvog dana na funkciji, Milei je ispunio svoje potpisano obećanje „AFUERA” da će smanjiti broj vladinih ministarstava. Koristeći izvršnu naredbu, eliminisao je više od polovine svih vladinih ministarstava. Među onima koji su na udaru su bili: ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije, kulture, životne sredine, društvenog razvoja i još mnogo toga. Sledeće, Milei je planirao enormno smanjenje poreza i potrošnje.
Milei nije bio prvi latinoamerički populista koji je prkosio moćnoj krajnje levičarskoj zaveri koja dominira regionalnom politikom i pobedio. U 2018. godini, bivši vojnik i tvrdokorni konzervativac Žair Bolsonaro krstario je do pobede u Brazilu obećavajući da će zaustaviti marksističko preuzimanje njegove zemlje, proširiti ličnu slobodu i vratiti se hrišćanskim vrednostima koje su uvek bile u osnovi zapadne civilizacije. Dok su Bolsonarovi neprijatelji uspeli da ukradu izbore 2022. i insceniraju repliku „napada“ od 6. januara kako bi srušili njegove pristalice, svaki pošteni analitičar razume da pokret koji Bolsonaro vodi ne može se ugasiti.
Godinu dana nakon Bolsonarove pobede u Brazilu, konzervativni populista Najib Bukele odneo je ubedljivu pobedu u Salvadoru. Odmah je počeo da radi na čišćenju korupcije i kriminala koji muče njegovu naciju generacijama. Analitičari očekuju da će ga birači nagraditi još jednom velikom pobedom na izborima 2024. u cilju nastavka politike koja ga je učinila tako popularnim.
Čak i pre bilo koje od tih pobeda, populista Rodrigo Duterte odneo je poraznu pobedu na Filipinima na netradicionalnoj platformi. Od rušenja Ujedinjenih nacija i globalizma do preuzimanja ukorenjenog političkog establišmenta i prenošenja moći kroz federalni sistem vlasti, Duterte je zaista uzdrmao politiku nacije. Iako nije mogao da se ponovo kandiduje 2022. zbog novog saveznog Ustava koji je vlast preneo regionalnim i lokalnim vlastima, popularni lider je završio svoj mandat sa šokantnim rejtingom od 81 odsto.
Evropa takođe doživljava talas populizma i konzervativnih kandidata bez presedana posvećenih pobedi nad globalizmom, i masovnih migracija, socijalnog inženjeringa, „zelenih“ šema i drugih politika kojima se bave elitisti u velikom biznisu i velikoj vladi. Na evropskom nivou, sve više partija koje se protive čak i postojanju EU biva izabrano u uglavnom impotentni evropski „parlament“, signalizirajući rastuće nezadovoljstvo čitavim globalističkim projektom. Ali na nacionalnom nivou, trendovi su još jasniji, a mađarski antiglobalista Viktor Orban je samo vrh ledenog brega.
Nedavno, populistički vatreni Gert Vilders iz Holandije i njegova Partija za slobodu (PVV) zadali su težak udarac establišmentu. Na poslednjim parlamentarnim izborima, PVV je osvojila više mesta od bilo koje druge stranke, odmah nakon što je partija farmera pobedila na prethodnim izborima za gornji dom parlamenta obećavši da će zaustaviti rat protiv poljoprivrednika.
Pobednički PVV, dugo na rubu, išao je na svojoj tradicionalnoj platformi zaustavljanja masovnih migracija, otpora islamizaciji, davanja biračima izbora da izađu iz EU i odbranih hrišćanskih vrednosti. Birači su odlučili da im se dopada ono što su čuli. Dok se ovo piše, Vilders je na ivici da postane sledeći premijer, nešto što je establišment smatrao nezamislivim pre samo nekoliko godina. A ankete pokazuju da je sada još popularniji nego kada je pobedio na izborima pre samo nekoliko meseci.
Slično klizište protiv establišmenta i populističkih snaga dogodilo se na oktobarskim izborima u Švajcarskoj. Švajcarska narodna partija, koja podržava oružje i preokreće masovnu migraciju uz očuvanje individualne slobode i nezavisnosti Švajcarske od globalističkih institucija kao što je EU, dominirala je u anketama sa skoro 30 odsto glasova. Sledeći najbliži kandidat bila je levičarska partija koja je osvojila 18 odsto glasova.
Na krajnjem severu Evrope, švedska politika – kojom su dugo dominirali levica i krajnja levica – doživela je neverovatan porast podrške populističkim snagama protiv establišmenta. Švedske demokrate „Prvo Švedska“, koje su sada konačno deo koalicione vlade sa drugim „konzervativnim“ strankama nakon mnogo godina mejnstrim ostrakizma, daleko su najpopularniji članovi koalicije među biračima. I odlučni su da preokrenu masovnu migraciju, počnu rat protiv osvajanja moći EU i još mnogo toga.
Italija je takođe videla kako populističke snage preuzimaju vlast. U italijanskim izbornim rezultatima koji su šokirali svet, populistička vatrena Đorđa Meloni sa strankom „Braća Italije“ postala je premijer na platformi povlačenja imigracije, podržavanja porodice i tradicionalnih hrišćanskih vrednosti i zaustavljanja širenja „buđenja“(woke ideologije) i LGBT ekstremizma. Takođe je jasno i direktno govorila protiv globalističke pretnje nacijama i hrišćanskoj civilizaciji. Ali ono što radi nakon izbora izgleda kao da je izneverila birače.
„Vidite, politička korektnost je udarni talas, kultura poništavanja koja pokušava da uznemiri i ukloni svaku lepu, časnu i ljudsku stvar koju je naša civilizacija razvila“, napisala je u svojoj autobiografiji. „To je nihilistički vetar neviđene ružnoće koji pokušava da homogenizuje sve u ime jednog sveta. Ukratko, politička korektnost – Jevanđelje koje želi da nametne elita bez državljanstva i korena – najveća je pretnja temeljnoj vrednosti identiteta.
Čak i Nemačka, koja se dugo plašila potčinjavanja globalizmu i levičarskom ekstremizmu zbog svoje nacističke istorije, polako razbija establišment svoje politike. Na oktobarskim državnim izborima, antiestablišmentska, pro-nemačka „Alternativa za Nemačku“ (AfD) savladala je „mejnstrim“ establišmentske stranke u onome što se smatralo znakom katastrofe koja se nazirala za vladajuću koaliciju koja je uvezla milione islamskih migranata, raskomadala energetsku infrastrukturu nacije, prodala njen suverenitet i pogazila osnovne slobode Nemaca.
Ozloglašeni nepošteni lažni mediji su sve ove populističke pobede prikazali kao deo zlokobne „krajnje desničarske ekstremističke“ pretnje „demokratiji“. Ali čak i dve sekunde razmišljanja o ovome otkriće prevaru. Pozivajući se na malu vladu, stranke za slobodu i protiv establišmenta kao „krajnju desnicu“, cilj je navesti birače da misle na Adolfa Hitlera – krajnje levičarskog lidera nemačke Nacionalsocijalističke (nacističke) partije. Naravno, glasovi i stranke koje su danas okarakterisane kao „krajnja desnica“ predstavljaju suštu suprotnost kontroli Hitlerove Velike vlade.
Ali birači prozrevaju i tu prevaru. Čak se i Nemci više ne terorišu da zaziru od stranaka za slobodu i mitinga za slobodu lažnom zloupotrebom govora. Podaci anketa pokazuju da je u Latinskoj Americi, Evropi i Sjedinjenim Državama pomak ka populizmu tek u ranoj fazi. Osim ako ustanova nije u stanju da sve sruši i spali, njeni dani mogu biti odbrojani. Sada, da bi zadržali zamah, populisti moraju da se čuvaju establišmentskih vukova u populističkoj ovčijoj koži.
Kako će se to sve odvijati u godinama koje su pred nama, ostaje da se vidi. Establišment ne namerava da se lako odrekne vlasti. Ali jedno je sigurno: politika će postati zanimljiva — i intenzivna — u narednim godinama. Dok birači čine sve što mogu da zaštite svoje slobode i civilizaciju od globalističkog establišmenta koji želi da ih uništi, bitka će se intenzivirati 2024. Držite se čvrsto, polećemo!
