BORELJ priča o ugroženim ljudskim pravima u Iranu i Kini ali ne o uništavanju osnovnih prava u EU
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je danas da je 2022. godine „svet postao gore mesto“ zbog kršenja ljudskih prava, sukoba i kriza u Ukrajini, Iranu, Etiopiji, Avganistanu, Mjanmaru, Kini i drugim mestima.
Borelj naravno izbegava da pomene ugrožavanje osnovnih ljudskih prava koja su činjena širom EU u jeku COVID tiranije.
Kako je napisao u svom globu Borelj tvrdi da je ove godine, 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, svet drugačije mesto zbog većih geopolitičkih podela, novih tehnologija koje se koriste za masovni nadzor i represiju i efekta klimatskih promena koje pokreću sukobe.
„Moramo da zapamtimo da ljudska prava i demokratija nisu vrednosti koje definišu Evropu već vrednosti koje definišu čovečanstvo. Takođe treba da zapamtimo da odbrana i promocija ljudskih prava i demokratije počinje kod kuće“, napisao je on.
Fauči tvrdi da “nema pojma” o čemu Ilon Mask priča pred puštanje FAUČIJEVIH FAJLOVA na Tviteruhttps://t.co/LtvQmdiYfv
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 7, 2023
Borelj je napisao da su ljudska prava u osnovi odnosa EU sa ostatkom sveta i da su ključni prioritet spoljne politike EU koja će agendom za ovu godinu uspostaviti novu Globalnu opservatoriju za borbu protiv nekažnjivosti sa budžetom od oko 20 miliona evra.
„Uspostavljamo opservatoriju sa ciljem da prikupimo informacije o genocidu, zločinima protiv čovečnosti i drugim teškim kršenjima ljudskih prava. Nudimo finansijsku podršku za zaštitu branitelja ljudskih prava od 30 miliona evra za naredne tri godine“, naveo je on u blogu.
Borelj je ocenio da EU mora više da radi u borbi protiv nekažnjivosti i obezbeđivanju odgovornosti kroz podršku Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) i rad na ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.
„Druge konkretne oblasti uključuju potrebu da se osigura da se digitalna transformacija i tehnologije nadzora ne koriste za ograničavanje ljudskih prava, da se nastavi rad sa državama koje su najviše pogođene klimatskim promenama i rad sa partnerima o pravu na razvoj i o borbi protiv rasne diskriminacije“, napisao je Borelj.
NultaTačka/Mediji
