Brazil će regulisati internet kako bi ciljao „lažne vesti“ i „govor mržnje“
Brazilski Vrhovni sud (TSE) planira da nametne nova pravila na društvenim platformama kako bi se pozabavio onim što kontroverzni predsednik suda i sudija Federalnog vrhovnog suda (STF) Aleksandar de Moraes naziva „ekstremno desničarskim populistima“.
Predlog će biti iznet pred Kongres zemlje, otkrio je De Moraes na poslovnoj konferenciji. On je precizirao da bi predlog trebalo da ponudi pravila za sprečavanje takvih „ekstremista“ da „posećuju“ sajtove društvenih medija.
On je takođe rekao publici koja je prisustvovala skupu koji je organizovala grupa Lide da će mere koje je usvojila komisija formirana u Višem sudu sada biti predstavljene Kongresu kako bi se osiguralo da odobri „mehanizme“ koji će regulisati društvene medije.
De Moraes se dalje osvrnuo na opasnost od „napadanja iznutra” na demokratiju i u tom kontekstu pozvao da se „instrumenti” koriste i na nacionalnom i na međunarodnom nivou kako bi se oni koji se smatraju počiniocima smatrali odgovornim.
Brazilski zvaničnik je takođe govorio o „međunarodnoj trgovini idejama protiv demokratije“ koju treba zaustaviti.
🔶 Svetski Ekonomski Forum doneo odluku: Ljudska bića više nisu suverena, možemo da im radimo šta poželimo https://t.co/ESMV3aTT7h
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 8, 2023
Činilo se da je De Moraes posebno zainteresovan za proširenje novih pravila sa domaćeg na međunarodno zakonodavstvo, sa ciljem da se odbrani od navodne sposobnosti društvenih medija da potkopa prilično ceo poredak sveta kakav poznajemo: demokratiju, vladavinu zakona, institucije.
Štaviše, on smatra da društvene mreže sada nisu tehnologija već medijske kompanije i da ih treba tretirati na isti način kao i njihove tradicionalne „parnjake“.
Ovim De Moraes želi da se uveri da su društveni mediji podjednako odgovorni za zloupotrebe koje se tiču „lažnih vesti i govora mržnje“ i obelodanjivanja, kao i tradicionalni mediji.
Njegovi komentari dolaze u pozadini brazilskih osporavanih predsedničkih izbora, nakon kojih su pristalice bivšeg predsednika Žaira Bolsonara – čiji je De Moraes žestoki politički neprijatelj – protestovale i pobunile se protiv nekoliko najviših nacionalnih institucija, uključujući Kongres i Federalni vrhovni sud.
Sablasno podseća na događaje posle još jednih osporavanih predsedničkih izbora – onih 2020. u SAD – negativna reakcija na ove proteste, koji su održani 8. januara, uključivala je i okrivljavanje društvenih medija kao „alata za širenje lažnih vesti i pozivanje na antidemokratska dela”.
Međutim, De Moraes i sud kojim on predsedava optuženi su za gaženje demokratije i kršenje ustavnih prava u vezi sa slobodom govora tokom izbornog ciklusa.
