Taker Karlson je izneo tvrdnju da je jedan od najviših savetnika Vladimira Putina navodno otkrio da ruska vlast „aktivno razmatra“ plan, uključujući nuklearni napad na Evropu kojim bi se u jednom potezu „eliminisale Velika Britanija i Nemačka“.
Taker Karlson je rekao da informacija dolazi direktno od jednog od Putinovih najbližih strateških umova.
Karlson se pozvao na nedavni intervju sa Sergejem Karaganovim, dugogodišnjim insajderom Kremlja, koji se često smatra glasnikom Putinovog stvarnog strateškog razmišljanja.
„U tom intervjuu on vrlo otvoreno kaže: da, ako se rat u Ukrajini nastavi ovim tempom još godinu ili dve, mi — očigledno govoreći u ime ruske države — eliminisaćemo Veliku Britaniju i Nemačku nuklearnim oružjem“, rekao je Karlson.
Nuklearna ranjivost Evrope
I Velika Britanija i Nemačka imaju više nuklearnih elektrana. Nuklearna detonacija u blizini tih objekata, ili čak snažan elektromagnetni impuls, mogla bi da izazove topljenje reaktora i višestruko poveća radioaktivno zagađenje daleko izvan zone prvobitne eksplozije.
Putin je nedavno ukazao da SAD i Rusija imaju sisteme ranog upozorenja za interkontinentalne balističke rakete, dok većina evropskih zemalja to nema.
Ipak, ta razlika može biti nebitna.
Savremene hipersonične rakete lansirane sa podmornica mogu pogoditi ciljeve za svega nekoliko minuta, čineći klasične sisteme upozorenja gotovo beskorisnim. Kako brzina projektila raste, vreme za reakciju se smanjuje, a prostor za grešku nestaje.
Nuklearna zamka bez izlaza
Čak i sami sistemi ranog upozorenja nose smrtonosan rizik.
Tokom poslednjih 50 godina i američki i ruski sistemi su više puta lažno registrovali nuklearni napad. U nekoliko slučajeva, samo prisebnost pojedinih oficira sprečila je slučajno uništenje sveta.
U eri hipersoničnog oružja, „odbrambeni“ odgovor mogao bi biti samo preventivan, što gotovo sigurno garantuje uzvratni udar.
Rezultat je scenario bez pobednika: reagovati i pokrenuti apokalipsu ili oklevati i rizikovati uništenje.
Nova ruska nuklearna doktrina
U novembru 2024. Moskva je zvanično izmenila svoju nuklearnu doktrinu, drastično snižavajući prag za upotrebu nuklearnog oružja.
Prema novim pravilima, Rusija sebi daje pravo da:
pokrene nuklearni udar kao odgovor na nenuklearni napad
gađa nenuklearne države ako koriste oružje koje im isporučuju nuklearne sile
napadne savezničke zemlje koje pomažu neprijatelju, uključujući članice NATO-a
Ovakav okvir direktno stavlja NATO i Sjedinjene Države u ruski nišan zbog podrške Ukrajini.
Istog dana kada je doktrina potpisana, Ukrajina je počela da koristi rakete dugog dometa isporučene iz SAD i od NATO-a, sposobne da nose nuklearne bojeve glave, iako su trenutno opremljene konvencionalnim punjenjem, za napade na rusku teritoriju.
Oružje sudnjeg dana ponovo u igri
Rusija je u međuvremenu obnovila testiranja nuklearno pogonjene rakete Burevestnik, oružja toliko razornog da su Sjedinjene Države od sličnog projekta odustale još pre nekoliko decenija.
Često opisana kao „oružje sudnjeg dana“, ova raketa je zamišljena da deluje i posle nuklearnog rata, šireći radioaktivno zagađenje na ogromnim razdaljinama.
Navodno su ruski testovi ostavili za sobom radioaktivnu kontaminaciju, pa čak i smrt nuklearnih stručnjaka.
SAD su pedesetih godina razvijale sličan projekat, poznat kao Projekat Pluton, nuklearno pogonjenu krstareću raketu čiji je cilj bio da ne ostavi preživele posle globalnog rata. Program je obustavljen zbog nemogućnosti kontrole njegove smrtonosnosti.
Tramp, testiranja i nuklearni kraj igre
U oktobru 2025. predsednik Donald Tramp objavio je da će Sjedinjene Države obnoviti testiranja nuklearnog oružja, prekidajući decenije uzdržanosti zasnovane na hladnoratovskim sporazumima.
Objava je stigla svega nekoliko sati pre Trampovog sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom.
Nedugo zatim, Rusija je nagovestila da bi i ona mogla da nastavi nuklearna testiranja.
Uprkos tome, Tramp je više puta govorio u prilog globalnoj denuklearizaciji, upozoravajući da su savremene termonuklearne bombe, isporučene hipersoničnim sistemima, fundamentalno drugačije i razornije od onih korišćenih u Drugom svetskom ratu.
Svet koji živi na pozajmljenom vremenu
Godine 1945. samo jedna država posedovala je nuklearno oružje, isporučivano sporim avionima.
Danas više zemalja, uključujući regionalne rivale poput Indije i Pakistana, ima sposobnost da uništi civilizaciju.
Čak i jedan akt nuklearnog terorizma mogao bi da pokrene fatalnu grešku u proceni, uverivši neku nuklearnu silu da je pod napadom i izazivajući nezaustavljivu lančanu reakciju.
Čovečanstvo je do sada izbeglo nuklearni rat.
Ali kako se istorija, tehnologija i verovatnoća sudaraju, taj rekord više ne pruža nikakvu garanciju.
