U intervjuu za Triggernometry, lord Tobi Jang, osnivač organizacije Unija za slobodu govora, govori o britanskom Zakonu o bezbednosti na internetu i njegovim opasnim posledicama po slobodu izražavanja.
Jang objašnjava da zakon potiče iz moralne panike u vezi sa izloženošću dece štetnom sadržaju na internetu, poput sajtova koji promovišu samopovređivanje i pornografiju. Zakon je inicijalno predložila vlada Tereze Mej, a kasnije dodatno proširio Boris Džonson.
Upozorenje! Ovo nije igra, moćnici žele novi rat na Balkanu | Kristofer Helali | Mario Zna EP. 350
Prema njegovim rečima, zakon je preširoko definisan i nateraće platforme da uklanjaju sadržaje iz straha od ogromnih novčanih kazni ili čak zatvorskih kazni za direktore. Rezultat toga je, kako kaže, cenzurisanje čak i potpuno bezopasnog materijala, kao što su govori/pisanje o bandama koje se bave seksualnim iskorišćavanjem ili istorijski blogovi – sve to pod izgovorom zaštite dece.
Jang upozorava da zakon nema jake mehanizme zaštite slobode govora, i da će efekat biti takav da će kompanije iz predostrožnosti previše cenzurisati sadržaj.
Posebno ističe zabrinutost zbog toga što nova laburistička vlada, pod ljudima poput Pitera Kajla, ne samo da neće ukinuti zakon, već planira da ga dodatno pooštri.
🌐 „Prenaseljenost“ planete je najveća nihilistička laž – pad nataliteta preti da uništi civilizaciju, upozorava Maskhttps://t.co/Lql4mt9WLR
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 8, 2025
Jang takođe skreće pažnju na šire pretnje slobodi izražavanja u Britaniji:
- Više od 30 ljudi dnevno biva uhapšeno zbog verbalnih ili onlajn prekršaja
- Zabeleženo je više od 250.000 tzv. “govornih incidenata koji nisu zločin”, često zbog objava koje se protive vladinim narativima o imigraciji ili rodnim pitanjima
- Rizik po anonimnost i enkripciju aplikacija kao što su WhatsApp
- Moguće oživljavanje zakona o blasfemiji kroz mere protiv “islamofobije”
- Novi radni propisi koji bi mogli zabraniti šalu na poslu ako se tumači kao uznemiravanje
Posebno ističe rad svoje organizacije u odbrani žena koje se kritički odnose prema rodnoj ideologiji, napominjući da je nakon pobede Laburista broj članova Unije značajno porastao – što govori o rastućem nezadovoljstvu građana.
Na kraju, Jang zaključuje da Britanija klizi ka autoritarnom modelu kontrole, gde se “bezbednost” koristi kao izgovor za gušenje slobode, a otvorena debata se sve više tretira kao pretnja.
