Аустралија, у поређењу са Европом, делује као нешто мање уздрмана — али ни приближно стабилна. Иако се понекад представља као последња тврђава „здравог система“, управо је током пандемије Ковида-19 показала колико брзо и лако може прибегнути крајње репресивним мерама — укључујући закључавања, драконске забране кретања и полицијски надзор над основним слободама.
Њена релативна политичка контрола данас више зависи од структурних механизама — попут обавезног гласања, чешћих избора и федералне поделе власти — него од неке дубоко укорењене демократске културе. У ствари, оно што можда највише обуздава домаће политичаре није унутрашња зрелост, већ поглед на Британију — као пример како једна уређена држава може саму себе разградити под теретом идеолошке хипнозе.
Политички и друштвени колапс: Упозорење за свет
Добро организована држава као Британија данас представља трагичан пример: естаблишмент заиста делује као да тежи самоубиству — задржан широким прихватањем имиграције и готово ритуалним поштовањем међународних људских права на сопствену штету. Протести испред Епинг хотела и правна пискарала показују само једну ствар — колико платформа правосудног система може више подстицати хистерију него створити решења.
Главно питање није више колико ће лабуристи поново бити способни да уразуме националне идеје, већ да ли ће, баш као и Конзервативци, савладати уметност политичког самоуништења.
Грађански сукоб: Није више табу тема
Грађански рат — као претња, али и као тема расправе — сада је део јавног дискурса. Академик Дејвид Бец предњачи у подизању дебате и указивању на дубље узроке распада: институције које су празне љуштуре, систем у ком политичка елита игнорише вољу народа. Интерес или страх не спречавају само растуће подозрење у оквиру Британије, већ и широм Европе.
Јунаци ове расправе су они који храбро говоре, попут Беца и других истраживача који му дају институционалну снагу, дозвољавајући јавну рефлексију озбиљних питања: од либералног самозалагања до намерне или несвршене деструкције.
Елита, подељено друштво и поделе као стратегија
Током владавине Тонија Блера, миграционa политика била је кулминација у селективну трансформацију друштва — са намерама које је својом исповешћу потврдио и некадашњи саветник Блера. То није била грешка, већ промишљена стратегија: јачање владајуће позиције делимичним поткопавањем колективног идентитета и замењивањем националног духа фрагментима лојалних група.
Стратегија се наставља као нова форма колонијалне власти — „управљање кроз поделе“ — којима су посвећени они који се представљају као „координатори различитости“, активисти, деколонизатори програма и заговорници глобалних права.
Сенке „прљавог рата“ и сценарији насилних сукоба
Сценарији тихих, а упорних сукоба, инспирисани историјом Латинске Америке, више нису научна фантазија. „Прљави рат“ подразумева непредвидиву, распршену репресију, циљано на неистомишљенике, уз гушење слободе говора и грађанских слобода.
Бојазност да се Британија неки дан не претвори у терен унутрашњих конфликата, иако делује невероватно, није нереална. Историја нас учи да корпоративне демократске традиције могу лако попустити пред инструментализацијом идеолошке патње.
🌎🇵🇸 УН: Најмање 21.000 деце у Гази остало са трајним инвалидитетом након израелских нападаhttps://t.co/fF7uHPfymt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 3, 2025
Балканизација или северноирска „улстерија“ — могући распад
Још реалистичнији сценарио од директног сукоба јесте распад по регионалним линијама — балканизација. Слично Северној Ирској: симболи, заставе, племенске поделe су већ у порасту. Јавно место преузимају симболи туђих идентитета, док се права већине негују као табу. Гушење већинског идентитета — кулминирано кризом заједничког државног система.
Констатација: Пукотине постоје — и оне нису мутне
Да ли је грађански рат близу? Можда не. Али државни систем је кристализован, а народна повезаност је слаба. Поверење у институције је драстично смањено — јачају алтернативни наднационални центри моћи који увлаче у кризу и даље.
Научници и аналитичари имају посао да мапирају оне тектонске пукотине испод површине – и упозоре пре него што криза постане остварива.
Британија је далеко од стабилне гранитне основе. Она је низ понављајућих пукотина. И то је добра кардиолошка дијагноза — али упозоравајућа за друге земље.
