Британска влада припрема законски оквир који би омогућио постављање камера у јавним просторима способних да анализирају покрете, понашање, емоције, одећу, возила, па чак и глас и шареницу ока грађана. Званично образложење је – спречавање криминала и самоубистава. У стварности, реч је о једном од најдрастичнијих ширења система надзора у модерној Европи.
Према писању британских медија, нова генерација надзорних камера не би се више задржавала само на препознавању лица, већ би анализирала говор тела и понашање људи у реалном времену. Као пример, влада наводи могућност да полиција добије аутоматско упозорење ако неко „нервозно корача“ на месту означеном као жариште самоубистава.
Камере би такође могле да идентификују:
- шта неко носи,
- које возило користи,
- боју одеће,
- глас,
- па чак и ирис ока.
Према предложеном моделу, полиција би добила шири приступ државним базама података како би снимке са улица могла директно да пореди са фотографијама из пасоша и личних докумената.
Већ у употреби – сада следи драстично проширење
У Енглеској и Велсу већ десет полицијских управа користи систем „живог препознавања лица“, који у реалном времену снима пролазнике и упоређује их са листама тражених лица. Нове мере, међутим, иду далеко даље од тога.
Почетком децембра влада је покренула јавну расправу о новом законском оквиру, која траје до 12. фебруара. Формално, грађани и организације могу да изнесу мишљење. Суштински, правни оквир за масовни биометријски надзор већ се припрема.
Министарка за криминал и полицију Сара Џоунс изјавила је да је „потребан јаснији правни оквир како би се технологије користиле на великом нивоу уз задржавање поверења јавности“.
Са друге стране, бивши министар Дејвид Дејвис упозорава:
„Омогућавање полицији приступа свим државним базама података значи постављање темеља за државу надзора – чак и ако се она формално тако не назове.“
Надзор на свим фронтовима
Нове камере само су део ширег система контроле који се убрзано гради у Великој Британији.
Закон о онлајн безбедности, који је ступио на снагу у јулу, уводи строга правила за садржај на интернету, укључујући „говор мржње“, „подстицање нетрпељивости“ и „штетан садржај“. Критичари упозоравају да су појмови намерно остављени нејасним, што отвара простор за масовну цензуру.
Влада гура и дигитални идентитет, који не би служио само за административне послове, већ и за куповину алкохола, запошљавање и свакодневне трансакције. Чак су и поједини чланови странке премијера Кира Стармера ове планове назвали „потпуном, дистопијском катастрофом“.
Камере за аутоматско кажњавање возача већ функционишу у Лондону. У зони „Congestion Charge„, возачи плаћају 15 фунти дневно, а регистарске таблице се аутоматски скенирају како би се казне наплатиле.
Од борбе против криминала до тоталне контроле
Оно што се званично представља као заштита безбедности све више добија обрисе друштва у којем се сваки покрет, свака реч, свака емоција могу надзирати, бележити и анализирати.
Стручњаци за људска права упозоравају да се Британија креће ка моделу у којем:
- нема стварне анонимности у јавном простору,
- дигитални траг постаје обавезан,
- а слобода изражавања све више зависи од алгоритама и државних регулатора.
Британија је дуго важила за колевку парламентарне демократије. Данас, уводи систем у којем камера не прати само лице – већ и емоцију.
Нулта Тачка/Медији
