Britanija zaustavlja planove o cenzuri „zakonitog, ali štetnog“ sadržaja pod pritiskom SAD-a

Vlada Velike Britanije obustavila je planove za implementaciju širokih ovlašćenja za moderaciju sadržaja na internetu, usled rastućih zabrinutosti da bi ponovno uvođenje kontrole govora moglo poremetiti osetljive trgovinske pregovore sa saveznicima predsednika Donalda Trampa.

Britanska vlada istraživala je mogućnost vraćanja ukinutog predloga „zakonitog, ali štetnog“ sadržaja, mere koja bi primorala online platforme da uklone sadržaj koji je „štetan“, ali nije nezakonit. Međutim, nakon unutrašnjeg protivljenja i pažljivog praćenja stava Vašingtona, ova ideja je tiho napuštena.

Originalni predlog, uveden pod konservativnim liderstvom 2022. godine, izazvao je značajan nesporazum, čak i unutar same stranke. Lider konzervativaca Kemi Bedenok, tada ministarka za poslovanje, odbacila je ovu ideju, upozoravajući da bi to moglo značiti „zakonodavstvo za povređena osećanja.“ Predlog je na kraju zamenjen alatima koji korisnicima pružaju više izbora u vezi sa materijalima sa kojima se susreću na internetu, umesto nametanja restriktivnih mera odozgo.

Prema izveštajima, nedavna odluka da se vlada distancira od ponovnog uvođenja klauzule o cenzuri dolazi u trenutku kada Laburisti vrše reviziju Zakona o bezbednosti na internetu, pokrenutog nakon nereda prošlog leta, povezanih sa lažnim tvrdnjama o napadaču sa Južnog Pota. Dok je ta revizija pokrenula novu debatu o „dezinformacijama“, zvaničnici su odlučili da se ne vraćaju na izražavanje „zakonitog, ali štetnog“ sadržaja, već da se fokusiraju na online zaštitu dece.

Čini se da se Laburisti fokusiraju na izgradnju novih bezbednosnih mera koje će stupiti na snagu ovog leta, uključujući obaveznu proveru starosti za sadržaj za odrasle. Sekretar za tehnologiju Piter Kajl radi na paketu mera koji ima za cilj jačanje zaštite mladih, iako ove mere ne idu ka ponovnom uvođenju obaveznih uklanjanja sadržaja.

Kriminalizacija hrišćanstva? Britanija uvodi zatvor za javnu molitvu i propovedanje – verske slobode pod znakom pitanja 🇬🇧 ✝️https://t.co/gIjcfM12DS

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 5, 2025

„Izuzetno smo posvećeni sigurnosti dece“, izjavio je izvor blizak vladi. „Na kraju, Zakon o bezbednosti na internetu počinje da daje rezultate, a uskoro ćemo videti konkretne akcije. Provera starosti će takođe biti ogroman korak napred kada bude uvedena ovog leta, ali aktivno istražujemo i druge načine zaštite dece.“

Iako je ukidanje odredbe o „zakonitom, ali štetnom“ sadržaju iz Zakona o bezbednosti na internetu trebalo da odgovori na zabrinutosti u vezi sa slobodom govora i cenzurom, značajni problemi ostaju. Zakon i dalje nameće široke obaveze online platformama da procene i ublaže rizike povezane sa sadržajem koji korisnici generišu.

Ovaj pristup zahteva stroge prakse moderacije sadržaja, što može dovesti do prekomerne cenzure u nastojanju da se izbegnu velike kazne ili pravne posledice. Kao rezultat, zakoniti sadržaj mogao bi biti nepravedno ograničen, što predstavlja stalnu pretnju za slobodu izražavanja.

Uprkos očiglednom povlačenju od ideje o cenzuri „zakonitog, ali štetnog“ sadržaja, kontinuirani fokus na „proveru starosti“ izaziva ozbiljne crvene zastave. Iako je ovo predstavljeno kao alat za zaštitu dece od štetnog sadržaja na internetu, provera starosti često znači obavezne digitalne identifikacione sisteme. Ovi sistemi bi zahtevali od korisnika da potvrde svoju starost putem ličnih podataka, uključujući prepoznavanje lica, vladine lične karte ili preko drugih biometrijskih markera. U praksi, to znači izgradnju digitalne infrastrukture koja povezuje online aktivnosti korisnika sa njihovim stvarnim identitetom, što drastično potkopava privatnost i anonimnost na internetu.

Uvođenje sistema digitalnih ID-ova za proveru starosti stvara centralizovanu bazu podataka o veoma osetljivim ličnim podacima; podaci koji će postati primarni cilj hakera, korporacija i državne špijunaže. Kada korisnici budu prisiljeni da potvrde svoj identitet kako bi pristupili određenim platformama ili sadržaju, internet gubi svoju osnovnu otvorenost i neutralnost. „Provera starosti“ rizikuje da stvori internet sa nadzorom, gde se svaki klik i pregled može pratiti. To može početi sa određenim sadržajem, ali kada infrastruktura bude postavljena, iskušenje da se proširi njen opseg, kako bi se borili protiv „dezinformacija“, sproveli govorne kodekse ili pratili disidente, postaje previše stvarno.

Zvaničnici su odlučni da se fokusiraju samo na uske pravne izmene, pazeći da ne pokrenu ponovo nacionalnu debatu o pravima na online govor. Pritisak na tehnološke firme da nadgledaju nejasne kategorije „štetnog“ sadržaja mogao bi izazvati reakciju ne samo kod kuće, već i u SAD-u, gde su poznate ličnosti iz Trampovog okruženja već iznele snažne prigovore.

Dok ministri tvrde da je zaštita dece prioritet, čini se da nisu voljni da ugroze međunarodne pregovore ponovnim uvođenjem sporne cenzure. Za sada, vlada se kloni zakonodavstva koje bi moglo biti viđeno kao ograničavanje legalnog izražavanja, fokusirajući se umesto toga na tehničke zaštite i osnaživanje korisnika.

Anonimni izvori bliski pregovorima navode da vlada Kira Starmera namerava da sprovede reviziju sprovođenja ovog zakona, kao i Zakona o digitalnim tržištima i konkurenciji.

Ali jedan od izvora je ovo umanjio kao obećanje „samo regulatorne revizije implementacije (…), a ne potpuno novo razmatranje.“

Iako Zakon o bezbednosti na internetu izaziva kritike, uključujući i od strane Bele kuće, zbog negativnog uticaja na slobodu govora na internetu i njegovog mogućeg uticaja na američke tehnološke firme, postoje i oni koji ga snažno brane.

Zakon podržava britanska vlada, koja do sada nije obratila pažnju na sve kritike, već tvrdi da je cilj zaštita dece na internetu i poboljšanje „digitalnog zdravlja.“

Zbog toga je zakon uspeo da pridobije podršku organizacija poput Fondacije Moli Rouz (MRF), koja je sada „zgrožena i šokirana“ zbog činjenice da je Zakon o bezbednosti na internetu stavljen na sto trgovinskih pregovora.

Kako bi izrazili nezadovoljstvo, MRF je poslala pismo ministru za poslovanje i trgovinu Džonatanu Rejnoldsu, nazivajući uključivanje zakona „strašnim izdajstvom sigurnosti dece.“

Drugi koji dele ovaj stav i kritikuju vladu zbog dozvoljavanja bilo kakve revizije Zakona o bezbednosti na internetu uključuju članicu Doma lordova Biben Kidron i dečju organizaciju NSPCC.

Početkom marta, branilac zakona, Kajl, je još uvek govorio ono što su želeli da čuju.

„Ni jedna od naših zaštita za decu i ranjive osobe nije tema pregovora“, rekao je Kajl za LBC, nakon što su američke tehnološke firme rekle da bi mogle biti prisiljene da napuste Veliku Britaniju zbog zakona.

I onda početkom aprila izveštaji su se pojavili da je delegacija Stejt departmenta SAD-a, koja se sastala sa britanskim regulatorom i izvršiocem Zakona o bezbednosti na internetu Ofcom-om, izrazila zabrinutost zbog potencijala zakona da potisne slobodu govora.

Pre samo tri dana, Gardijan je izvestio da je sekretar Rejnolds „poricao da su brige o slobodi govora bile deo pregovora o tarifama sa SAD-om.“

Nulta Tačka/InfoWars