U Velikoj Britaniji za nekoliko dana počinje rad nacionalnog centra Police.AI, koji se predstavlja kao revolucija u borbi protiv kriminala, ali već izaziva ozbiljne kontroverze zbog pogrešnih hapšenja.
Novi sistem, vredan 115 miliona funti, ima za cilj da uvede veštačku inteligenciju u svih 43 policijske uprave u Engleskoj i Velsu, uz obećanje da će identifikacija osumnjičenih trajati minute umesto nedelja.
Direktor Nacionalne kriminalističke agencije i prvi AI koordinator u britanskoj policiji, Aleks Marej, ističe da tehnologija može da skrati istrage sa nedelja na sate, koristeći analizu nadzornih kamera, mobilnih telefona i digitalnih dokaza.
Međutim, problem je što sistem ponekad greši i identifikuje pogrešne ljude kao osumnjičene.
Centralni deo sistema je takozvano retrospektivno prepoznavanje lica, gde se fotografije sa kamera ili telefona upoređuju sa oko 19 miliona policijskih fotografija, i to oko 25.000 puta mesečno.
Zvanično, svako podudaranje je samo „trag“, a konačnu odluku donosi policajac. Ipak, u praksi su zabeleženi slučajevi ozbiljnih grešaka.
Jedan od njih je slučaj Alvija Čaudhura, 26-godišnjeg inženjera iz Sautemptona, koji je u januaru uhapšen i zadržan skoro deset sati nakon što ga je sistem pogrešno povezao sa krađom u Milton Kinsu, gradu u kom nikada nije bio. Kasnije je utvrđeno da se radi o pogrešnoj identifikaciji.
On tvrdi da je stvarni osumnjičeni bio potpuno drugačiji po izgledu i da je uhapšen samo zbog površne sličnosti. Ovo mu nije prvi takav slučaj, jer je već ranije bio pogrešno priveden.
Sličan slučaj desio se i Kolinu Makmanu, 59-godišnjem majstoru, koji je uhapšen na ulici u Londonu zbog navodne krađe nameštaja iz Ikee. U trenutku krađe, on je bio na sastanku Anonimnih alkoholičara, što je kasnije i dokazano na sudu.
U policijskim izveštajima kao „dokaz“ navedene su slične naočare, građa i obuća.
Oba slučaja otvorila su pitanje koliko se može verovati sistemu koji odlučuje na osnovu algoritama, dok konačnu odluku formalno donosi čovek koji se oslanja na preporuku mašine.
Policija tvrdi da je uvođenje AI sistema „odgovorno, transparentno i etično“, uz dodatne procedure kontrole i javne registre upotrebe tehnologije.
Ipak, kritičari upozoravaju da sistem koji analizira milione lica može lako dovesti do pogrešnih hapšenja, dok se brzina stavlja ispred preciznosti.
Uprkos kritikama, vlasti ističu da je cilj modernizacija policije i brža reakcija na kriminal u digitalnom dobu, gde se sve više dokaza nalazi upravo u elektronskom obliku.
Nulta Tačka/AJL
