Britanska vlada snažno je lobirala za promenu izgleda novčanica, zalažući se da na njima budu prikazane LGBT osobe i pripadnici etničkih manjina, uz tvrdnju da istorijske ličnosti poput Vinstona Čerčila predstavljaju „nepotpunu sliku“ britanskog identiteta. Ova inicijativa pojavila se neposredno pre nego što je Banka Engleske odlučila da slavne istorijske ličnosti zameni slikama ježeva, lisica i drugih životinja.
Novo otkriće razotkriva ideološke procese unutar britanske administracije. Dok je javnost negodovala zbog ideje da se nacionalni heroji zamene životinjama, državni službenici su zagovarali još radikalnije promene zasnovane na politici identiteta.
U pismu upućenom prošlog leta glavnom blagajniku Banke Engleske, zvaničnici Kancelarije za jednakost i mogućnosti, koja je deo Kabineta i kojom rukovodi Bridžit Filipson, naveli su da sadašnje istorijske ličnosti predstavljaju „ograničene dimenzije britanskog identiteta“.
Oni su pozvali na „veću zastupljenost žena, osoba sa invaliditetom, etničkih manjina i LGBT zajednice“ kako bi se, kako tvrde, poslala „snažna poruka napretka i priznanja“.
Cela situacija izazvala je dodatne kontroverze jer je jedan od glavnih argumenata za uklanjanje Čerčila i drugih istorijskih velikana bio da su navodno „ideološki podeljeni“ za savremenu Britaniju.
Istovremeno, isti zvaničnici su podržavali uvođenje ličnosti biranih upravo prema kriterijumima identitetske politike i grupne zastupljenosti, što kritičari smatraju još kontroverznijim pristupom.
Kritičari tvrde da se na taj način primenjuju dvostruki standardi: tradicionalni britanski heroji proglašavaju se spornim zbog svojih istorijskih dela, dok se unošenje savremenog aktivizma na nacionalnu valutu predstavlja kao simbol napretka i jedinstva.
Ovakva intervencija izazvala je optužbe da su pojedini krugovi unutar Laburističke partije pokušali da potisnu najpoznatije britanske istorijske ličnosti.
Ministar iz senke Aleks Bergart oštro je kritikovao ovu ideju.
„Laburisti su pokušali da negiraju bilo kakvu umešanost u uklanjanje Vinstona Čerčila i drugih britanskih heroja. Međutim, državni službenici su uhvaćeni na delu kako zajedno sa Bankom Engleske rade na njihovom uklanjanju sa novčanica“, rekao je Bergart.
On je dodao da bi na britanskim novčanicama trebalo da budu prikazani „najveći Britanci, istorijske ličnosti koje ujedinjuju zemlju“, a ne osobe birane prema zakonima o jednakosti.
Cela kampanja odvijala se paralelno sa odlukom Banke Engleske da sa novčanice od pet funti ukloni Vinstona Čerčila, sa novčanice od deset funti Džejn Ostin, sa novčanice od dvadeset funti Džozefa Malorda Vilijama Tarnera, a sa novčanice od pedeset funti Alana Tjuringa, zamenjujući ih motivima britanskih životinja, biljaka i pejzaža.
Banka Engleske navela je da je takva odluka doneta nakon javnih konsultacija, tokom kojih je većina ispitanika podržala motive iz prirode, delom i zbog bezbednosnih razloga vezanih za nove polimerne novčanice.
Kritičari ukazuju na ironiju cele priče, podsećajući da je Alan Tjuring, homoseksualac i ratni heroj, već bio zastupljen na novčanicama, ali da su uprkos tome nastavljeni zahtevi za većom zastupljenošću „nedovoljno predstavljenih grupa“. Među predlozima su se navodno našle i ličnosti povezane sa događajima poput dolaska broda „Empire Windrush“.
Prema kritičarima, sve ovo predstavlja deo šireg trenda udaljavanja britanskih institucija od sopstvenih istorijskih simbola.
Mnogi smatraju da ozbiljna država odaje počast ljudima koji su branili njenu slobodu i oblikovali njen identitet, ne zbog toga što pripadaju određenim demografskim grupama, već zbog dela kojima su izgradili zemlju čija valuta danas postoji.
Zamena ličnosti poput Čerčila slikama lisica i jazavaca, uz istovremene zahteve državnih službenika za većim uticajem identitetske politike na novac, prema kritičarima predstavlja znak duboke krize samopouzdanja u britansko društvo. Njihov stav je da britanska istorija nije problem koji treba ublažiti, već temelj koji treba sačuvati.
