Britanska vlada nalaže korišćenje suplementa za ishranu krava koji smanjuje metan – ali koja je cena po zdravlje?
Britanska vlada je najavila da će sva britanska goveda dobiti Bovaer, aditiv za stočnu hranu za smanjenje metana, do 2030. Ova odluka, usmerena na borbu protiv klimatskih promena, izazvala je kontroverze i zabrinutost među potrošačima, posebno u vezi sa dugoročnim uticaja na zdravlje ljudi.
Prema Vikifarmeru, metan (CH4) je moćan gas staklene bašte. Stoka, posebno goveda, proizvode CH4 kao nusproizvod varenja. Da bi rešili ovaj problem, naučnici su razvili aditive za hranu kao što je Bovaer, takođe poznat kao 3-nitrooksipropanol (3-NOP). Aditiv deluje tako što inhibira enzim koji se zove metil-koenzim M reduktaza, čime se smanjuje proizvodnja CH4 u želucu preživara.
Bovaer je korišćen u 55 zemalja, uključujući Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo. Nalog Dauning strita sledi sličnu inicijativu danske kompanije Arla Foods, koja je uvela Bovaer u ispitivanje koje uključuje 30 britanskih farmi.
Britanska agencija za standarde hrane (FSA) proglasila je Bovaer bezbednim za upotrebu, navodeći da kada se koristi u ispravnoj dozi, ne izaziva rak ili bilo koje druge zdravstvene probleme kod životinja ili ljudi. Kritičari tvrde da uticaj Bovaera na životinje i životnu sredinu nije dovoljno proučavan i da su dugoročni efekti na ljudsko zdravlje još uvek nepoznati.
Prelazak na obavezno korišćenje Bovaera za britanske krave nije prošao bez kritika. Jedna od ključnih briga se odnosi na bezbednosno uputstvo proizvoda Bovaer, koji savetuje rukovaocima da nose maske i rukavice kako bi izbegli rizik od malih čestica prašine. Kritičari tvrde da ako su takve mere predostrožnosti neophodne za rukovaoce, zašto bi se aditiv smatrao bezbednim za potrošnju indirektno preko mleka?
Bajden se sprema da unapred „POMILUJE“ Entonija Faučija kako bi ovaj izbegao odgovornost za COVID histeriju https://t.co/54705UIEYE
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 5, 2024
Tvrdnje FSA nisu ugušile strahove potrošača. Brige o životnoj sredini i javnom zdravlju dovele su do bojkota mlečnih proizvoda, posebno kompanije Arla Foods, koja je optužena da je „rekonstruisala kravu“ upotrebom Bovaera.
BOJKOT mlečnih proizvoda se širi jer potrošači dovode u pitanje bezbednost Bovaera
Bezbednosna zabrinutost je takođe dovela do široko rasprostranjenog bojkota mlečnih proizvoda velikih brendova, uključujući Lurpak i Arla, jer se potrošači plaše potencijalne kontaminacije i rizika po zdravlje. Ovo je ostavilo mnoge supermarkete da se bore da održe poverenje potrošača, a kupci su odlazili na TikTok da dele video snimke sipanja mleka u kanalizaciju i bojkota proizvoda.
Možda je najhitnija zabrinutost potencijalni dugoročni uticaj konzumiranja mlečnih proizvoda od krava tretiranih Bovaerom. Dok FSA tvrdi da Bovaer ne ulazi u mleko i stoga ne stiže do potrošača, ova tvrdnja se još uvek ispituje. Studije su pokazale da u scenarijima visokih doza, Bovaer može povećati rizik od raka kod ženki pacova, iako je dalja analiza pokazala da ovi rizici nisu statistički značajni.
Međutim, nedostatak dugoročnih studija na ljudima ostavlja značajnu prazninu u našem razumevanju efekata aditiva na ljudsko zdravlje. S obzirom na osetljivu prirodu pitanja, dalja istraživanja su neophodna da bi se utvrdio bezbednosni profil Bovaera i sličnih aditiva koji smanjuju CH4.
Nalog britanske vlade da koristi Bovaer za smanjenje emisije CH4 od goveda je navodno značajan korak u rešavanju klimatskih promena. Međutim, to takođe postavlja važna pitanja o dugoročnom uticaju takvih intervencija na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Kako poverenje javnosti u vlasti opada nakon pandemije, ključno je da regulatori obezbede jasnu, transparentnu komunikaciju o bezbednosti i potencijalnim rizicima povezanim sa Bovaerom. U međuvremenu, potrošači će nesumnjivo biti oprezni, tražeći sigurnost da će njihova hrana ostati bezbedna i bez neproverenih aditiva.
