Britanska vlada predlaže masovno davanje ‘vakcina za gubitak težine’ nezaposlenima

Premijer Velike Britanije Kir Starmer i njegov zdravstveni sekretar Ves Striting tvrde da bi lekovi mogli da igraju ključnu ulogu u ekonomskom rastu Velike Britanije, pomažući gojaznim ljudima da se vrate na posao.

Najavljujući investiciju od 279 miliona funti od farmaceutskog giganta Lilly, vodeće ličnosti laburista su se radovale poboljšanju zdravstvene zaštite, uključujući petogodišnju masovnu studiju – to jest,nešto mnogo veće od kliničkog ispitivanja koje se primenjuje u svakodnevnom životu – da vide da li je efikasan tretman gojaznosti i da li se može primeniti širom regiona Velikog Mančestera, verovatno pre nacionalnog uvođenja.

„Injekcija za gubitak težine“, prema Starmeru, „jeste veoma važna za naš NHS, jer, da, potrebno nam je više novca za NHS, ali takođe moramo da razmišljamo drugačije“.

Čudesni lek o kome je reč je semaglutid, poznatiji pod brendovima kao što su Ribelsus, Ozempic (u početku se koristio za lečenje dijabetesa) i verzija sa većom dozom Vegovi, koja se prodaje da podstakne gubitak težine.

Čak i s obzirom na potencijal takvih farmaceutskih otkrića, Striting i Starmer su preskočili najvažnije – ako ne i najbitnije – u svom entuzijazmu. Deo vlade koji se žali da je nasledio „crnu rupu“ od 22 miliona funti od svojih prethodnika Torijevaca, Striting procenjuje da bolesti povezane sa gojaznošću koštaju Nacionalnu zdravstvenu službu koju finansira država 11 milijardi funti (13,2 milijarde evra) godišnje. Čini se da bi uzimanje lekova za gojazne na samo smanjilo deficit, misli on, već bi i povećalo produktivnost ponovnim prijemom onih koji primaju tratman zalečenje u radnu snagu.

Globalna šizofrenija, trguje se ljudskim dušama! Stefan Gajić u novoj epizodi podkasta Mario Zna (UŽIVO) https://t.co/rG71696fKD

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 15, 2024

Što se tiče produktivnosti, Starmer pretpostavlja da dobro plaćeni poslovi čekaju da se otvore za one koji su nedavno dobili lekove i koji su smršali. Što se tiče javnog zdravlja, njegov pomoćnik Striting greši kada posmatra stanovništvo kao izlečivo na isti način na koji pažljiv odnos lekar-pacijent može pomoći bolesnima, uključujući gojazne.

Semaglutid deluje tako što potiskuje apetit, čime se podstiče smanjenje potrošnje kalorija. To je već privuklo kritike jer je obećanje o prikladnom gubitku težine bez intenzivnog režima ishrane ili vežbanja izgledalo previše „lako“ i „neprirodno“ za neke posmatrače. Uprkos nedavnom prelasku na ideologiju „pozitivno telo“, britansko javno mnjenje ostaje podeljeno oko toga da li je gojaznost zdravstveni problem ili pitanje ponašanja i (loših) izbora.

Od Blerovih godina, laburisti su pokazali posvećenost „reformisanju“ individualnih stilova života — „pomaganju ljudima da donesu prave izbore“, u žargonu — i uvozu/ugrađivanju strategije „promovisanja“ ponašanja u vladinu politiku. Prigovori koji su to videli kao dokaz „države dadilje“ na delu sada se rutinski tretiraju kao problem. Na primer, bivši „konzervativni“ ministar zdravlja, lord Betel pozdravio je politiku, izjavivši

Ljudi žele pomoć od vlade — stvar sa „država dadilja“ je bila odvraćanje pažnje.

Utoliko što je višak kilograma nezgodan i potencijalno štetan po zdravlje, Betel ima pravo. Ipak, nejasni uslovi pod kojima se ova politika vodi otkrivaju njenu osnovnu slabost. Odrasli Britanci koji spadaju u njen opseg mogu se okarakterisati kao debeli, gojazni i morbidno gojazni (sada preimenovana u gojaznost klase III, sa indeksom telesne mase od 40 ili više, ili BMI od 35-39 zajedno sa zdravstvenim stanjima vezanim za gojaznost). Ostavljajući po strani probleme korišćenja BMI kao merenja, to što je u poslednjoj od ove tri kategorije verovatno sprečava normalno zapošljavanje.

Ključna slabost pretvaranja trenutnog medicinskog napretka u politiku je ta što je nakon dve godine savet da prestanete sa uzimanjem semaglutida. Bez tog osećaja da ste „puni“, izazvanog farmacijom, apetit će se vratiti — a sa njim, gotovo neizbežno, i povećanje telesne težine.

Da li to znači da su zaposleni koji ponovo dobiju na težini ponovo predodređeni za red za pomoć? Možda; sigurnije je da će sada već tradicionalni naglasak laburista na kontrolisanom načinu života i ponašanju pronaći načine da nađu žrtveno jagnje za politiku koja je predodređena da propadne.

Nulta Tačka/InfoWars